EU očekuje da Srbija uvede sankcije Rusiji za nekoliko dana
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Peter Stano , portparol Evropske unije, kaže da se Srbija poslednjih nedelja pridružila nekim od pređašnjih odluka EU, uključujući i one koje se tiču Krima, ali da za razliku od Severne Makedonije i Albanije, Beograd još nije stoprocentno usklađen sa svim odlukama EU, uključujući i sankcije Rusiji.
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite ina kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, asve video sadržaje na platformi „Odisi“(odysee.com).
„Mi očekujemo da će se Srbija postepeno uskladiti sa svim odlukama. Ovde nisu u pitanju ekonomski interesi, niti je ovo pitanje izbora, ovde se radi o moralnim principima. EU sankcije su tu da bi sprečile Putina da finansira agresiju protiv nezavisne i suverene zemlje i njenih naroda. To je ono što pokušavamo da objasnimo našim partnerima sa Zapadnog Balkana i širom sveta“, kaže Stano.
Stano objašnjava da kada EU usvoji neke sankcije, zemlje kandidati su pozvane da se usklade u periodu od nekoliko dana ili nekoliko nedelja, a da bi zbog ozbiljnosti situacije u Ukrajini taj period trebalo da bude pitanje dana.
Nema sankcija protiv Srbije, radimo sa Beogradom na razjašnjenju
Peter Stano kaže da EU, uvođenjem sankcija protiv Rusije i Belorusije, nije ciljala Srbiju niti njen energetski sektor, a da se trenutno vode razgovori između Brisela i Beograda kojim bi trebalo da se „razjasne sve zabrinutosti Srbije u vezi sa primenom i posledicama restriktivnih mera“.
„Nema sankcija EU protiv Srbije i nema planova za bilo kakve sankcije Srbiji. Sankcije EU u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu ciljaju na dve zemlje koje su očigledno odgovorne za to, a to su Rusija i Belorusija, kao i na određeni broj pojedinaca i kompanija iz ovih zemalja. Trenutno smo u kontaktu sa srpskim vlastima da razjasnimo sve njihove zabrinutosti u vezi sa primenom i posledicama restriktivnih mera“, kaže Stano za Tanjug.
Na pitanje da li EU ima u vidu posledice koje sankcije nametnute Rusiji mogu da imaju na određene sektore u Srbiji, uključujući i trgovinu fosilnim gorivima, i kako će to biti rešeno ili kompenzovano, Stano kaže da EU već radi na jačanju podrške regionu Zapadnog Balkana u oblasti energetske bezbednosti kroz obezbeđivanje sredstava za investicije u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, izgradnju i rehabilitaciju Transbalkanskog elektro-energetskog koridora.
„To sve radimo kako bismo smanjili zavisnost od fosilnih goriva i pomogli partnerima da bolje integrišu energetsku mrežu i pristupe energiji iz više izvora“, objašnjava Stano.
U Briselu podsećaju da je početak radova na gasnom interkonektoru Srbija-Bugarska u januaru 2022. godine, za koji je EU obezbedila bespovratna sredstva od skoro 50 miliona evra, važan „zajednički korak EU i Srbije“ ka obezbeđivanju i diversifikaciji snabdevanja Srbije gasom.
„U bliskom kontaktu smo i sa Sekretarijatom Energetske zajednice, pratimo i situaciju cena, ali i sigurnosti snabdevanja u regionu. Radimo sa svim našim partnerima na Zapadnom Balkanu na ublažavanju uticaja rata na njihovu ekonomiju i društvo“, navodi Stano.
U Briselu napominju da je EU najveći i najtransparentniji donator i trgovinski partner Srbije i da joj pruža ubedljivo najviše podrške u razvoju za šta je izdvojeno tri milijarde evra bespovratnih sredstava za 13 godina.
„I dolazi još“, poručili su iz Brisela.
22 Mart 2022, 14:07
