https://lat.sputnikportal.rs/20220320/mir-umesto-masterkarda-koji-sektori-ruske-privrede-su-imuni-na-sankcije-1135413082.html
Mir umesto Masterkarda: Koji sektori ruske privrede su imuni na sankcije
Mir umesto Masterkarda: Koji sektori ruske privrede su imuni na sankcije
Sputnik Srbija
Zapad blokira ruske banke, platni sistemi odbijaju da rade u Rusiji. Ugroženi su bilo kakvi trgovinski odnosi. Međutim, nisu sve oblasti tako ranjive – Moskva... 20.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-20T21:54+0100
2022-03-20T21:54+0100
2022-03-20T21:54+0100
rusija
rusija – ekonomija
specijalna operacija u ukrajini
sankcije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111045/75/1110457594_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_0588fd12d0b04c2d209dbb13ecc6175a.jpg
Međunarodni platni sistemi Viza i Masterkard obustavili su poslovanje u Rusiji. Ali „plastika“ i dalje funkcioniše. Unutar Rusije sve funkcioniše: poslovanje obezbeđuje Nacionalni sistem platnih kartica (NSPK).Kada istekne rok važenja kartica, jednostavno će se izdati nove. One će biti zasnovane na domaćoj infrastrukturi. Druga je stvar u inostranstvu – tamo Viza i Masterkard koje su izdate u Rusiji više nisu u funkciji.Imuni na sankcijeZemlja je na ovo spremna od 2014. godine, kada su Međunarodni platni sistemi prestali da servisiraju kartice ruskim bankama poput: „Rusije”, „Severnog morskog puta”, Sobinbanke, i „Investkapitalbanke” čiji su akcionari dospeli na sankcionu listu.Tada je i osnovan NSPK – operater kartica „Mir” koje se izdaju od 2015. godine. Na ove kartice se šalju plate državnim službenicima, penzije, dodaci i stipendije. Prošlog leta, svaki drugi Rus je imao „Mir”. Na kraju trećeg kvartala udeo ovog sistema u emisiji premašio je 32 odsto, a u pogledu plaćanja – četvrtinu.„Mir“ sada izdaje i prihvata više od 270 banaka, uključujući 23 strane banke. Sada je potražnja naglo porasla. U Rusiji ova „plastika“ radi bez ograničenja. Takođe se može koristiti u Turskoj, Vijetnamu, Jermeniji, Belorusiji, Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu, Južnoj Osetiji i Abhaziji.Postoji još i „mobilni novčanik” Mir Pej koji je dostupan na Android pametnim telefonima, počev od verzije 6-0.Osim toga, od 2019. godine Centralna banka Rusije razvija sistem brzog plaćanja. Preko njega se novac može slati putem broja telefona i obavljati kupovina u prodavnicama pomoću kju-ar koda.U igri i kineska "plastika"Za one koji putuju u inostranstvo, banke aktivno izdaju kartice kineskog platnog sistema Union Pej ili zajedničke „Union Pej– Mir“. „Ove kartice primaju u 180 zemalja, uključujući SAD i EU“, objašnjava izvršni direktor finansijske tehničke platforme „Fast river” Ksenija Artemjeva.Kineska „plastika“ se izdaje u Roseljhozbanci, Gasprombanci, Poštanskoj banci, bankama „Solidarnost“, „Sankt Peterburg“, „Otvaranje“, „Primorje“, „Zenit“, Promsvjazbanci, Sveruskoj banci regionalnog razvoja (RRDB) i Primsocbanci.Sberbanka, Tinkof banka, Alfabanka, Gasprombanka, MCB i Rajfajzenbanka planiraju da izdaju kartice koje funkcioništu u dva platna sistema. U zemljama u kojima posluje Mir, može se dobiti kartica u digitalnom obliku preko bankovske aplikacije, instalirati je na svom „mobilnom novčaniku” i obavljati kupovinu bezgotovinski.Isključivanje iz međubankarskog sistema SVIFT otežaće međunarodne obračune i rad svih sektora koje su na neki način povezani sa valutom. Najteže je za finansijski sektor i izvoz. Međutim, i ovde Rusija ima čime da odgovori.Prvo, to neće uticati na operacije unutar Rusije. Za spoljnu trgovinu postoji kineski CIPS i indijska SFMS. Ruski sistem prenosa finansijskih poruka (SPFS) omogućiće domaćim bankama da rade bez ikakvih problema, poručila je predsednica Centralne banke Rusije Elvira Nabiuljina.Na sistem prenosa finansijskih poruka (SPFS) može se povezati i iz inostranstva. Inače, već sada u taj sistem uključeni su Belorusija, Kirgistan, Kazahstan, Jermenija, Tadžikistan, a takođe i Kuba.Vremenom će SPFS zameniti SVIFT, kažu analitičari. Ali evropske banke jednostavno odbijaju da prihvate i registruju uplate ruskih partnera. Oni se plaše da ne potpadnu pod neka ograničenja svog regulatora.Zamena uvozaPosebna priča je zamena uvoza u poljoprivredi i stočarstvu, gde su uočljivi uspesi. Tako je 2020. godine izvoz hrane iz Rusije prvi put premašio uvoz i dostigao 30,7 milijardi dolara. To je skoro 79,5 miliona tona u poljoprivrednim artiklima. Uvoz svinjskog mesa smanjen je deset puta, goveđeg dva i po, a živine dvaput.Rusija je po isporuci goveđeg mesa pretekla Australiju, Argentinu i Brazil.Rusi su počeli manje da kupuju inostrane mlečne proizvode i sireve. Domaća preduzeća su povećala kapacitete za trećinu. Ne zaostaju ni povrtari: uvoz paradajza smanjen je za 45 odsto, a jabuka i krušaka – za 50.Međutim, ciljni pokazatelji još nisu postignuti. Smetnje su vremenske prilike i sezonski karakter. Koliko god se trudili, povrće, voće i bobice ne rastu brže.Osim toga, seme, mašine, kombajne i mikročipove Rusija kupuje u inostranstvu.Poslednjih deset godina se aktivno ulaže u poljoprivredu. I to na primarnom nivou. „Jedan sibirski startap sa vertikalnim staklenicima je dobio prošle godine milijarde investicija i mogućnost da se proširi na sve regione zemlje“, navodi primer sagovornik RIA Novosti.Takođe se ulaže u ribolov i ribnjake. Tehnologije za industrijski uzgoj ribe u zemlji već postoje i razvijaju se.„Osim toga, Rusija je u stanju da obezbedi za sebe gotovo sve vrste metala za industriju. Retki metali se mogu uvoziti iz Kine. U perspektivi je vlastita kvalitetna proizvodnja mikročipova i tehnike“, ističe ekspert.Najslabija tačka je tehnologija. Posebno mikroprocesori i softver. Osim programa iz oblasti sajber bezbednosti, Rusija ovde još nema mnogo čime da se pohvali. Nije mnogo bolja situacija ni sa farmaceutskom industrijom gde sve dosad preovladavaji uvozni proizvodi.Uz odgovarajući nivo ulaganja, kompetentnosti i kontrole, situacija se može popraviti za nekoliko godina. Ali pod sankcijama, taj proces će biti malo duži.
https://lat.sputnikportal.rs/20220313/ko-gubi-a-ko-dobija-u-ekonomskom-ratu-zapada-protiv-rusije-1135367081.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, kriza u ukrajini, sankcije rusiji, ekonomija
rusija, kriza u ukrajini, sankcije rusiji, ekonomija
Mir umesto Masterkarda: Koji sektori ruske privrede su imuni na sankcije
Zapad blokira ruske banke, platni sistemi odbijaju da rade u Rusiji. Ugroženi su bilo kakvi trgovinski odnosi. Međutim, nisu sve oblasti tako ranjive – Moskva je izvukla lekciju iz iskustva 2014. godine.
Međunarodni platni sistemi Viza i Masterkard obustavili su poslovanje u Rusiji. Ali „plastika“ i dalje funkcioniše. Unutar Rusije sve funkcioniše: poslovanje obezbeđuje Nacionalni sistem platnih kartica (NSPK).
Kada istekne rok važenja kartica, jednostavno će se izdati nove. One će biti zasnovane na domaćoj infrastrukturi. Druga je stvar u inostranstvu – tamo Viza i Masterkard koje su izdate u Rusiji više nisu u funkciji.
Zemlja je na ovo spremna od 2014. godine, kada su Međunarodni platni sistemi prestali da servisiraju kartice ruskim bankama poput: „Rusije”, „Severnog morskog puta”, Sobinbanke, i „Investkapitalbanke” čiji su akcionari dospeli na sankcionu listu.
Tada je i osnovan NSPK – operater kartica „Mir” koje se izdaju od 2015. godine. Na ove kartice se šalju plate državnim službenicima, penzije, dodaci i stipendije. Prošlog leta, svaki drugi Rus je imao „Mir”. Na kraju trećeg kvartala udeo ovog sistema u emisiji premašio je 32 odsto, a u pogledu plaćanja – četvrtinu.
„Mir“ sada izdaje i prihvata više od 270 banaka, uključujući 23 strane banke. Sada je potražnja naglo porasla. U Rusiji ova „plastika“ radi bez ograničenja. Takođe se može koristiti u Turskoj, Vijetnamu, Jermeniji, Belorusiji, Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu, Južnoj Osetiji i Abhaziji.
Postoji još i „mobilni novčanik” Mir Pej koji je dostupan na Android pametnim telefonima, počev od verzije 6-0.
Osim toga, od 2019. godine Centralna banka Rusije razvija sistem brzog plaćanja. Preko njega se novac može slati putem broja telefona i obavljati kupovina u prodavnicama pomoću kju-ar koda.
U igri i kineska "plastika"
Za one koji putuju u inostranstvo, banke aktivno izdaju kartice kineskog platnog sistema Union Pej ili zajedničke „Union Pej– Mir“. „Ove kartice primaju u 180 zemalja, uključujući SAD i EU“, objašnjava izvršni direktor finansijske tehničke platforme „Fast river” Ksenija Artemjeva.
Kineska „plastika“ se izdaje u Roseljhozbanci, Gasprombanci, Poštanskoj banci, bankama „Solidarnost“, „Sankt Peterburg“, „Otvaranje“, „Primorje“, „Zenit“, Promsvjazbanci, Sveruskoj banci regionalnog razvoja (RRDB) i Primsocbanci.
Sberbanka, Tinkof banka, Alfabanka, Gasprombanka, MCB i Rajfajzenbanka planiraju da izdaju kartice koje funkcioništu u dva platna sistema. U zemljama u kojima posluje Mir, može se dobiti kartica u digitalnom obliku preko bankovske aplikacije, instalirati je na svom „mobilnom novčaniku” i obavljati kupovinu bezgotovinski.
Isključivanje iz međubankarskog sistema SVIFT otežaće međunarodne obračune i rad svih sektora koje su na neki način povezani sa valutom. Najteže je za finansijski sektor i izvoz. Međutim, i ovde Rusija ima čime da odgovori.
Prvo, to neće uticati na operacije unutar Rusije. Za spoljnu trgovinu postoji kineski CIPS i indijska SFMS. Ruski sistem prenosa finansijskih poruka (SPFS) omogućiće domaćim bankama da rade bez ikakvih problema, poručila je predsednica Centralne banke Rusije Elvira Nabiuljina.
Na sistem prenosa finansijskih poruka (SPFS) može se povezati i iz inostranstva. Inače, već sada u taj sistem uključeni su Belorusija, Kirgistan, Kazahstan, Jermenija, Tadžikistan, a takođe i Kuba.
Vremenom će SPFS zameniti SVIFT, kažu analitičari. Ali evropske banke jednostavno odbijaju da prihvate i registruju uplate ruskih partnera. Oni se plaše da ne potpadnu pod neka ograničenja svog regulatora.
Posebna priča je zamena uvoza u poljoprivredi i stočarstvu, gde su uočljivi uspesi. Tako je 2020. godine izvoz hrane iz Rusije prvi put premašio uvoz i dostigao 30,7 milijardi dolara. To je skoro 79,5 miliona tona u poljoprivrednim artiklima. Uvoz svinjskog mesa smanjen je deset puta, goveđeg dva i po, a živine dvaput.
Rusija je po isporuci goveđeg mesa pretekla Australiju, Argentinu i Brazil.
Rusi su počeli manje da kupuju inostrane mlečne proizvode i sireve. Domaća preduzeća su povećala kapacitete za trećinu. Ne zaostaju ni povrtari: uvoz paradajza smanjen je za 45 odsto, a jabuka i krušaka – za 50.
Međutim, ciljni pokazatelji još nisu postignuti. Smetnje su vremenske prilike i sezonski karakter. Koliko god se trudili, povrće, voće i bobice ne rastu brže.
Osim toga, seme, mašine, kombajne i mikročipove Rusija kupuje u inostranstvu.
„Zemlja ima dovoljno svojih proizvoda. Ima ih toliko da aktivno može da ih prodaje“, objašnjava stručnjak odeljenja za strateška istraživanja kompanije „Total Riserč” Nikolaj Vavilov.
Poslednjih deset godina se aktivno ulaže u poljoprivredu. I to na primarnom nivou. „Jedan sibirski startap sa vertikalnim staklenicima je dobio prošle godine milijarde investicija i mogućnost da se proširi na sve regione zemlje“, navodi primer sagovornik RIA Novosti.
Takođe se ulaže u ribolov i ribnjake. Tehnologije za industrijski uzgoj ribe u zemlji već postoje i razvijaju se.
„Osim toga, Rusija je u stanju da obezbedi za sebe gotovo sve vrste metala za industriju. Retki metali se mogu uvoziti iz Kine. U perspektivi je vlastita kvalitetna proizvodnja mikročipova i tehnike“, ističe ekspert.
Najslabija tačka je tehnologija. Posebno mikroprocesori i softver. Osim programa iz oblasti sajber bezbednosti, Rusija ovde još nema mnogo čime da se pohvali. Nije mnogo bolja situacija ni sa farmaceutskom industrijom gde sve dosad preovladavaji uvozni proizvodi.
Uz odgovarajući nivo ulaganja, kompetentnosti i kontrole, situacija se može popraviti za nekoliko godina. Ali pod sankcijama, taj proces će biti malo duži.
