https://lat.sputnikportal.rs/20220319/rajfajzen-banka-nece-iz-rusije--mogu-li-se-drugi-odupreti-pritisku-zapada-1135601428.html
Rajfajzen banka neće iz Rusije – mogu li se drugi odupreti pritisku Zapada
Rajfajzen banka neće iz Rusije – mogu li se drugi odupreti pritisku Zapada
Sputnik Srbija
Najveći broj inostranih kompanija koje još nisu otišle iz Rusije, uprkos sankcijama Zapada Rusiji zbog vojne operacije u Ukrajini, najverovatnije će tu i... 19.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-19T22:07+0100
2022-03-19T22:07+0100
2022-03-19T22:07+0100
ekonomija
ekonomija
rusija
rusija – ekonomija
antiruske sankcije
multinacionalne kompanije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111130/33/1111303387_0:0:2912:1639_1920x0_80_0_0_f78d9418405d7a3128b628a2fd5ffcf0.jpg
Na stav o tome hoće li definitivno napustiti Rusiju sigurno bi uticala i eventualna odluka da se na 10 godina zabrani rad stranim kompanijama koje su napustile Rusiju i ne vrate se do 1. maja. Takav predlog je upravo iznesen pred ruskom Dumom i prosleđen Ministarstvu za ekonomski razvoj.Rajfajzen banka Rusija nastavlja radSamo dan pre toga oglasila se Rajfajzen banka Rusija saopštivši da namerava da nastavi sa poslovanjem kakva god bila odluka austrijske bankarske grupe Rajafajzen Bank Internešenal (RBI) o njenom učešću u kapitalu podružnice u Rusiji. Ta podružnica jedna je od najvećih u okviru RBI i u Rusiji posluje od 1996. godine. Deseti je najveći kreditor po obimu aktive među ruskim kreditnim organizacijama.U histeričnoj antiruskoj retorici Zapada čije sankcije nisu poštedele ni najveće mrtve ruske pisce i kompozitore, suprotstavljanju sankcijama do sada gotovo da nije bilo mesta iako je ocenjeno da su one dvosekli mač koji će koštati i one koji su ih uveli. Da li su ipak svi spremni da plate njihovu visoku cenu, kakva posebno čeka evropske kompanije?Samo u Moskvi, po rečima njenog gradonačelnika Sergeja Sobjanina, ima ih dosta – nekoliko hiljada, od kojih je 300 juče najavilo da će obustaviti rad.Bušatlija veruje da ima još stranih banaka koje će proceniti da zbog svog poslovanja ne mogu da napuste taj teren. Sberbanka je, kako podseća, 51 posto u vlasništvu ruske države, ostalo je privatni kapital u kome je zastupljen i američki. Ako se povuku iz banke normalno da će im Rusija to nacionalizovati uz njihovu ogromnu štetu, ocena je Bušatlije.Većina onih koji još nisu otišli će ostatiOrganizacija za zaštitu prava potrošača „Javna potrošačka inicijativa” poslala je ranije Generalnom tužilaštvu i vladi spisak preduzeća koja bi ubuduće mogla da budu nacionalizovana na kome je 60 organizacija koje su najavile obustavljanje poslovanja u Rusiji. Među njima su Folksvagen, Epl, IKEA, Majkrosoft, IBM, Šel, Mekdonalds, Porše, Tojota, H&M...To su, kako napominje, velika preduzeća kojima neko uparvlja i za to odgovaraju velikom broju akcionara kojim treba da opravdaju potez zbog koga će izgubiti velike pare. To bi, smatra on, trebalo da relativizuje stavove ervopskih država koje najviše sarađuju sa Rusijom, pre svega Nemačka i Austrija.„Normalno je da Rajfajzen ne napušta Rusiju zato što ima veliki interes, zato što najveći deo prometa sa nemačkom industrijom ide preko njih. Oni imaju dosta plasiranih para u rusku ekonomiju korz kredite tako da bi svako zatezanje u odnosu na strane investitore u Rusiji jako pogodilo tu banku. I normalno je da su oni biti prvi koji će reći - ne možemo da izađemo“, ističe naš sagovornik.Odlazak ne znači i prestanak firmi sa radomOn objašnjava i zašto je skeptičan da bi one kompanije koje su već napustile Rusiju do 1. maja mogle da se vrate kako ne bi rizikovale decenijsku nemogućnost poslovanja na ruskom tržištu.„Kada se pokidaju ti proizvodni lanci između Rusije i Evrope njih nije lako ponovo sastaviti, a ja nisam siguran da onaj ko je danas prekinuo odnose, izašao iz preduzeća i vratio se u Nemačku, može i tehnički da se vrati za mesec i po, dva meseca. To nije jednostavno, ima dosta nerazrešenih problema koji nastanu kada neko preko noći napusti jedan projekat“, kaže naš sagovornik.Ističe, međutim, da te firme time neće prestati da rade. One će prosto postati ruske i proizvod koji budu izabcivali biće ruski i tako će se i zvati.On podseća da japanska autoindustrija i dobar deo južnokorejske nisu prestali da rade u Rusiji.Lako je reći ajmo da ih sankionišemo, ali kada treba odrediti kako na kojim sektorima to učiniti, onda se dođe do ozbiljnih problema, kaže naš sagovornik. Ali Amerikanci ne sagledavaju tuđe probleme, nego samo svoje, pa čak ni njih ne sagledavaju kako treba, napominje ovaj konsultant. On podseća da su SAD sankcionisale Kinu da bi smanjile trgovinski deficit koji imaju sa njom, pa su nakon godinu dana imali duplo veći deficit, a da Kina njima još nije uzvratila svojim merama.Osvešćivanje EvropeBušatlija smatra da će države koje imaju jako političko vođstvo i ovoga puta uspeti da nametnu svoje potrebe iznad američkih.On podseća da se kada je Nemačka 2014. zbog Krima uvela sankcije Rusiji odmah pobunila auto-industrija. Posle toga se ućutalo i praktično je nađen način da sve ostane onako kako jeste bez obzira šta su Amerikanci rekli.„Mislim da na neki način ima i nekog pozitivnog dejstva od celog tog pritiska Amerike na Evropu. To će, možda osvestiti jedan deo evropskih država da brane svoje interese, kao što to čine Mađari koji imaju vladu koja se jedino obraća svom interesu i Austrijanci koji imaju dobre odnose sa Rusima i traže način kako da ne prihvate sve sankcije koje im se nameću“, ističe naš sagovornik.On je uveren da će doći do ozbiljnog raslojavanja, jer je već došlo ne samo u društvima unutar evropskih država, nego i u odnosu država prema EU.Temeljna promena svetaSvet se iz temelja menja, ali Evropa kao da to uopšte ne vidi i radi u korist svoje štete, kaže Bušatlija. Zapad ovu situaciju prikazuje kao zli Rusi na jednoj strani, a čitav svet na drugoj, što prosto nije istina, dodaje on.Činjenica je da Rusija iza sebe ima daleko više ljudi nego Amerika, što se ne vidi lako. Zahtevi Amerikanaca preneti su na EU i na njihove satelite- Britaniju, Kanadu, Japan i Australiju i tu se, kaže, priča završava, a to je manje od milijardu ljudi. Sa druge strane je više od šest milijardi i države koje su moćne svetske privrede koje nisu spremne da sankcionišu Rusiju i da remete svoje interese, napominje naš sagovornik.Već je vidno da će Evropa i njene kompanije biti podjednako pogođene sankcijama koje je uvela Rusiji i Evropa ne može na drugom mestu da nadomesti to što izgubi u Rusiji, uveren je sagovornik Sputnjika.„Normalno je da će Rusija imati period od nekoliko godina teškog prilagođavanja kao što se prilagođavate i na bilo kakvu industrijsku i tehnološku promenu. A Rusija je pokazala da se lakše prilagođava nego bilo koja ekonomija, evropska ili američka“, ocenio je sagovornik Sputnjika.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
rajfajzen banka saopštila da ne odlazi iz rusije, oni koji još nisu otišli najverovatnije će ostati, lako je reći da uvodiš sankcije ali teško ih je sprovesti, odluka o zabrana povratka firmi koje su napustile rusiju na deset godina navešće mnoge da dobro razmisle, odgovornost za štetu koju će pretrpeti akcionari, visoka cena sankcija, spiska stranih firmi za ancionalizaciju, evropa ne vidi da se s vet menja iz temelja, velika većina država nije uvela sankcije rusiji, sankcijama će se odupreti države sa jakim vođstvom, rusija se lakše prilagođava promenama,
rajfajzen banka saopštila da ne odlazi iz rusije, oni koji još nisu otišli najverovatnije će ostati, lako je reći da uvodiš sankcije ali teško ih je sprovesti, odluka o zabrana povratka firmi koje su napustile rusiju na deset godina navešće mnoge da dobro razmisle, odgovornost za štetu koju će pretrpeti akcionari, visoka cena sankcija, spiska stranih firmi za ancionalizaciju, evropa ne vidi da se s vet menja iz temelja, velika većina država nije uvela sankcije rusiji, sankcijama će se odupreti države sa jakim vođstvom, rusija se lakše prilagođava promenama,
Rajfajzen banka neće iz Rusije – mogu li se drugi odupreti pritisku Zapada
Najveći broj inostranih kompanija koje još nisu otišle iz Rusije, uprkos sankcijama Zapada Rusiji zbog vojne operacije u Ukrajini, najverovatnije će tu i ostati, smatra konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija. Odluku o ostanku javno je obelodanila Rajfajzen banka.
Na stav o tome hoće li definitivno napustiti Rusiju sigurno bi uticala i eventualna odluka da se na 10 godina zabrani rad stranim kompanijama koje su napustile Rusiju i ne vrate se do 1. maja. Takav predlog je upravo iznesen pred ruskom Dumom i prosleđen Ministarstvu za ekonomski razvoj.
Rajfajzen banka Rusija nastavlja rad
Samo dan pre toga oglasila se Rajfajzen banka Rusija saopštivši da namerava da nastavi sa poslovanjem kakva god bila odluka austrijske bankarske grupe Rajafajzen Bank Internešenal (RBI) o njenom učešću u kapitalu podružnice u Rusiji. Ta podružnica jedna je od najvećih u okviru RBI i u Rusiji posluje od 1996. godine. Deseti je najveći kreditor po obimu aktive među ruskim kreditnim organizacijama.
U
histeričnoj antiruskoj retorici Zapada čije sankcije nisu poštedele ni najveće mrtve ruske pisce i kompozitore,
suprotstavljanju sankcijama do sada gotovo da nije bilo mesta iako je ocenjeno da su one dvosekli mač koji će koštati i one koji su ih uveli. Da li su ipak svi spremni da plate njihovu
visoku cenu, kakva posebno čeka evropske kompanije?
Samo u Moskvi, po rečima njenog gradonačelnika Sergeja Sobjanina, ima ih dosta – nekoliko hiljada, od kojih je 300 juče najavilo da će obustaviti rad.
Bušatlija veruje da ima još stranih banaka koje će proceniti da zbog svog poslovanja ne mogu da napuste taj teren. Sberbanka je, kako podseća, 51 posto u vlasništvu ruske države, ostalo je privatni kapital u kome je zastupljen i američki. Ako se povuku iz banke normalno da će im Rusija to nacionalizovati uz njihovu ogromnu štetu, ocena je Bušatlije.
Većina onih koji još nisu otišli će ostati
Organizacija za zaštitu prava potrošača „Javna potrošačka inicijativa” poslala je ranije Generalnom tužilaštvu i vladi spisak preduzeća koja bi ubuduće mogla da budu nacionalizovana na kome je 60 organizacija koje su najavile obustavljanje poslovanja u Rusiji. Među njima su Folksvagen, Epl, IKEA, Majkrosoft, IBM, Šel, Mekdonalds, Porše, Tojota, H&M...
„Verujem da će komapnije koje nisu do sada otišle iz Rusije, u velikom broju ostati, a one koje su je napustile ne mogu u tom kratkom roku, do 1. maja, da se vrate. Neki će možda i moći, ali svakako to može da bude jedan prelomni momenat ukoliko Rusi donesu taj zakon. Onda će oni koji su u inostranim kompanijama odgovorni svojim akcionarima početi malo ozbiljnije da razmišljaju“, kaže on za Sputnjik.
To su, kako napominje, velika preduzeća kojima neko uparvlja i za to odgovaraju velikom broju akcionara kojim treba da opravdaju potez zbog koga će izgubiti velike pare. To bi, smatra on, trebalo da relativizuje stavove ervopskih država koje najviše sarađuju sa Rusijom, pre svega Nemačka i Austrija.
„Normalno je da Rajfajzen ne napušta Rusiju zato što ima veliki interes, zato što najveći deo prometa sa nemačkom industrijom ide preko njih. Oni imaju dosta plasiranih para u rusku ekonomiju korz kredite tako da bi svako zatezanje u odnosu na strane investitore u Rusiji jako pogodilo tu banku. I normalno je da su oni biti prvi koji će reći - ne možemo da izađemo“, ističe naš sagovornik.
Odlazak ne znači i prestanak firmi sa radom
On objašnjava i zašto je skeptičan da bi one kompanije koje su već napustile Rusiju do 1. maja mogle da se vrate kako ne bi rizikovale decenijsku nemogućnost poslovanja na ruskom tržištu.
„Kada se pokidaju ti proizvodni lanci između Rusije i Evrope njih nije lako ponovo sastaviti, a ja nisam siguran da onaj ko je danas prekinuo odnose, izašao iz preduzeća i vratio se u Nemačku, može i tehnički da se vrati za mesec i po, dva meseca. To nije jednostavno, ima dosta nerazrešenih problema koji nastanu kada neko preko noći napusti jedan projekat“, kaže naš sagovornik.
Ističe, međutim, da te firme time neće prestati da rade. One će prosto postati ruske i proizvod koji budu izabcivali biće ruski i tako će se i zvati.
On podseća da japanska autoindustrija i dobar deo južnokorejske nisu prestali da rade u Rusiji.
Lako je reći ajmo da ih sankionišemo, ali kada treba odrediti kako na kojim sektorima to učiniti, onda se dođe do ozbiljnih problema, kaže naš sagovornik. Ali Amerikanci ne sagledavaju tuđe probleme, nego samo svoje, pa čak ni njih ne sagledavaju kako treba, napominje ovaj konsultant. On podseća da su SAD sankcionisale Kinu da bi smanjile trgovinski deficit koji imaju sa njom, pa su nakon godinu dana imali duplo veći deficit, a da Kina njima još nije uzvratila svojim merama.
Bušatlija smatra da će države koje imaju jako političko vođstvo i ovoga puta uspeti da nametnu svoje potrebe iznad američkih.
On podseća da se kada je Nemačka 2014. zbog Krima uvela sankcije Rusiji odmah pobunila auto-industrija. Posle toga se ućutalo i praktično je nađen način da sve ostane onako kako jeste bez obzira šta su Amerikanci rekli.
„Mislim da na neki način ima i nekog pozitivnog dejstva od celog tog pritiska Amerike na Evropu. To će, možda osvestiti jedan deo evropskih država da brane svoje interese, kao što to čine Mađari koji imaju vladu koja se jedino obraća svom interesu i Austrijanci koji imaju dobre odnose sa Rusima i traže način kako da ne prihvate sve sankcije koje im se nameću“, ističe naš sagovornik.
On je uveren da će doći do ozbiljnog raslojavanja, jer je već došlo ne samo u društvima unutar evropskih država, nego i u odnosu država prema EU.
Svet se iz temelja menja, ali
Evropa kao da to uopšte ne vidi i radi u korist svoje štete
, kaže Bušatlija. Zapad ovu situaciju prikazuje kao zli Rusi na jednoj strani, a čitav svet na drugoj, što prosto nije istina, dodaje on.
Činjenica je da Rusija iza sebe ima daleko više ljudi nego Amerika, što se ne vidi lako. Zahtevi Amerikanaca preneti su na EU i na njihove satelite- Britaniju, Kanadu, Japan i Australiju i tu se, kaže, priča završava, a to je manje od milijardu ljudi. Sa druge strane je više od šest milijardi i države koje su moćne svetske privrede koje nisu spremne da sankcionišu Rusiju i da remete svoje interese, napominje naš sagovornik.
Već je vidno da će Evropa i njene kompanije biti podjednako pogođene sankcijama koje je uvela Rusiji i Evropa ne može na drugom mestu da nadomesti to što izgubi u Rusiji, uveren je sagovornik Sputnjika.
„Normalno je da će Rusija imati period od nekoliko godina teškog prilagođavanja kao što se prilagođavate i na bilo kakvu industrijsku i tehnološku promenu. A Rusija je pokazala da se lakše prilagođava nego bilo koja ekonomija, evropska ili američka“, ocenio je sagovornik Sputnjika.
.jpg){kind=link}