Moskva poziva Kijev: Shvatite – kraj specijalne vojne operacije u potpunosti zavisi od vas
10:23 17.03.2022 (Osveženo: 11:01 17.03.2022)
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Pratite nas
Moskva se nada da će Kijev shvatiti neizbežnost mirnog rešenja problema demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine – što pre ukrajinske vlasti to shvate, to će pre biti završena specijalna vojna operacija Rusije, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Prema njenim rečima, trenutno se pregovori Rusije i Ukrajine vode putem video-konferencije, razgovara se o vojnim, političkim i humanitarnim aspektima.
„Zahtevi Rusije su krajnje jednostavni i razumljivi, proizilaze iz svrhe i ciljeva specijalne vojne operacije. Nadamo se da će Kijev ipak uvideti neminovnost mirnog rešenja problema demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, njenog pretvaranja u neutralnu državu zarad dobrobiti stanovništva Ukrajine i cele Evrope“, izjavila je Zaharova na brifingu.
Kako je objasnila, „što pre to shvate predstavnici kijevskog režima, to će pre biti završena specijalna vojna operacija. „Pozivamo režim ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da razmisli o sudbini zemlje, životu njenog stanovništva i izvuče odgovarajuće zaključke i donese odgovarajuće odluke“, naglasila je portparolka.
S tim u vezi, Zaharova je podsetila da specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini nema za cilj uništavanje državnosti te zemlje ili svrgavanje njenog predsednika.
Rusija će, kako kaže, učiniti sve da zločini kijevskog režima protiv čovečnosti ne ostanu nekažnjeni.
Diplomata je upozorila da diplomatska predstavništva Ukrajine u inostrantsvu vrbuju strane državljane u „dobrovoljački inostrani korpus Zelenskog“ za učešće u borbenim dejstvima protiv Rusije.
„Čini mi se da bi ideolozi DAEŠ-a (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) pozavideli takvom naboju mašte“, dodala je ona.
Govoreći o novim stranim plaćenicima u Ukrajini, upozorila je da će Moskva koristiti protiv njih iste metode kao i prilikom napada na poligon u Lavovskoj oblasti. Nadamo se da će ih takva „prevencija“ otrezniti, konstatovala je portparolka.
Istovremeno, dodala je da nacionalisti u Ukrajini odbijaju da obezbede civilima humanitarne koridore za izlazak iz opasnih područja prema Rusiji.
O napadima na Donjeck i pozorište u Marijupolju
Prema njenim rečima, Zapad nije ništa rekao povodom granatiranja Donjecka raketom „Točka U“ koje su izvele ukrajinske snage, kao da se ništa nije dogodilo.
„I opet vidimo apsolutno ravnodušnu reakciju Zapada, oni su revnosno ignorisali i ćutali o još jednom zverstvu njuhovih ukrajinskih štićenika, kao da se ništa nije dogodilo, kao da nije bilo masakra nad civilima, kao da prolaznici, mobilni telefoni nisu snimili te strašne kadrove u prvim minutima nakon tragedije“, prokomentarisala je Zaharova odsustvo reakcije Zapada na granatiranje Donjecka 14. marta, u kojem je stradao 21 civil.
Zaharova se osvrnula i na optužbe kijevskog režima da je navodno ruska vojska juče digla u vazduh zgradu pozorišta u Marijupolju.
Ona je napomenula da su optužbe lažne i da će „istina izaći na videlo, koliko god snimaka strukture NATO-a montirale i koliko god video i foto-fejkova bilo objavljeno“.
O Krimu
Budućnost Krima je sa Rusijom, sankcije i pretnje Amerike i njenih saveznika neće to promeniti, naglasila je portparolka u vezi sa predstojećom osmom godišnjicom ujedinjenja Krima sa Rusijom, koja se obeležava 18. marta.
„Dopadalo se to nekome ili ne – budućnost Krima je zauvek sa Rusijom, za nas je to pitanje, kao što znate, definitivno i neopozivo zatvoreno. Nikakve sankcije, pretnje ili ucene, bilo iz Sjedinjenih Američkih Država ili njihovih satelita, koji su umislili da su nekakvi kolektivni gospodari sveta, neće promeniti naš stav“, istakla je Zaharova.
Kako kaže, interesovanje za uspostavljanje veza sa poluostrvom u svetu stalno raste.
„Broj stranih partnera Krima se povećao i višestruko bi se povećavao da nije bilo subverzivnog rada koju SAD namenski sprovode uz korišćenje ogromnih sredstava“, navela je Zaharova .
Podsetimo, Krim se ujedinio sa Rusijom nakon referenduma koji je održan 16. marta 2014. godine. Za pripajanje Rusiji glasalo je 96,77 odsto birača u republici i 95,6 odsto u Sevastopolju.
