https://lat.sputnikportal.rs/20220315/prickerova-nagrada-prvi-put-u-rukama-afrikanca-skolama-od-blata-dao-status-kulta-1135454558.html
Prickerova nagrada prvi put u rukama Afrikanca: Školama od blata dao status kulta
Prickerova nagrada prvi put u rukama Afrikanca: Školama od blata dao status kulta
Sputnik Srbija
Prvi put u istoriji Prickerova nagrada, koja se ujedno smatra i nezvaničnim Nobelom u arhitekturi, pripala je Afrikancu Diebedu Francisu Kereu iz Burkine Faso. 15.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-15T17:27+0100
2022-03-15T17:27+0100
2022-03-15T17:27+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
arhitekta
prickerova nagrada
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/0f/1135452720_0:317:3076:2047_1920x0_80_0_0_1844784255d2f1e363c06ddc8f89c5bf.jpg
Ovaj Afrikanac koji živi u Evropi najveće deo svoje prakse posvetio je Africi u kojoj je projektovao osnovne škole i zdravstvene ustanove, projekte skromne za nagradu koja je istorijski odlikovala dizajnere kultnih zgrada. „Ovo nije samo nagrada za mene“, rekao je laureat Prickera. Rođen u zabačenom selu u Burkini Faso bez tekuće vode i struje, Kere je započeo karijeru izgradnjom škole od blata za svoju zajednicu, pre nego što je, 15 godina kasnije, izabran da dizajnira nacionalni parlament zemlje.Njegove škole i medicinske ustanove u Africi izrasle su iz iz svog konteksta, a izgradile su ih lokalne zajednice sa minimalnim resursima. Često sa zidovima od gline i velikim krovovima od valovitog metala, ove zgrade u Maliju, Togu, Keniji, Mozambiku, Sudanu prilagođene su sušnoj klimi i koriste prirodni sistem hlađenja. „Celokupni rad Fransisa Kerea pokazuje nam moć materijalnosti koja je utemeljena u mestu odakle potiče” stoji u obrazloženju Prickerovog žirija kojim je ove godine predsedavao čileanski arhitekta Alehandro Aravena. Prema rečima Kerea, on je bio motivisan sopstvenim iskustvom u školi, satima zarobljen u učionici od betonskih blokova sa slabom ventilacijom i malo dnevne svetlosti. „Želeo sam da učinim sve što sam mogao da pronađem adekvatnu tehniku za izgradnju škola sa prirodnom ventilacijom, da deci pružim osnovni komfor za učenje“. Kere trenutno radi na novom Gete institutu u Senegalu, muzeju u Ruandi i univerzitetskom kampusu u Minhenu, a njegov najveći projekat do sada, zgrada nacionalne skupštine Benina u Porto-Novu, biće u obliku baobaba. „Pošto je lokalitet smešten ispred botaničke bašte, odlučili smo da proširimo baštu i da najveće drvo postavimo u centar. Tako će se sala za debate nalazite ispod krošnje drveta što slikovito opisuje kako se demokratija baštini na zapadu Afrike“, objasnio je Kare.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti, arhitekta, prickerova nagrada
kultura, kultura – vesti, arhitekta, prickerova nagrada
Prickerova nagrada prvi put u rukama Afrikanca: Školama od blata dao status kulta
Prvi put u istoriji Prickerova nagrada, koja se ujedno smatra i nezvaničnim Nobelom u arhitekturi, pripala je Afrikancu Diebedu Francisu Kereu iz Burkine Faso.
Ovaj Afrikanac koji živi u Evropi najveće deo svoje prakse posvetio je Africi u kojoj je projektovao osnovne škole i zdravstvene ustanove, projekte skromne za nagradu koja je istorijski odlikovala dizajnere kultnih zgrada.
„Ovo nije samo nagrada za mene“, rekao je laureat Prickera.
„Trebalo mi je mnogo hrabrosti da se vratim u Afriku i inspirišem ljude da mi se pridruže na putu izgradnje škola i to je bilo presudno za moju karijeru. Bez njihove podrške ovo ne bi bilo moguće“.
Rođen u zabačenom selu u Burkini Faso bez tekuće vode i struje, Kere je započeo karijeru izgradnjom škole od blata za svoju zajednicu, pre nego što je, 15 godina kasnije, izabran da dizajnira nacionalni parlament zemlje.
Njegove škole i medicinske ustanove u Africi izrasle su iz iz svog konteksta, a izgradile su ih lokalne zajednice sa minimalnim resursima. Često sa zidovima od gline i velikim krovovima od valovitog metala, ove zgrade u Maliju, Togu, Keniji, Mozambiku, Sudanu prilagođene su sušnoj klimi i koriste prirodni sistem hlađenja.
„Celokupni rad Fransisa Kerea pokazuje nam moć materijalnosti koja je utemeljena u mestu odakle potiče” stoji u obrazloženju Prickerovog žirija kojim je ove godine predsedavao čileanski arhitekta Alehandro Aravena.
„Njegove zgrade direktno upućuju na zajednicu kojoj služi i po izradi, materijalima, jedinstvenom karakteru. Njihovo prisustvo je evidentno”.
Prema rečima Kerea, on je bio motivisan sopstvenim iskustvom u školi, satima zarobljen u učionici od betonskih blokova sa slabom ventilacijom i malo dnevne svetlosti.
„Želeo sam da učinim sve što sam mogao da pronađem adekvatnu tehniku za izgradnju škola sa prirodnom ventilacijom, da deci pružim osnovni komfor za učenje“.
Kere trenutno radi na novom Gete institutu u Senegalu, muzeju u Ruandi i univerzitetskom kampusu u Minhenu, a njegov najveći projekat do sada, zgrada nacionalne skupštine Benina u Porto-Novu, biće u obliku baobaba.
„Pošto je lokalitet smešten ispred botaničke bašte, odlučili smo da proširimo baštu i da najveće drvo postavimo u centar. Tako će se sala za debate nalazite ispod krošnje drveta što slikovito opisuje kako se demokratija baštini na zapadu Afrike“, objasnio je Kare.
