Poruka iz Austrije: Međunarodni pritisak na Srbiju neopravdan, a zna se i ko stoji iza njega
© AP Photo / Ronald ZakNorbert Hofer
© AP Photo / Ronald Zak
Pratite nas
Međunarodni pritisak na Srbiju povodom sukoba Rusije i Ukrajine je potpuno neopravdan i pogrešan, a jedini ispravan put je da Evropska unija prepozna da je sada vreme da joj Srbija pristupi, smatra treći predsednik austrijskog parlamenta Norbert Hofer, čija funkcija odgovara potpredsedniku Skupštine Srbije.
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Hofer je, u intervjuu Tanjugu, ocenio da pretnje nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok predstavljaju „pucanj u sopstveno koleno“, navodeći da su svetu potrebne neutralne zemlje i da one moraju svoju neutralnost bolje da štite i investiraju u odbranu te neutralnosti.
Na konstataciju da je Srbija podržala rezoluciju UN kojom se osuđuje napad na Ukrajinu, ali nije podržala sankcije Evropske unije Moskvi, zbog čega je rukovodstvo Srbije izloženo velikom međunarodnom pritisku, da se čak preti obustavljanjem puta u EU, Hofer je rekao:
„Taj pritisak je stvorila Nemačka, koja kaže da Srbija sada mora znati gde joj je mesto. Smatram da EU mora da shvati da upravo sada treba omogućiti brzo pristupanje Srbije Uniji. Deset godina je Srbija kandidat, puno koraka je obavila na tom putu. Unija mora prepoznati da je sada vreme da omogući pristup“.
Na pitanje da li očekuje da će EU dalje usporavati pristupni proces Balkana, posebno Srbije, Hofer je istakao da pretnje koje dolaze od nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok predstavljaju „pucanj u sopstveno koleno“, koji šteti samoj Uniji.
„Moramo sada taj proces, koji se vodi godinama, ubrzati i zaključiti. To bi bio pametan korak, a ne ovo što radi neko ko je tek par meseci na dužnosti, a već preti“, izričit je Hofer.
Na pitanje da li je agresija na SR Jugoslaviju 1999. godine i odvajanje Kosova stvorilo presedan koji sada skupo košta međunarodnu zajednicu, Hofer ističe da je međunarodna zajednica trebalo da izvuče pouke iz, a pre svega tu da sve poteze takve vrste treba do kraja dobro promisliti.
„Mora se analizirati šta sve može da se desi kada se preduzimaju odgovarajući koraci i mere, i kako će se razvijati dalje stvari, jer je to tako u normalnom životu, pa i u politici“, naveo je Hofer.
Na konstataciju da Evropa nije jedinstvena u svom stavu prema sankcijama Rusiji, pa da ni u samoj Austriji nema saglasja oko toga, Hofer je rekao da postoje zemlje koje imaju veću zavisnost od ruskog gasa od drugih, ukazujući da je na hiljade radnih mesta u Austriji ugroženo sankcijama, da će posledice biti rast cena prehrambenih proizvoda, gasa, goriva, struje.
„Kao takvima mora nam biti važno da možemo da se ponudimo kao neutralno mesto za pregovore. Mi sada to nismo. Po dobroj tradiciji nekadašnjeg kancelara Bruna Krajskog, koji je bio veliki državnik, uvek smo bili mesto gde su strane u konfliktu mogle da pregovaraju“, kazao je Hofer.
Na pitanje u kakvoj su poziciji neutralne zemlje u Evropi danas, kaže da su one na raskršću, na kojem moraju da se odluče hoće li pristupiti NATO ili ne.
Smatra da Austrija ne treba da pristupi NATO, ali da mora svoju neutralnost bolje da štiti — da ulaže u vojsku, koja nije u dobrom stanju, jer ko želi da bude neutralan, mora i da investira u odbranu te neutralnosti.
Na pitanje da li još uvek važi međunarodno pravo ili je već duže vreme na delu „pravo jačeg“, primećuje da je pravo jačeg uvek postojalo i uvek će ga biti, i u okviru postojećih pravnih sistema, kao i da postoje realni uticaji u svetu.
„I u međunarodnom pravu se mora prepoznati koliko je snažna Kina, koliko je velika Rusija, koji uticaj imaju SAD i koliko je ponekad bespomoćna Evropa. Moramo paziti da se poštuju pravni sistemi u cilju zaštite malih“, rekao je Hofer.
Ukrajina je, nakon ruske vojne operacije, zatražila brzi pristup Evropskoj uniji, a Hofer, iako razumevajući takve zahteve, smatra da sada ne treba ništa fiksirati, jer su najpre potrebni mirovni pregovori, koji moraju da se vode bez uslovljavanja.