Zapad bi dobro trebalo da razmisli kuda ide: Kakva je poruka svetu naoružavanje Nemačke
© AP Photo / Michael Sohn
Pratite nas
Kad god je bila naoružana, Nemačka je predstavljala opasnost. Iz stanja militarizacije Nemačke, proizilazili su ratovi. Otuda je naoružavanje Nemačke zabrinjavajuća činjenica. Ne za Rusiju, koja će uvek biti dovoljno snažna da se odupre nemačkoj opasnosti. Naoružana Nemačka mnogo je veća pretnja za Čehe, Poljake i druge navodne nemačke saveznike.
OBAVEŠTENJE ZA SVE ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Ovako istoričar Dragomir Anđelković komentariše vesti o namerama nemačke vlade da se naoruža. Nemačka, naime, planira, ne samo da dostigne famoznih dva odsto izdvajanja za odbranu, što je zacrtani standard NATO-a, već da u ponovno vraćanje Bundesvera u borbenu formu uloži 100 milijardi evra. Uz to, ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini nanovo je pokrenula debatu o vraćanju vojne obaveze za nemačke građane.
„Mislim da će se onog momenta kada Nemačka potpuno povrati samopouzdanje, a to će se desiti kada ponovo bude imala veliku vojsku, pokrenuti i pitanje teritorija, od Sudeta u Češkoj do Šlezije i drugih oblasti koji pripadaju Poljskoj, a bile su naseljene Nemcima do Drugog svetskog rata. Otuda, Zapad bi ozbiljno trebalo da razmisli o tome kuda ide, ako se Nemačka militarizuje“, smatra Anđelković.
Evropi se smeši eksplozija rasta vojnih troškova
Suma od 100 milijardi evra je samo početak procesa naoružavanja, objašnjava vojni analitičar Aleksandar Radić. Bundesver je proteklih decenija radikalno smanjen, dodaje on.
„Nemačka vojska ima neke nedostatke koji su naprosto neshvatljivi u nekim kategorijama sredstava naoružanja koje poseduju, ali izgleda da je sada situacija dramatično promenjena i da će reakcije na zbivanja u Ukrajini biti brze i radikalne“, smatra on.
Navodna ruska opasnost je povod za planove naoružavanja, a specijalna operacija u Ukrajini je inicijalna kapisla koja će promeniti odnos prema vojsci u Nemačkoj, ali i u Evropi, dodaje on. Na kontinentu sledi, kako Radić kaže, eksplozija rasta vojnih troškova, kao i otvaranja teme kako popuniti brojno stanje u vojskama širom Evrope.
„Posle nekoliko dekada marginalizacije vojske kao teme u evropskom društvu, sada vojska ponovo izbija u prvi plan i moći će da računa i sa većom javnom podrškom, a ne samo sa novcem koji je potreban za novo naoružanje“, kaže Radić.
Ono što će se dogoditi u Evropi, prema Radićevim rečima, biće da i sve druge zemlje, iako su danas nemačke saveznice, takođe krenuti istim putem – uvešće vojnu obavezu i krenuće da se naoružavaju.
Pukotine u evropskom jedinstvu
Prema rečima Dušana Dostanića iz Instituta za evropske studije, reakcija iz okruženja na nemačke namere da se ponovo naoruža za sada nema. Verovatno niko nije hteo da Nemačkoj pravi problem dok traje ukrajinska kriza, a da li će se nemačkim susedima naoružavanje Nemačke obiti o glavu kao 1914. ili 1938, nagađanje je, dodaje on.
„Nemačka je u specifičnoj situaciji, koja je dosta konfuzna. Imate društvo koje, ne samo da je antimilitarističko, nego je i antivojno raspoloženo. Koje ima druge probleme. Recimo, u Nemačkoj je još izražena potreba da se stalno preispituje sopstvena prošlost. To je društvo koje se odriče sopstvenih tradicija i koje pokušava da živi kao maltene hipi zajednica. Sa druge strane, isti promoteri takve ideologije su u nekim drugim situacijama bili izuzetno agresivni. Na primer, u slučaju bombardovanja i agresije na nas“, objašnjava Dostanić.
Kada govori o mogućim reakcijama suseda na nemačke namere da se naoruža i uvede vojnu obavezu, Dostanić upućuje na činjenicu da, bez obzira što se danas govori o „jedinstvu kakvo nikada do sada nije viđeno“, postoje pukotine, recimo u nemačko-poljskim odnosima. Nemačka je kritikovala Poljsku u okviru EU zbog unutrašnje politike koju Varšava sprovodi, dok je sa druge strane Poljska tražila odštetu od Nemačke zbog okupacije tokom II svetskog rata.
Moguće je, kaže Dostanić, da sa te strane dođu kritike na nemačku politiku naoružavanja koja bi mogla da bude zaodenuta u moralističku koprenu koja je služila Socijaldemokratama i Zelenima da opravdaju agresiju na SRJ, poentira on.
Vojna obaveza u Nemačkoj ukinuta je kada i u Srbiji, 2011, a debate o njenom vraćanju počele su pre nekoliko godina. Bivša ministarka odbrane i liderka CDU-a, Anegret Kramp-Karenbauer pokrenula je ovo pitanje 2018, ali dve godine kasnije nije uspela da ideju izgura u Bundestagu. Njena ideja bila je da se umesto vojne obaveze uvede službu pod nazivom „Tvoja godina za Nemačku“ – posle šestomesečne vojne obuke, a potom šest meseci raspoređeni u razne službe u blizini svojih domova.
Sličnu ideju ima i trenutni potpredsednik, sada već opozicione CDU, Karsten Lineman – on bi vojnu obavezu kombinovao sa takozvanom „opštom službom“. „Služenje društvu“ kako bi se ova kombinacija zvala, podrazumeva da bi mladi mogli da se priključe vojsci, ali i drugim službama, kao što su vatrogasci, socijalne službe ili humanitarne organizacije. Za ovu ideju, međutim, ne postoji podrška među vladajućim strankama.
