https://lat.sputnikportal.rs/20220310/brisel-udario-na-spc-zbog-rusije-1135245977.html
Brisel udario na SPC zbog Rusije
Brisel udario na SPC zbog Rusije
Sputnik Srbija
U moru paranoičnih konstrukcija Zapada o „malignom uticaju Rusije“ na Balkanu, briselska birokratija je žigosala čak i Srpsku pravoslavnu crkvu kao promotera... 10.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-10T09:36+0100
2022-03-10T09:36+0100
2022-03-10T10:43+0100
svet
svet
svet – politika
srbija
srbija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/04/1133986008_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_bf63ed87953d2d5f3e339ab5ac0f8636.jpg
„Evropski parlament osuđuje pokušaje Rusije da iskoristi napetosti među etničkim grupama na zapadnom Balkanu kako bi raspirila sukobe i podelila zajednice, što bi moglo da dovede do destabilizacije celog regiona. On je takođe zabrinut zbog pokušaja Pravoslavne crkve u zemljama kao što su Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, a posebno u njenom entitetu Republici Srpskoj, da promovišu Rusiju kao zaštitnicu tradicionalnih porodičnih vrednosti i učvršćuje odnose između države i crkve“, piše doslovce u predlogu Rezolucije o spoljnom uplitanju u sve demokratske procese u EU, uključujući dezinformisanje, čiji je podnosilac Sandra Kalniete iz Letonije, članica evropskih narodnjaka.Dokument je usvojen sinoć, a u njenom izveštaju se izražava i zabrinutost zbog toga, kako se ističe, što Mađarska i Srbija pomažu Kini i Rusiji u njihovim geopolitičkim ciljevima. Takođe se preporučuje sazivanje dijaloga s civilnim društvom i privatnim sektorom zapadnog Balkana radi usklađivanja napora u borbi protiv dezinformacija u regionu, s naglaskom na istraživanju i analizi, kao i uključivanju regionalnog znanja i iskustva.Evroposlanici su takođe pozvali Evropsku komisiju da izgradi potrebnu infrastrukturu kako bi pružila odgovore zasnovane na dokazima na kratkoročne i dugoročne pretnje u pogledu dezinformacija na zapadnom Balkanu, pišu „Novosti“.Istovremeno, rezolucijom se Evropska služba za spoljne poslove poziva da zauzme proaktivniji stav, usredsređujući se na „izgradnju verodostojnosti EU“ u regionu, a ne na njenu odbranu, da bi se koncentrisala na prekogranične pretnje dezinformacijama koje dolaze iz zemalja zapadnog Balkana i njihovih suseda.Ovim dokumentom se, takođe, primećuje da strano uplitanje može da se sprovodi „i uticajem u verskim institutima i njihovom instrumentalizacijom, kao što je ruski uticaj u pravoslavnim crkvama, posebno u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, a naročito u njenom entitetu Republici Srpskoj, Gruziji i donekle Ukrajini, između ostalog sejanjem semena razdora među lokalnim stanovništvom, razvijanjem pristrasnog pisanja istorije i promovisanjem antievropskih programa, kao i uticajem turske vlade u džamijama u Francuskoj i Nemačkoj ili uticajem Saudijske Arabije putem salafističkih džamija u celoj Evropi koje promovišu radikalni islam“.Evropski poslanici zato pozivaju Evropsku komisiju i države članice da osiguraju bolju koordinaciju zaštite verskih instituta od spoljnog uplitanja, kao i da ograniče i povećaju transparentnost finansiranja.Države članice poziva i da pažljivo prate aktivnosti u verskim institutima te da, prema potrebi i ako postoje dokazi, preduzmu mere, između ostalog uskraćivanjem finansijskih sredstava ili oduzimanjem licenci.Rezolucija se generalno odnosi na strana uplitanja, potrebu za koordinisanom strategijom EU protiv spoljnih uticaja, uz zaključak da su širom sveta ti uticaji sve češći i sve sofisticiraniji, uz raširenu upotrebu veštačke inteligencije.Pozdravili zabranu Sputnjika i RTRezolucija je veoma obiman dokument u 155 tačaka, uz veoma mali broj amandmana, svega deset, od kojih su četiri usvojena i odnose se na „rusko dezinformisanje tokom rata u Ukrajini“, potrebu pomoći Kijevu protiv sajber napada, dok se istovremeno pozdravlja i zabrana rada ruskih medija Sputnjik i Raša tudej u EU.Debata je vođena u utorak, kada su usvojeni i amandmani, dok se o samoj rezoluciji glasalo juče tokom dana, uz objavljivanje rezultata posle 19 sati. Prema raspoloženju koje je juče vladalo u Evropskom parlamentu, usvajanje ove rezolucije nije dovođeno u bilo kakvu sumnju.Pogledajte šta je o aktuelnim dešavanjima u Ukrajini u nedavnoj propovedi govorio otac Andrej Tkačov, rodom iz Lavova:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, srbija, srbija – politika
svet, svet – politika, srbija, srbija – politika
Brisel udario na SPC zbog Rusije
09:36 10.03.2022 (Osveženo: 10:43 10.03.2022) U moru paranoičnih konstrukcija Zapada o „malignom uticaju Rusije“ na Balkanu, briselska birokratija je žigosala čak i Srpsku pravoslavnu crkvu kao promotera najveće zemlje sveta i destabilizujući faktor u celom našem regionu.
„Evropski parlament osuđuje pokušaje Rusije da iskoristi napetosti među etničkim grupama na zapadnom Balkanu kako bi raspirila sukobe i podelila zajednice, što bi moglo da dovede do destabilizacije celog regiona. On je takođe zabrinut zbog pokušaja Pravoslavne crkve u zemljama kao što su Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, a posebno u njenom entitetu Republici Srpskoj, da promovišu Rusiju kao zaštitnicu tradicionalnih porodičnih vrednosti i učvršćuje odnose između države i crkve“, piše doslovce u predlogu Rezolucije o spoljnom uplitanju u sve demokratske procese u EU, uključujući dezinformisanje, čiji je podnosilac Sandra Kalniete iz Letonije, članica evropskih narodnjaka.
Dokument je usvojen sinoć, a u njenom izveštaju se izražava i zabrinutost zbog toga, kako se ističe, što Mađarska i Srbija pomažu Kini i Rusiji u njihovim geopolitičkim ciljevima. Takođe se preporučuje sazivanje dijaloga s civilnim društvom i privatnim sektorom zapadnog Balkana radi usklađivanja napora u borbi protiv dezinformacija u regionu, s naglaskom na istraživanju i analizi, kao i uključivanju regionalnog znanja i iskustva.
Evroposlanici su takođe pozvali Evropsku komisiju da izgradi potrebnu infrastrukturu kako bi pružila odgovore zasnovane na dokazima na kratkoročne i dugoročne pretnje u pogledu dezinformacija na zapadnom Balkanu, pišu „Novosti“.
Istovremeno, rezolucijom se Evropska služba za spoljne poslove poziva da zauzme proaktivniji stav, usredsređujući se na „izgradnju verodostojnosti EU“ u regionu, a ne na njenu odbranu, da bi se koncentrisala na prekogranične pretnje dezinformacijama koje dolaze iz zemalja zapadnog Balkana i njihovih suseda.
Ovim dokumentom se, takođe, primećuje da strano uplitanje može da se sprovodi „i uticajem u verskim institutima i njihovom instrumentalizacijom, kao što je ruski uticaj u pravoslavnim crkvama, posebno u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, a naročito u njenom entitetu Republici Srpskoj, Gruziji i donekle Ukrajini, između ostalog sejanjem semena razdora među lokalnim stanovništvom, razvijanjem pristrasnog pisanja istorije i promovisanjem antievropskih programa, kao i uticajem turske vlade u džamijama u Francuskoj i Nemačkoj ili uticajem Saudijske Arabije putem salafističkih džamija u celoj Evropi koje promovišu radikalni islam“.
Evropski poslanici zato pozivaju Evropsku komisiju i države članice da osiguraju bolju koordinaciju zaštite verskih instituta od spoljnog uplitanja, kao i da ograniče i povećaju transparentnost finansiranja.
Države članice poziva i da pažljivo prate aktivnosti u verskim institutima te da, prema potrebi i ako postoje dokazi, preduzmu mere, između ostalog uskraćivanjem finansijskih sredstava ili oduzimanjem licenci.
Rezolucija se generalno odnosi na strana uplitanja, potrebu za koordinisanom strategijom EU protiv spoljnih uticaja, uz zaključak da su širom sveta ti uticaji sve češći i sve sofisticiraniji, uz raširenu upotrebu veštačke inteligencije.
Pozdravili zabranu Sputnjika i RT
Rezolucija je veoma obiman dokument u 155 tačaka, uz veoma mali broj amandmana, svega deset, od kojih su četiri usvojena i odnose se na „rusko dezinformisanje tokom rata u Ukrajini“, potrebu pomoći Kijevu protiv sajber napada, dok se istovremeno pozdravlja i zabrana rada ruskih medija Sputnjik i Raša tudej u EU.
Debata je vođena u utorak, kada su usvojeni i amandmani, dok se o samoj rezoluciji glasalo juče tokom dana, uz objavljivanje rezultata posle 19 sati. Prema raspoloženju koje je juče vladalo u Evropskom parlamentu, usvajanje ove rezolucije nije dovođeno u bilo kakvu sumnju.
Pogledajte šta je o aktuelnim dešavanjima u Ukrajini u nedavnoj propovedi govorio otac Andrej Tkačov, rodom iz Lavova:
