https://lat.sputnikportal.rs/20220305/moze-li-amerika-ratom-koji-je-isprovocirala-da-zadrzi-ekonomsku-dominaciju-u-svetu-1135007518.html
Može li Amerika ratom koji je isprovocirala da zadrži ekonomsku dominaciju u svetu
Može li Amerika ratom koji je isprovocirala da zadrži ekonomsku dominaciju u svetu
Sputnik Srbija
Rat u Ukrajini koji je isprovocirao Zapad gurajući Kijev u njegovu „Oluju“, etničko čišćenje Donjecka i Luganska naseljenih Rusima, zapravo ima mnogo dublje... 05.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-05T14:01+0100
2022-03-05T14:01+0100
2023-04-12T15:31+0200
ekonomija
ekonomija
svet
svet – ekonomija
ukrajinski konflikt
antiruske sankcije
amerika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111673/36/1116733658_51:0:1871:1024_1920x0_80_0_0_e4aa0f6099af32ca8134e26df0adf095.jpg
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).Prema analizama londonskog Centra za ekonomska i poslovna istraživanja, objavljenim pre godinu dana, SAD će status prve ekonomije sveta izgubiti 2028. godine, kada će je smeniti Kina i to pet godina ranije nego što je prethodno procenjivano.Americi je, kaže Pavlović za Sputnjik, prvo bio plan da ekonomski lomi Kinu, pa Rusiju, ali su ga promenili. Posle neuspelog trgovinskog rata sa Kinom koji je počeo predsednik Donald Tramp 2018. uvođenjem carina na kinesku robu, koji se posle uvođenja kineskih kontramera izjalovio u nameri da eliminiše veliki američki trgovinski deficit sa drugom ekonomijom sveta, udareno je na Rusiju dodatnim teškim ekonomskim sankcijama.Isprovociranim ratom da sačuva ekonomsku dominacijuIsprovocirani oružani sukob Rusije u Ukrajini je bio uvod u sankcije koje bi, po viđenju Zapada, trebalo da razore rusku industriju i konačno da slome Moskvu koja je na udaru sankcija Zapada još od 2014. godine kada je Krim odlučio da se pripoji Rusiji.Otuda i ocena Pavlovića da je u ovom slučaju reč o dubljem planu Amerike, koja je uspela da u to uvuče i EU.Po njegovom mišljenju, EU će dodatno ući u ekonomske probleme na kraju ove i u 2023. godini.Ekonomske sankcije koje je uvela Rusiji će joj se u dobroj meri vratiti kao bumerang jer prema podacima Evrostata, Rusija je i dalje jedan od glavnih partnera EU. Vrednost ruskog izvoza u EU prošle godine bila 158 milijardi evra, 12 milijardi više nego Velike Britanije.Pokušaj Brisela koji će skupo platitiBrisel je, doduše, pokušao da se sačuva ne uvodeći sankcije u energetski sektor Rusiji koja je najveći svetski izvoznik gasa i drugi izvoznik nafte na svetu. Pitanje je, međutim, koliko će ih to spasiti. Ruski gas i dalje nesmetano stiže u Evropu, ali je njegova cena takva da je pitanje kome će i u kojoj količini on biti dostupan.Više od 3000 dolara za hiljadu kubnih metara su ga juče plaćali u Nemačkoj, motoru evropske privrede, koja je već u recesiji jer je u dva kvartala i pre ukrajinske krize uzastopno zabeležila privredni pad. Otišla je u vis i cena nafte, premašivši 115 dolara za barel, što je najviše od 2013. godine.U toj situaciji zaoštravanje monetarne politike, odnosno podizanje kamata zarad obuzdavanja inflacije značilo bi dodatni pad evropske privrede. Otuda i ocena da bi Evropi mogla da se dogodi stagflacija, opšti skok cena uz pad proizvodnje, ono što ekonomisti smatraju najlošijim scenarijom.Zapravo, Amerika koja nema razvijenu privrednu saradnju sa Rusijom će se iz svojih ekonomskih problema vaditi na teret svojih strateških prijatelja u Evropi, zaključuje Pavlović.Posle pandemije i rat kao pokrivalicaOtuda i ocena da bi sukob u Ukrajini za Ameriku mogao da bude izgovor za ekonomske probleme, kao što je to bila i pandemija kovida.Konsultant Nebojša Katić je svojevremeno za Sputnjik ocenio da je svet u novu ekonomsku krizu i recesiju tiho ušao na kraju 2019, a da je pandemija koronavirusa početkom 2020. poslužila kao pokrivalica za propuste činjene u ekonomskoj politici u poslednjoj deceniji.Po oceni Katića, liberalni kapitalizam je na respiratoru novčane emisije i niskih kamata i potrebno je stvoriti utisak da sistem nije diskreditovan iznutra, već spolja. Kako je to ocenio, reč je o strukturnoj krizi kapitalizma, jednoj od onih koje po pravilu dovode do teških političkih lomova, ili još gore, do ratova.Ko je zapravo izolovanTeško će zato rat koji je zakuvala pomoći Americi da istroši protivnike i zaustavi njen silazak sa svetskog ekonomskog trona kojije počeo pre više godina.Iako se javnosti uporno nameće samo slika gotovo unisone Evrope koja je, s izuzetkom Srbije, uvela ekonomske sankcije „usamljenoj“ Rusiji, prava slika je zapravo drugačija.Na karti sveta uz SAD, Veliku Britaniju i EU, su samo Japan, Kanada, Južna Koreja i Australija. Sankcijama se niko drugi nije priklonio pa tako ni druga ekonomija sveta, Kina, Indija koja je peta svetska privreda, najveća perivreda Latinske Amerike- Brazil, koji je u godini uoči pandemije bio deveta privreda sveta. Između ostalih čak ni Meksiko, prvi komšija SAD na čiju se privredu uveliko naslanja to nije uradio, kao ni Turska, zemlje Bliskog istoka, najveći proizvođači nafte.Ko neće američkim putemPavlović ukazuje i na to da ekonomske mere koje se uvode nije moguće efektivno primeniti ukoliko partneri nastave da trguju i posluju sa Ruskom Federacijom, a pre svih Kina.Zato on smatra da su postojeće sankcije besmislene ako se ne sankcionišu prvo Kina, a potom i Indija. A ako probate da ih proširite na njih onda niko od zemalja ASEAN-a, a to je tržište od 650 miliona, neće hteti tome da se prikloni jer oni čitav svoj razvoj vide uz razvoj Kine, uveren je naš sagovornik.Upravo je ASEAN, zajednica 10 zemalja u jugoistočnoj Aziji, u 2020. postao najveći trgovinski partner Kine, ispred EU i Sjedinjenih Država.Pri tom, nije u pitanju samo ASEN. Tim putem neće poći ni članice Šangajske organizacije, kao ni afričke države. Sa većinom Kina ima posebne privredne veze, gde je godinama unazad u tišini preuzela primat.Otuda i ocena da bilo kakvi manevri neće pomoći Americi da zadrži poziciju ekonomski najjače sile.„Krajnja posledica, već za dve ili tri godine, biće jedna vrlo značajna izolacija upravo Amerike i EU u odnosu na ostatak sveta“, uveren je Pavlović.
amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
rat u ukrajini isprovocirala amerika, pokušaj da zadrži ekonomsku dominaciju u svetu, kina 2028. najjača ekonomska svetska sila, propao trgivinski at amerike sa kinom, amerika isprovocirala rat dadodatnim sankcijama udari na rusiju, sankcije zapada da razore rusku industriju, sad uvukla eu koja će platiti najveću cenu, sankcije kao bumerang jer je rusija veliki privredni partner, eu, ekonomiji eu preti stagflacija, će biti razrušena, rusija nije sama, kina i druge velike privrede sveta nisu uvele sankcije rusiji,
rat u ukrajini isprovocirala amerika, pokušaj da zadrži ekonomsku dominaciju u svetu, kina 2028. najjača ekonomska svetska sila, propao trgivinski at amerike sa kinom, amerika isprovocirala rat dadodatnim sankcijama udari na rusiju, sankcije zapada da razore rusku industriju, sad uvukla eu koja će platiti najveću cenu, sankcije kao bumerang jer je rusija veliki privredni partner, eu, ekonomiji eu preti stagflacija, će biti razrušena, rusija nije sama, kina i druge velike privrede sveta nisu uvele sankcije rusiji,
Može li Amerika ratom koji je isprovocirala da zadrži ekonomsku dominaciju u svetu
14:01 05.03.2022 (Osveženo: 15:31 12.04.2023) Rat u Ukrajini koji je isprovocirao Zapad gurajući Kijev u njegovu „Oluju“, etničko čišćenje Donjecka i Luganska naseljenih Rusima, zapravo ima mnogo dublje ekonomske motive u pokušaju Amerike da zadrži ekonomsku dominaciju u svetu koja joj izmiče, uveren je konsultant Branko Pavlović.
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com). Prema analizama londonskog Centra za ekonomska i poslovna istraživanja, objavljenim pre godinu dana,
SAD će
status prve ekonomije sveta izgubiti 2028. godine, kada će je
smeniti Kina i to pet godina ranije nego što je prethodno procenjivano.
Americi je, kaže Pavlović za Sputnjik, prvo bio plan da ekonomski lomi Kinu, pa Rusiju, ali su ga promenili. Posle neuspelog trgovinskog rata sa Kinom koji je počeo predsednik Donald Tramp 2018. uvođenjem carina na kinesku robu, koji se posle uvođenja kineskih kontramera izjalovio u nameri da eliminiše veliki američki trgovinski deficit sa drugom ekonomijom sveta, udareno je na Rusiju dodatnim teškim ekonomskim sankcijama.
Isprovociranim ratom da sačuva ekonomsku dominaciju
Isprovocirani oružani sukob Rusije u Ukrajini je bio uvod u sankcije koje bi, po viđenju Zapada, trebalo da razore rusku industriju i konačno da slome Moskvu koja je na udaru sankcija Zapada još od 2014. godine kada je Krim odlučio da se pripoji Rusiji.
Otuda i ocena Pavlovića da je u ovom slučaju reč o dubljem planu Amerike, koja je uspela da u to uvuče i EU.
„Ukoliko slamanje Rusije, a u drugom koraku i Kine, ne uspe, a neće uspeti to je sigurno, oni će svakako ekonomski razrušiti Evropsku uniju. Posledice ovog sukoba i ukupnih tenzija u koje je EU ušla sa Ruskom Federacijom, dovešće do duboke i trajne recesije u EU. Pogotovu u drugom koraku, kad će se zahtevati da to bude i zaoštravanje prema Kini. Neposredne posledice ovog sukoba za Ameriku će, takođe, biti pogoršavanje njenih makroekonomskih pozicija, pre svega vezano za rast inflacije,“ ocena je našeg sagovornika.
Po njegovom mišljenju, EU će dodatno ući u ekonomske probleme na kraju ove i u 2023. godini.
Ekonomske
sankcije koje je uvela Rusiji će joj se u dobroj meri
vratiti kao bumerang jer prema podacima Evrostata, Rusija je i dalje jedan od glavnih partnera EU. Vrednost ruskog izvoza u EU prošle godine bila 158 milijardi evra, 12 milijardi više nego Velike Britanije.
Pokušaj Brisela koji će skupo platiti
Brisel je, doduše, pokušao da se sačuva ne uvodeći sankcije u energetski sektor Rusiji koja je najveći svetski izvoznik gasa i drugi izvoznik nafte na svetu. Pitanje je, međutim, koliko će ih to spasiti. Ruski gas i dalje nesmetano stiže u Evropu, ali je njegova cena takva da je pitanje kome će i u kojoj količini on biti dostupan.
Više od 3000 dolara za hiljadu kubnih metara su ga juče plaćali
u Nemačkoj, motoru evropske privrede, koja je već
u recesiji jer je u dva kvartala i pre ukrajinske krize uzastopno zabeležila privredni pad. Otišla je u vis i
cena nafte, premašivši 115 dolara za barel, što je najviše od 2013. godine.
U toj situaciji zaoštravanje monetarne politike, odnosno podizanje kamata zarad obuzdavanja inflacije značilo bi dodatni pad evropske privrede. Otuda i ocena da bi Evropi mogla da se dogodi stagflacija, opšti skok cena uz pad proizvodnje, ono što ekonomisti smatraju najlošijim scenarijom.
Zapravo, Amerika koja nema razvijenu privrednu saradnju sa Rusijom će se iz svojih ekonomskih problema vaditi na teret svojih strateških prijatelja u Evropi, zaključuje Pavlović.
Posle pandemije i rat kao pokrivalica
Otuda i ocena da bi sukob u Ukrajini za Ameriku mogao da bude izgovor za ekonomske probleme, kao što je to bila i pandemija kovida.
Konsultant Nebojša Katić je svojevremeno za Sputnjik ocenio da je svet u novu ekonomsku krizu i recesiju tiho ušao na kraju 2019, a da je pandemija koronavirusa početkom 2020. poslužila kao pokrivalica za propuste činjene u ekonomskoj politici u poslednjoj deceniji.
Po oceni Katića, liberalni kapitalizam je na respiratoru novčane emisije i niskih kamata i potrebno je stvoriti utisak da sistem nije diskreditovan iznutra, već spolja. Kako je to ocenio, reč je o strukturnoj krizi kapitalizma, jednoj od onih koje po pravilu dovode do teških političkih lomova, ili još gore, do ratova.
Teško će zato rat koji je zakuvala pomoći Americi da istroši protivnike i zaustavi njen silazak sa svetskog ekonomskog trona kojije počeo pre više godina.
Iako se javnosti uporno nameće samo slika gotovo unisone Evrope koja je, s izuzetkom Srbije, uvela ekonomske sankcije „usamljenoj“ Rusiji, prava slika je zapravo drugačija.
Na karti sveta uz SAD, Veliku Britaniju i EU, su samo Japan, Kanada, Južna Koreja i Australija. Sankcijama se niko drugi nije priklonio pa tako ni druga ekonomija sveta, Kina, Indija koja je peta svetska privreda, najveća perivreda Latinske Amerike- Brazil, koji je u godini uoči pandemije bio deveta privreda sveta. Između ostalih čak ni Meksiko, prvi komšija SAD na čiju se privredu uveliko naslanja to nije uradio, kao ni Turska, zemlje Bliskog istoka, najveći proizvođači nafte.
„Zapravo pet i više milijardi ljudi na planeti uopšte nije na strani Amerike. Oko milijardu gleda da budu uzdražani koliko god mogu, a Amerika, EU i Japan zapravo čine tu milijardu koja je trenutno protiv Rusije, a suštinski protiv Rusije i Kine. Tako da u periodu koji je pred nama zapravo dolazi do samoizolacije Amerike i njenih satelita, a ne ono što bi oni hteli, izolaciju Ruske Federacije, a onda i Kine“, ističe Pavlović.
Pavlović ukazuje i na to da ekonomske mere koje se uvode nije moguće efektivno primeniti ukoliko partneri nastave da trguju i posluju sa Ruskom Federacijom, a pre svih Kina.
Zato on smatra da su postojeće sankcije besmislene ako se ne sankcionišu prvo Kina, a potom i Indija. A ako probate da ih proširite na njih onda niko od zemalja ASEAN-a, a to je tržište od 650 miliona, neće hteti tome da se prikloni jer oni čitav svoj razvoj vide uz razvoj Kine, uveren je naš sagovornik.
Upravo je ASEAN, zajednica 10 zemalja u jugoistočnoj Aziji, u 2020. postao najveći trgovinski partner Kine, ispred EU i Sjedinjenih Država.
Pri tom, nije u pitanju samo ASEN. Tim putem neće poći ni članice Šangajske organizacije, kao ni afričke države. Sa većinom Kina ima posebne privredne veze, gde je godinama unazad u tišini preuzela primat.
Otuda i ocena da bilo kakvi manevri neće pomoći Americi da zadrži poziciju ekonomski najjače sile.
„Krajnja posledica, već za dve ili tri godine, biće jedna vrlo značajna izolacija upravo Amerike i EU u odnosu na ostatak sveta“, uveren je Pavlović.
