https://lat.sputnikportal.rs/20220301/u-rangu-sa-duvanom-i-alkoholom-zasto-lekari-smatraju-da-je-gojaznost-opasna-1134894180.html
U rangu sa duvanom i alkoholom: Zašto lekari smatraju da je gojaznost opasna
U rangu sa duvanom i alkoholom: Zašto lekari smatraju da je gojaznost opasna
Sputnik Srbija
Zašto se gojazni teže bore sa korona virusom? Kako višak kilograma utiče na naše zdravlje i koliko naša jetra trpi zbog loših navika? 01.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-01T07:38+0100
2022-03-01T07:38+0100
2022-03-01T07:38+0100
društvo
društvo
magazin
gojaznost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110933/75/1109337560_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_41bd7397491f82a4c532824291b21a5f.jpg
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi.„Gojaznost nije noviji problem. Od sedamdesetih godina do današnjeg doba smatra se da je broj osoba sa prekomernom težinom porastao tri puta. Tokom pandemije smo samo možda postali svesniji tog problema, jer on otežava i izlečenje od kovida 19“, rekla je prof. dr Tamara Milovanović sa Klinike za gastroenterologiju KCS. Prema njenim rečima, Svetska zdravstvena organizacija je pre nekoliko godina navela gojaznost kao jedan od tri najčešća faktora, pored pušenja i alkohola, za obolevanje i smrtnost. Problem gojaznosti dodatno je pogoršan tokom pandemije, jer je kretanje bilo ograničeno, a stare loše navike prejedanja su ostale, piše RTS.Što se kovida tiče, podaci su pokazali da je gojaznost jedan od najvećih faktora koji otežavaju lečenje, odnosno ti pacijenti češće obolevaju od ozbiljnijeg oblika infekcije.„Kovid je pre svega bolest pluća i respiratornog trakta. Kod gojaznih osoba postoji problem sa tim organima nezavisno od kovid infekcije, zbog loše i otežane ventilacije jer višak kilograma gura dijafragmu nagore i smanjuje grudni koš“, objašnjava Milovanovićeva.Gojaznost se inače smatra hroničnim stanjem blagog zapaljenja.Takođe, genetika svakog pojedinca igra važnu ulogu u tome da li će neko razviti određenu bolest kao odgovor na gojaznost i kako će imuni sistem na to da reaguje.Kovid utiče i na sistem organa za varenjeUprkos tome što je kovid primarno bolest disajnih organa, ona u polovini slučajeva napada i digestivni trakt. Utvrđeno je i da kovid naseljava i ćelije creva usled čega su pacijenti imali tegobe kao što su mučnina, proliv, povraćanje, pa čak i krvave stolice.Na funkciju jetre su takođe uticali i lekovi kojima je tretiran kovid.Jetri najviše prija umerenost u svemu.„Što manje koncentrovanih šećera, što manje alkohola i kretanje koje ubrzava metabolizam“, objašnjava Milovanovićeva.
https://lat.sputnikportal.rs/20220228/naucne-studije-otkrivaju-kada-treba-da-prestanete-da-jedete-hleb-1134870567.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220227/povrce-koje-pomaze-da-se-smanji-nivo-kofeina-u-organizmu-1134821534.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220211/gojaznost-i-geni-ruski-doktori-objasnjavaju-da-li-se-kilaza-moze-pripisati-naslednom-faktoru-1134238467.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, magazin, gojaznost
društvo, magazin, gojaznost
U rangu sa duvanom i alkoholom: Zašto lekari smatraju da je gojaznost opasna
Zašto se gojazni teže bore sa korona virusom? Kako višak kilograma utiče na naše zdravlje i koliko naša jetra trpi zbog loših navika?
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi. „Gojaznost nije noviji problem. Od sedamdesetih godina do današnjeg doba smatra se da je broj osoba sa prekomernom težinom porastao tri puta. Tokom pandemije smo samo možda postali svesniji tog problema, jer on otežava i izlečenje od kovida 19“, rekla je prof. dr Tamara Milovanović sa Klinike za gastroenterologiju KCS.
Prema njenim rečima, Svetska zdravstvena organizacija je pre nekoliko godina navela gojaznost kao jedan od tri najčešća faktora, pored pušenja i alkohola, za obolevanje i smrtnost. Problem gojaznosti dodatno je pogoršan tokom pandemije, jer je kretanje bilo ograničeno, a stare loše navike prejedanja su ostale,
piše RTS.
„Sve to dolazi na naplatu. Tome mogu da posvedoče mnoge moje druge kolege – kardiolozi, endokrinolozi, reumatolozi, ortopedi. Gojaznost utiče loše na sve organe tela. Pre svega, tu je povišen nivo masti koji utiče loše na jetru, krvne sudove, srce, dojke, prostatu“, navodi Tamara Milovanović.
Što se kovida tiče, podaci su pokazali da je gojaznost jedan od najvećih faktora koji otežavaju lečenje, odnosno ti pacijenti češće obolevaju od ozbiljnijeg oblika infekcije.
„Kovid je pre svega bolest pluća i respiratornog trakta. Kod gojaznih osoba postoji problem sa tim organima nezavisno od kovid infekcije, zbog loše i otežane ventilacije jer višak kilograma gura dijafragmu nagore i smanjuje grudni koš“, objašnjava Milovanovićeva.
Gojaznost se inače smatra hroničnim stanjem blagog zapaljenja.
Takođe, genetika svakog pojedinca igra važnu ulogu u tome da li će neko razviti određenu bolest kao odgovor na gojaznost i kako će imuni sistem na to da reaguje.
Kovid utiče i na sistem organa za varenje
Uprkos tome što je kovid primarno bolest disajnih organa, ona u polovini slučajeva napada i digestivni trakt. Utvrđeno je i da kovid naseljava i ćelije creva usled čega su pacijenti imali tegobe kao što su mučnina, proliv, povraćanje, pa čak i krvave stolice.
„Što se jetre tiče, još nije zasigurno utvrđeno da li virus direktno napada jetrene ćelije, mada ima naznaka da je dolazilo i do njihovog oštećivanja. Kod dosta pacijenata smo nalazili poremećene nalaze jetre prilikom infekcije kovidom“, ističe Milovanovićeva.
Na funkciju jetre su takođe uticali i lekovi kojima je tretiran kovid.
Jetri najviše prija umerenost u svemu.
„Što manje koncentrovanih šećera, što manje alkohola i kretanje koje ubrzava metabolizam“, objašnjava Milovanovićeva.
