https://lat.sputnikportal.rs/20220226/otkrivena-dzinovska-bakterija-moze-da-se-vidi-i-bez-mikroskopa-video-foto-1134795913.html
Otkrivena džinovska bakterija: Može da se vidi i bez mikroskopa /video, foto/
Otkrivena džinovska bakterija: Može da se vidi i bez mikroskopa /video, foto/
Sputnik Srbija
Naučnici su otkrili najveću bakteriju u istoriju, koja može da naraste do dva centimetra dužine i može da se vidi bez mikroskopa. 26.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-26T05:40+0100
2022-02-26T05:40+0100
2022-02-26T05:40+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
izumi i otkrića
bakterije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/1a/1134795888_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_1398a9c24716b9d4c95b6ead20aeec77.jpg
Džinovska bakterija otkrivena je na Karibima, daleko je veća od svojih srodnika, a razlikuje se i po tome što ima DNK smešten u membranoznoj kesici, za razliku od drugih bakterija kojima je genetski materijal nevezan i slobodno pluta u ćeliji.Ovaj jednoćelijski organizam, kome su naučnici predložili ime Thiomargarita magnifica, razlikuje se od prokariota, kojima pripadaju neke bakterije, ali i od eukariota, složenijih organizama kojima pripadaju druge vrste bakterija, ali i gljive, sisari, insekti...Naučnici smatraju da bi ova enormna bakterija mogla da bude prelaz između prokariota i eukariota. Naime, prokariotske ćelije su jednostavne građe, opkoljene ćelijskim zidom i membranom, a nemaju jedro niti ćelijske organele, osim ribozoma. Sa druge strane, kod eukariota, jedro je unutar jedrenog ovoja, a mogu imati i organele vezane za membranu.Novootkrivena bakterija ima DNK u ovoju vezanom za membranu, a u drugom, velikom ovoju je voda, koja čini više od 70 odsto ukupne zapremine ćelije, piše „Sajens magazin“Taj ovoj napunjen vodom pritiska sav sadržaj ćelije ka najudaljenijem njegovom delu, zbog čega se molekuli za održavanje života mogu lakše raširiti kroz ćeliju, a toksini izbaciti iz nje.Džinovska bakterija zbog toga je slična rodu bakterija Thiomargarita, pa su naučnici u radu koji će uskoro biti objavljen predložili da se i ona svrsta u taj rod, te da dobije naziv Thiomargarita magnifica.Kazuru Takemoto, biolog sa japanskog Kjušju instituta za tehnologiju, rekao je da bi ova bakterija mogla da bude izgubljena veza u evoluciji kompleksnih ćelija.„Bakterije se često doživljavaju kao mali, jednostavni i nerazvijeni oblici života, „vreće proteina“. Međutim, ova bakterija pokazuje da je to daleko od istine“, kazao je Kris Grining, mikrobiolog sa australijskog Monaš univerziteta.
https://lat.sputnikportal.rs/20220222/u-ovom-trenu-stotine-hiljada-njih-gnezdi-se-duboko-u-porama-ko-su-sicusni-stanari-ljudskih-lica-1134504367.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220219/1134344845.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220120/antibiotici-gube-svoju-ucinkovitost-antimikrobna-rezistencija-je-vodeci-uzrok-smrti-sirom-sveta-1133490830.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, izumi i otkrića, bakterije
nauka i tehnologija, izumi i otkrića, bakterije
Otkrivena džinovska bakterija: Može da se vidi i bez mikroskopa /video, foto/
Naučnici su otkrili najveću bakteriju u istoriju, koja može da naraste do dva centimetra dužine i može da se vidi bez mikroskopa.
Džinovska bakterija otkrivena je na Karibima, daleko je veća od svojih srodnika, a razlikuje se i po tome što ima DNK smešten u membranoznoj kesici, za razliku od drugih bakterija kojima je genetski materijal nevezan i slobodno pluta u ćeliji.
Ovaj jednoćelijski organizam, kome su naučnici predložili ime Thiomargarita magnifica, razlikuje se od prokariota, kojima pripadaju neke bakterije, ali i od eukariota, složenijih organizama kojima pripadaju druge vrste bakterija, ali i gljive, sisari, insekti...
Naučnici smatraju da bi ova enormna bakterija mogla da bude prelaz između prokariota i eukariota. Naime, prokariotske ćelije su jednostavne građe, opkoljene ćelijskim zidom i membranom, a nemaju jedro niti ćelijske organele, osim ribozoma. Sa druge strane, kod eukariota, jedro je unutar jedrenog ovoja, a mogu imati i organele vezane za membranu.
Novootkrivena bakterija ima
DNK u ovoju vezanom za membranu, a u drugom, velikom ovoju je voda, koja čini više od 70 odsto ukupne zapremine ćelije,
piše „Sajens magazin“
Taj ovoj napunjen vodom pritiska sav sadržaj ćelije ka najudaljenijem njegovom delu, zbog čega se molekuli za održavanje života mogu lakše raširiti kroz ćeliju, a toksini izbaciti iz nje.
Džinovska bakterija zbog toga je slična rodu bakterija Thiomargarita, pa su naučnici u
radu koji će uskoro biti objavljen predložili da se i ona svrsta u taj rod, te da dobije naziv Thiomargarita magnifica.
Kazuru Takemoto, biolog sa japanskog Kjušju instituta za tehnologiju, rekao je da bi ova bakterija mogla da bude izgubljena veza u evoluciji kompleksnih ćelija.
„Bakterije se često doživljavaju kao mali, jednostavni i nerazvijeni oblici života, „vreće proteina“. Međutim, ova bakterija pokazuje da je to daleko od istine“, kazao je Kris Grining, mikrobiolog sa australijskog Monaš univerziteta.
