https://lat.sputnikportal.rs/20220219/1134344845.html
Zašto ne treba da se plašimo bakterija
Zašto ne treba da se plašimo bakterija
Sputnik Srbija
Verovatno ste viđali ljude koji su opsednuti stalnim pranjem ruku u svrhu borbe protiv bakterija i govore nešto poput „čistoća je pola zdravlja“. Ispostavilo se... 19.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-19T19:15+0100
2022-02-19T19:15+0100
2022-02-19T19:15+0100
društvo
društvo
stil života
magazin
zdravlje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112214/52/1122145298_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_7ae5fc22fb2f51598c378a2550d02d4d.jpg
Kovid 19 nije prva bolest koja je povezana sa patološkim strahom od kontaminacije i klica. Takozvana bakteriofobija datira iz 1879. godine, kada ju je skovao američki lekar i neurolog Vilijam Hamond.Štaviše, neke vrste bakterija tek treba da budu sistematizovane, dok se za druge smatra da su na „misijama“ u pomoći ljudskom telu.Što se tiče ukupne biomase bakterija na planeti, istraživači kažu da je mnogo veća od biomase svih biljaka i životinja. Jedan gram obične zemlje sadrži oko 50 miliona bakterija, pa možete zamisliti koliko je bakterija trenutno na vašoj koži. Zato neki kažu da je uklanjanje svih bakterija sa čoveka nemoguć zadatak i da se može uporediti sa pokušajima da se uklone sve zvezde iz univerzuma.Dejv Vitlok, hemijski inženjer i diplomac Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), jednom je sproveo eksperiment kako bi dokazao da je obnavljanje dobrih bakterija na koži zdravija opcija od, na primer, upotrebe sapuna.On se 12 godina se nije kompletno tuširao jer je pazio na dejstvo takozvane AO+ bakterije na njegovu kožu, koja ga je, između ostalog, sprečavala da oseti miris znoja. Drugim rečima, njegov znoj je bio neka vrsta hrane za AO+, što je konačno dovelo do toga da Vitlokova koža postane čista i bez akni bez čišćenja raznim modernim gelovima za kupanje i tuširanje.Drugi primer se odnosi na bifidobakterije, dobro poznatu vrstu organizma korisnog za creva beba i odraslih. Ono što je manje poznato jeste da ponekad, da bi se pacijentova gastrointestinalna mikroflora vratila u normalu, lekari obavljaju fekalnu transplantaciju. Ubrzo nakon toga, bakterije sadržane u fecesu počinju da deluju i pacijentov crevni metabolizam pokazuje znake poboljšanja, prenosi međunarodni Sputnjik.Pošto je pandemija kovida 19 i dalje prisutna, pranje ruku sapunom ostaje obavezno, ali je najvažnije da proces ne pretvarate u maniju i imajte na umu da je određena količina bakterija na koži od velike važnosti za opšte zdravlje.
https://lat.sputnikportal.rs/20211218/tri-najveca-mita-o-higijeni-koja-nemaju-veze-sa-istinom-1132575569.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211018/jutarnje-tusiranje-toplom-ili-hladnom-vodom-sta-je-zdravije-1130759961.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220120/antibiotici-gube-svoju-ucinkovitost-antimikrobna-rezistencija-je-vodeci-uzrok-smrti-sirom-sveta-1133490830.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
društvo, stil života, magazin, zdravlje
društvo, stil života, magazin, zdravlje
Zašto ne treba da se plašimo bakterija
Verovatno ste viđali ljude koji su opsednuti stalnim pranjem ruku u svrhu borbe protiv bakterija i govore nešto poput „čistoća je pola zdravlja“. Ispostavilo se, međutim, da preterano čišćenje nije dobro za zdravlje. Osim nezdrave opsesije i tzv. germafobije ili bakteriofobije, evo nekoliko razloga zašto biste možda želeli da odložite taj sapun.
Kovid 19 nije prva bolest koja je povezana sa patološkim strahom od kontaminacije i klica. Takozvana bakteriofobija datira iz 1879. godine, kada ju je skovao američki lekar i neurolog Vilijam Hamond.
Pre svega, naša koža je prekrivena milionima bakterija, a u vazduhu se nalaze ogromne količine klica, tvrde naučnici.
Štaviše, neke vrste bakterija tek treba da budu sistematizovane, dok se za druge smatra da su na „misijama“ u pomoći ljudskom telu.
Što se tiče ukupne biomase bakterija na planeti, istraživači kažu da je mnogo veća od biomase svih biljaka i životinja. Jedan gram obične zemlje sadrži oko 50 miliona bakterija, pa možete zamisliti koliko je bakterija trenutno na vašoj koži. Zato neki kažu da je uklanjanje svih bakterija sa čoveka nemoguć zadatak i da se može uporediti sa pokušajima da se uklone sve zvezde iz univerzuma.
Dejv Vitlok, hemijski inženjer i diplomac Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), jednom je sproveo eksperiment kako bi dokazao da je obnavljanje dobrih bakterija na koži zdravija opcija od, na primer, upotrebe sapuna.
On se 12 godina se nije kompletno tuširao jer je pazio na dejstvo takozvane AO+ bakterije na njegovu kožu, koja ga je, između ostalog, sprečavala da oseti miris znoja. Drugim rečima, njegov znoj je bio neka vrsta hrane za AO+, što je konačno dovelo do toga da Vitlokova koža postane čista i bez akni bez čišćenja raznim modernim gelovima za kupanje i tuširanje.
Drugi primer se odnosi na bifidobakterije, dobro poznatu vrstu organizma korisnog za creva beba i odraslih.
Ono što je manje poznato jeste da ponekad, da bi se pacijentova gastrointestinalna mikroflora vratila u normalu, lekari obavljaju fekalnu transplantaciju. Ubrzo nakon toga, bakterije sadržane u fecesu počinju da deluju i pacijentov crevni metabolizam pokazuje znake poboljšanja,
prenosi međunarodni Sputnjik.
Pošto je pandemija kovida 19 i dalje prisutna, pranje ruku sapunom ostaje obavezno, ali je najvažnije da proces ne pretvarate u maniju i imajte na umu da je određena količina bakterija na koži od velike važnosti za opšte zdravlje.
