https://lat.sputnikportal.rs/20220226/ivo-andric--borac-protiv-kolonijalizma-koji-je-robijao-zbog-svojih-ubedjenja-1134790056.html
Ivo Andrić – borac protiv kolonijalizma koji je robijao zbog svojih ubeđenja
Ivo Andrić – borac protiv kolonijalizma koji je robijao zbog svojih ubeđenja
Sputnik Srbija
Ivo Andrić –borac protiv kolonijalizma koji je robijao zbog svojih ubeđenja
2022-02-26T16:05+0100
2022-02-26T16:05+0100
2022-02-26T16:05+0100
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
književnost
ivo andrić
muharem bazdulj
vladimir pištalo
kolonijalizam
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110959/32/1109593285_0:0:1000:563_1920x0_80_0_0_bc128be9c2f669d4e847519c08f557e0.jpg
Iako je Andrić važio za čoveka koji ne rizikuje, naš nobelovac preuzimao je „ozbiljno i do kraja“ samo one rizike za koje je ocenio da treba da se preuzmu, istakao je Pištalo na promociji knjige „Priča o Andriću – antikolonijalni razgovori“.Andrić se čitavog života borio za slobodu a zbog slobode i sopstvene interpretacije sveta često je rizikovao. Drugi ozbiljan rizik u njegovom životu bio je kad je na početku Drugog svetskog rata odlučio da iz Berlina ode u Beograd, na kog su dva puta padale bombe, 1941. i 1944. godine Tokom rata nije primao penziju, iako je mogao, ali je nije hteo od okupacionih vlasti.Kad je primio Nobelovu nagradu Tito ga nije zvao godinu dana, podsetio je Pištalo. Kad ga je konačno primio, Andrić se držao nezavisno i kao čovek koji mu je jednak. Kad su ga pitali da predloži Tita za Nobelovu nagradu za mir, odbio je.Pisac, novinar i prevodilac Muharem Bazdulj smatra da je Andrić bio svestan da se ne može pobeći od trenutka, a to mu se nekoliko puta desilo – jednom kad je bio student u Krakovu, drugi put kad je bio diplomata u Berlinu. Prema njegovim rečima, Andrićeva vitalnost i živost danas, između ostalog, potiču iz toga da „nove istorijske okolnosti ponavljaju istorijske dileme o kojima je on pisao“.Knjigu „Priča o Andriću – antikolonijalni razgovori“ objavio je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u ediciji „Kulturni kod“.Knjiga „Priča o Andriću – antikolonijalni razgovori“ pruža nova čitanja „andrićevskih tema“ iz pera naših najznačajnijih savremenih pisaca, književnih kritičara i teoretičara. U fokusu je Andrićev anitkolonijalni i poetički doživljaj sveta koji je bio motivisan otporom prema kolonijalizmu i bilo kakvom nametanju ideja i vrednosti koje bi bile u suprotnosti sa sopstvenom kulturom.
https://lat.sputnikportal.rs/20211216/godisnjica-nobelove-nagrade--andric-i-danas-zivlji-od-nobelovaca-cija-su-dela-pala-u-zaborav-foto-1132529068.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
ivo andrić, antikolonijalizam, robija, ubeđenja, pištalo, bazdulj, ivo andrić, antikolonijalizam, robija, ubeđenja, pištalo, bazdulj
ivo andrić, antikolonijalizam, robija, ubeđenja, pištalo, bazdulj, ivo andrić, antikolonijalizam, robija, ubeđenja, pištalo, bazdulj
Ivo Andrić – borac protiv kolonijalizma koji je robijao zbog svojih ubeđenja
Antikolonijalna borba bila je konstanta čitavog delovanja Iva Andrića i zbog svojih ubeđenja robijao je kao mlad i bolestan čovek, smatra pisac Vladimir Pištalo, direktor Narodne Biblioteke Srbije.
Iako je Andrić važio za čoveka koji ne rizikuje, naš nobelovac preuzimao je „ozbiljno i do kraja“ samo one rizike za koje je ocenio da treba da se preuzmu, istakao je Pištalo na promociji knjige „Priča o Andriću – antikolonijalni razgovori“.
„Kao mlad čovek zaglavio je u tim tamnicama. Nisam bio u austrougarskoj tamnici, ali sam bio u austrougarskim kasarnama. Zidovi su debeli šest metara a još su deblji u tamnicama gde akrepe memla davi, i to je ona poslovica – ako uđeš prav ne izađeš zdrav, ako uđeš kriv ne izađeš živ. Andrić je izašao ne sasvim zdrav. Sasvim zdrav nije ni ušao, bio je veoma bolestan mlad čovek, toliko bolestan da je pitanje bilo da li će preživeti ili ne. Robijao je zbog svog ubeđenja da čovek mora da bude sopstveni centar a ne tuđa periferija“, kaže Pištalo.
Andrić se čitavog života borio za slobodu a zbog slobode i sopstvene interpretacije sveta često je rizikovao. Drugi ozbiljan rizik u njegovom životu bio je kad je na početku Drugog svetskog rata odlučio da iz Berlina ode u Beograd, na kog su dva puta padale bombe, 1941. i 1944. godine Tokom rata nije primao penziju, iako je mogao, ali je nije hteo od okupacionih vlasti.
Kad je primio Nobelovu nagradu Tito ga nije zvao godinu dana, podsetio je Pištalo. Kad ga je konačno primio, Andrić se držao nezavisno i kao čovek koji mu je jednak. Kad su ga pitali da predloži Tita za Nobelovu nagradu za mir, odbio je.
Pisac, novinar i prevodilac Muharem Bazdulj smatra da je Andrić bio svestan da se ne može pobeći od trenutka, a to mu se nekoliko puta desilo – jednom kad je bio student u Krakovu, drugi put kad je bio diplomata u Berlinu. Prema njegovim rečima, Andrićeva vitalnost i živost danas, između ostalog, potiču iz toga da „nove istorijske okolnosti ponavljaju istorijske dileme o kojima je on pisao“.
„Andrićev antikolonijalizam je kroz njegov književni opus jasno i nedvosmisleno istaknut“, naglasio je Bazdulj.
Knjigu „Priča o Andriću – antikolonijalni razgovori“ objavio je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u ediciji „Kulturni kod“.
Knjiga „Priča o Andriću – antikolonijalni razgovori“ pruža nova čitanja „andrićevskih tema“ iz pera naših najznačajnijih savremenih pisaca, književnih kritičara i teoretičara. U fokusu je Andrićev anitkolonijalni i poetički doživljaj sveta koji je bio motivisan otporom prema kolonijalizmu i bilo kakvom nametanju ideja i vrednosti koje bi bile u suprotnosti sa sopstvenom kulturom.
