Godišnjica Nobelove nagrade – Andrić i danas življi od nobelovaca čija su dela pala u zaborav /foto/
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Brojnim manifestacijama obeležena je 60. godišnjica dodeljivanja Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću. Andrić je i danas živ pisac, mnogo življi nego mnogi koji su dobili Nobelovu nagradu a potom je njihovo delo zaboravljeno.
Na dan dodeljivanje Nobelove nagrade, 10. decembra, predsednik parlamenta Ivica Dačić svečano je otvorio izložbu posvećenu Andriću u Domu Narodne skupštine, a Zadužbina Ive Andrića svečanom sednicom obeležila je dan kada je nagrada u Stokholmu uručena srpskom piscu, jednom od najznačajnijih umetnika sa ovih prostora.
Ministarka kulture Maja Gojković otvorila je 13. decembra novu stalnu postavku Spomen-muzeja Ive Andrića u Beogradu.
Nobelova plaketa i medalja Ive Andrića
© Sputnik / Lola Đorđević
Godišnjica Nobelove nagrade: Andrićevo pero poklon Stokholmu
„Praksa je da svaka zemlja koja ima svog nobelovca nešto od ličnih predmeta veoma malih dimenzija pokloni muzeju u Stokholmu. Mi smo, nažalost, u nekom malom zakašnjenju od 60 godina, ali ćemo pokloniti jedno naliv pero koje će podsećati na našeg nobelovca“, izjavila je direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković.
Pečat i naliv pera koja je koristio Ivo Andrić
© Sputnik / Lola Đorđević
Izložba „Ivo Andrić – povodom 60 godina od dobijanja Nobelove nagrade“ otvorena je 14. decembra ispred Državnog arhiva Srbije. Izložba postavljena u dvorištu zdanja arhiva u Beogradu na nekoliko panoa predstavlja izbor arhivske građe o događajima koji su prethodili uručenju Nobelove nagrade, o samoj svečanosti 10. decembra 1961. godine i o Andrićevom boravku u Stokholmu.
Izložba "Ivo Andrić-povodom 60 godina od dobijanja Nobelove nagrade" u dvorištu Državnog arhiva Srbije
© Sputnik / Lola Đorđević
Andrić je na jednom mestu rekao da su okrugle godišnjice kojima se obeležavaju rođenja, smrti ili neke velike nagrade zapravo dobra prilika za jedno društvo da se ponovo skrene pažnja na nekog pisca i da se snop svetlosti uperi na samo jezgro njegovog stvaralaštva, podseća istoričar književnosti Žaneta Đukić Perišić, jedan od najboljih poznavalaca dela Ive Andrića.
„Mislim da je naše društvo na kreativan i konstruktivan način podsetilo našu kulturnu javnost na delo Ive Andrića koje je i inače veoma prisutno u našoj kulturi“, kaže Žaneta Đukić Perišić za Sputnjik.
Izložba posvećena Ivi Andriću u Narodnoj skupštini
© Sputnik / Lola Đorđević
Presedan: Među prvim Nobelovcima „male kulture“
Prema njenim rečima, događaji kojima je obeležena 60. godišnjica Andrićeve Nobelove nagrade poput svečane akademije u SANU, izložbe u holu Skupštine i otvaranja rekonstruisanog spomen-muzeja Ive Andrića na Andrićevom vencu, zaista su događaji koji su podsetili našu javnost na izuzetno mesto Iva Andrića u našoj kulturi.
Nobelova nagrada Andriću je jedna od prvih nagrada koja je dodeljena piscu tzv. male kulture, u smislu brojnosti govornika na srpskom jeziku, ističe Žaneta Đukić Perišić.
Andrićeva radna soba, izgleda baš onako kako ju je ostavio kada je poslednji put izašao iz nje
© Sputnik / Lola Đorđević
„Dodela Nobelove nagrade Andriću predstavljala je u tom trenutku presedan. Dr Anders Esterling koji je dao obrazloženje u ime Nobelovog komiteta za Andrićevu nagradu, između ostalog je rekao da se ta nagrada dodeljuje za epsku snagu kojom je Andrić opisao događaje iz istorije svoga naroda. Na jednom mestu Esterling takođe kaže da Andrić otvara jednu nepoznatu stranicu svetske hronike i obraća se svetskoj javnosti iz dubine napaćene duše Južnih Slovena“.
Orden Svetog Save I reda kog je Ivo Andrić dobio 1938. godine
© Sputnik / Lola Đorđević
I danas življi od Nobelovaca čije je delo zaboravljeno
Delo Ive Andrića zaista je prisutno i u našem obrazovnom sistemu i kulturi, ocenjuje Žaneta Đukić Perišić i podseća da se jako veliki broj Andrićevih dela u poslednjih 10-15 godina štampao u našoj zemlji.
„Činjenica da je Andrićevo delo prevedeno na 50 jezika govori u prilog tome da je Andrić i dalje živ pisac i ako mogu tako reći, mnogo življi pisac nego mnogi koji su dobili Nobelovu nagradu a potom je njihovo delo zaboravljeno“, zaključila je Žaneta Đukić Perišić.
