00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Galaktički katastar: Gde se tačno nalazi Sunce, a gde smo mi

CC0 / / https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Artist%E2%80%99s_impression_of_the_Milky_Way.jpg#/media/File:Milky_Way_2005.jpgMlečni put
Mlečni put - Sputnik Srbija, 1920, 26.02.2022
Pratite nas
Sunce sa svojom svitom planeta među kojima je i naša Zemlja nalazi se na idealnom mestu u galaksiji. Kažemo da je ono idealno jer baš to mesto omogućava da mi postojimo.
U središtu galaksije nalazi se galaktičko jezgro sa džinovskom crnom rupom i gusto postavljenim zvezdama. Taj prostor je ispunjen silnim zračenjem i tu života teško može biti. Tu šibaju snažni zvezdani vetrovi i svi mogući zraci od kojih neki imaju visoke energije – pa prema tome, život koji bi podneo takve uslove ne možemo ni da zamislimo, piše „Nacionalna geografija“.
CC0 / NASA/JPL-Caltech/ESO/R. Hurt / Ova detaljna mapa sa komentarima prikazuje strukturu Mlečnog puta
Ova detaljna mapa sa komentarima prikazuje strukturu Mlečnog puta - Sputnik Srbija, 1920, 21.02.2022
Ova detaljna mapa sa komentarima prikazuje strukturu Mlečnog puta
Opet, periferija galaksije oskudeva elementima koji su neophodni za formiranje živih organizama i tu život nema od čega da nastane. A mi smo u zlatnoj sredini između ove dve krajnosti i nalazimo se na oko 26.000 svetlosnih godina od centra galaksije. Ali gde?
Mlečni put je disk zvezda prečnika 100.000 svetlosnih godina, a debljine oko 2000 svetlosnih godina koji sadrži između 100 i 400 milijardi zvezda – ne zna se tačno koliko. U središtu nalazi se prečka sačinjena od zvezda. Iz nje izvijaju se kraci zvezda. Ima ih četiri primarna i više sporednih. U jednom živimo mi, na njegovoj unutrašnjoj ivici između dva primarna kraka: kraka Strelca (Sagittarius) i kraka Perseja. Taj naš krak smo nazvali Orion-Kignus krak, ili jednostavnije Orionov krak.
CC0 / R. HURT/ WIKIMEDIA COMMONS / Orionov krak
Orionov krak
 - Sputnik Srbija, 1920, 21.02.2022
Orionov krak
Ovaj naziv krak je dobio po svom položaju posmatrano sa Zemlje. U zimskim noćima na vedrom nebu lako možemo da uočimo džinovsko i jedno od najlepših sazvežđa koje je još u staro vreme dobilo ime po mitskom lovcu Orionu. E u tom sazvežđu, posmatrano sa naše planete, vidimo mnoge svetle objekte koji pripadaju dalekim područjima Orionovog kraka.
Orionov krak je širok, kako astronomi procenjuju oko 3500 svetlosnih godina, a dug je preko 20.000.
Mlečni put - Sputnik Srbija, 1920, 03.02.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
„Složeno srce Mlečnog puta“: Astronomi uspeli da snime centar naše galaksije /foto/
Crna rupa - Sputnik Srbija, 1920, 20.01.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Veliko iznenađenje u svemiru: Otkrivena „mama“ — crna rupa koje ne uništava, već rađa zvezde
Sombrero - Sputnik Srbija, 1920, 22.02.2019
Da brojimo zvezde: Ko su naše galaktičke komšinice
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala