Otkriven najveći pterosaurusu iz doba jure /foto/
Otkriven najveći pterosaurusu iz doba jure /foto/
Sputnik Srbija
Krilati reptil dužine 2,5 metara pronašao je na stenovitim obalama ostrva Skaj u Škotskoj student doktorskih studija na Univerzitetu Sent Endruz 2017. Nakon... 26.02.2022, Sputnik Srbija
Krilati gmizavci koji su živeli sa dinosaurusima poznati su kao pterosaurusi, a fosilni ostaci ovog primerka impresionirali su paleontologe svojom glomaznošću, koja nikada ranije nije zabeležena u istoriji. Nakon detaljnog proučavanja anatomije ovog krilatog gmizavaca, istraživači su utvrdili da je reč o dosad nepoznatoj vrsti. Dali su mu škotski galski naziv dearc sgiathanach, odnosno „krilati reptil" i „gmizavac sa Skaja“, pošto ime ostrva Skaj znači krilato ostrvo. Prema studiji objavljenoj u časopisu „Kjuernt bajolodži“, krilati reptil ima više od 2,5 metara, što je kolosalna veličina za pterosaurusa iz perioda jure za kog su izračunali da je živeo pre 201 do 145 miliona godina.Pterosaurusi se ne smatraju dinosaurusima, ali su bili prvi kičmenjaci koji su razvili let, podvig koji su postigli oko 50 miliona godina pre ptica. Međutim, da bi leteli, bile su im potrebne lagane i delikatne kosti, što je karakteristika zbog koje se njihovi ostaci retko održe kao fosili.Analiza rasta kosti pterosaurusa otkrila je da on uopšte nije porastao. Iako je ovaj skoro odrastao primerak bio veličine današnje najveće leteće ptice, istraživači veruju da je verovatno da je njegova vrsta bila veća.Pored toga, CT skeniranje je otkrilo da dearc sgiathanach ima velike optičke režnjeve, što znači da je verovatno imao veoma dobar vid. Kada je krilati reptil bio živ, područje koje je sada Škotska bilo je vlažno i imalo je tople vode, tako da se verovatno hranio ribom i lignjama sa svojim oštrim očnjacima i dobro definisanim zubima.
Krilati reptil dužine 2,5 metara pronašao je na stenovitim obalama ostrva Skaj u Škotskoj student doktorskih studija na Univerzitetu Sent Endruz 2017. Nakon nekoliko godina iskopavanja i detaljnih proučavanja fosila, sada su poznate karakteristike pterosaurusa koji je naseljavao ovo mesto pre 170 miliona godina.
Krilati gmizavci koji su živeli sa dinosaurusima poznati su kao pterosaurusi, a fosilni ostaci ovog primerka impresionirali su paleontologe svojom glomaznošću, koja nikada ranije nije zabeležena u istoriji.
Nakon detaljnog proučavanja anatomije ovog krilatog gmizavaca, istraživači su utvrdili da je reč o dosad nepoznatoj vrsti. Dali su mu škotski galski naziv dearc sgiathanach, odnosno „krilati reptil" i „gmizavac sa Skaja“, pošto ime ostrva Skaj znači krilato ostrvo. Prema studiji objavljenoj u časopisu „Kjuernt bajolodži“, krilati reptil ima više od 2,5 metara, što je kolosalna veličina za pterosaurusa iz perioda jure za kog su izračunali da je živeo pre 201 do 145 miliona godina.
Paleontolog sa Univerziteta u Edinburgu Stiv Brusat pažljivo tretira deo fosila letećeg reptila.
„Ovo je najveći pterosaurus za kojeg znamo iz perioda jure, a to nam govori da su pterosaurusi postali veći mnogo ranije nego što smo mislili, mnogo pre perioda krede, kada su se takmičili sa pticama“, objasnio je paleontolog i autor studije Stiv Brusat.
Pterosaurusi se ne smatraju dinosaurusima, ali su bili prvi kičmenjaci koji su razvili let, podvig koji su postigli oko 50 miliona godina pre ptica. Međutim, da bi leteli, bile su im potrebne lagane i delikatne kosti, što je karakteristika zbog koje se njihovi ostaci retko održe kao fosili.
„Da bi mogli da lete, pterosaurusi su imali šuplje kosti sa tankim koštanim zidovima, što je njihove ostatke činilo neverovatno krhkim i nisu mogli da se sačuvaju milionima godina. Ipak, ovaj fosil od oko 160 miliona godina (...) nalazi se u gotovo netaknutom stanju. Njegovi oštri zubi za hvatanje ribe i dalje zadržavaju sjajni gleđ, kao da je bio živ pre samo nekoliko nedelja“, rekla je paleontolog i koautor studije Natalija Jagijelska.
Analiza rasta kosti pterosaurusa otkrila je da on uopšte nije porastao. Iako je ovaj skoro odrastao primerak bio veličine današnje najveće leteće ptice, istraživači veruju da je verovatno da je njegova vrsta bila veća.
Pored toga, CT skeniranje je otkrilo da dearc sgiathanach ima velike optičke režnjeve, što znači da je verovatno imao veoma dobar vid. Kada je krilati reptil bio živ, područje koje je sada Škotska bilo je vlažno i imalo je tople vode, tako da se verovatno hranio ribom i lignjama sa svojim oštrim očnjacima i dobro definisanim zubima.
Pristup ćaskanju je blokiran zbog narušavanja pravila.
Ponovo možete da učestvujete za:∞.
Ako se ne slažete sa blokiranjem, koristite formular za povratne informacije
Razgovor je završen. U diskusiji možete učestvovati 24 sata od objavljivanja članka.
