Nagrada za Vesnu Kapor: Knjiga o bolu osvojila „Mešu“
Pratite nas
„Nebo, tako duboko“ je knjiga o bolu, o najdubljem čovekovom gubitku, nastala iz potrebe da se dopre do drugog, da se u ovom veku pustošne buke oseti srce drugog čoveka, kaže za Sputnjik dobitnica nagrade „Meša Selimović“, književnica Vesna Kapor.
Sa osećanjem da su reči, uprkos tome što su nemoćne i male, jedino mesto kroz koje pokušavamo dopreti do večnosti, Vesna Kapor je ispisala roman „Nebo“, potresnu lirsku priču o bolu, gubitku i smrti. Posvećena je Tari Senici, devetnaestogodišnjoj devojci koja je iznenada preminula.
Ne skrivajući uzbuđenje zbog visokog književnog priznanja i imena koje nosi, Vesna Kapor, govoreći o našem velikanu spontano citira velikog ruskog reditelja.
„Umetnost je čoveku potrebna da bi se duhovno vinuo, uzvisio nad samim sobom... ako je svet u redu, u harmoniji, njemu umetnost nije potrebna. Možemo reći da umetnost postoji samo zato što je svet loše ustrojen, zapisao je Andrej Tarkovski. Knjige Meše Selimovića svedoče o tome. Njegov zapis na početku Derviša: Pozivam za svedoka mastionicu i pero, i sve ono što se perom piše... da je svaki čovek uvek na gubitku, opomena su da je sve na ovom svetu dim i prašina“, podseća Kaporova i dodaje:
Sve postaje testament
„Svi mi koji beležimo ljudske sudbine, koji osećamo potrebu da ostavimo zapise svoga vremena, učestvujemo u ispisivanju sudbine sveta. Unapred svesni ishoda, tragamo, tražimo odgovore, promišljamo, pokušavamo da razumemo, i dotaknemo nepojamno, da zaustavimo ili vratimo vreme, da promenimo sled događaja, ili otvorimo mogućnost za to, bar kroz reči koje ispisujemo. Sve ono što jesmo, što ostavljamo kao dokument govori o trenutku u kome smo živeli, sve postaje testament. Svedočiti, ne samo velike događaje, i ne samo velike istorijske sudbine, već sudbine i živote običnih ljudi, tvoriti od njih književne junake svedočanstvo je posebne vrste, jer, nema pred Bogom, niti književnošću, malih i velikih života. Tome nas uče veliki pisci svih naroda i epoha, od Dostojevskog, Čehova, Bunjina do Crnjanskog i Meše. Emocija može da postane istina koja traje, zapisao je Meša. I sledeći tu misao, verujem u univerzalnost i večnost umetnosti, naročito književnosti“, kaže dobitnica Mešine nagrade.
Za njenu knjigu objavljenu u izdanju Srpske književne zadruge glasalo je 26 od ukupno 61 člana Velikog žirija za dodelu nagrade „Meša Selimović“. Na drugom mestu, sa 15 glasova, našla se pesnička knjiga „O sadašnjosti i sedativima“ Petra Matovića, dok je treće mesto pripalo studiji „Agon i melanholija“ Gorane Raičević sa 13 glasova.
Nagrada „Meša Selimović“ koju 34. put dodeljuju „Večernje novosti“ a koju čine skulptura sa likom velikog pisca, povelja i novčani iznos, dobitnici će biti svečano uručena tokom sledećeg meseca.
