https://lat.sputnikportal.rs/20220223/zovem-sina-u-donbasu-veze-su-lose-glas-sam-cula-znaci-ziv-je-video-foto-1134699372.html
Zovem sina u Donbasu, veze su loše, glas sam čula — znači, živ je /foto/
Zovem sina u Donbasu, veze su loše, glas sam čula — znači, živ je /foto/
Sputnik Srbija
Ljudmila je jedna od prvih izbeglica koja je stigla u Rusiju, nakon što je u Donbasu 18. februara proglašena evakuacija stanovništva. U Lugansku joj je ostao... 23.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-23T22:08+0100
2022-02-23T22:08+0100
2022-02-23T22:52+0100
rusija
rusija
rusija – društvo
društvo
specijalna operacija u ukrajini
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/17/1134699564_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_35a6b49d892bc3bf06f905c6980e0821.jpg
Kaže da su granatiranja intenzivirana i da su zato bili primorani da napuste svoja ognjišta i da se evakuišu. Bilo je, veli, strašno.„Da nije strašno, ne bismo ni dolazili, ali imamo unuke, a i mi smo u godinama“, kaže ona.Ljudmila se, kao i svi izbegli iz Donbasa, nada da će se situacija uskoro popraviti i da će se uskoro vratiti svojoj kući.„Ovde nemamo gde da živimo, nemamo svoje kuće. Penzija je mala, pa ne možemo ovde da se skućimo. A, bez zdravlja nema ni posla. Zato ćemo se vratiti“, dodaje ona.Priča i da su svi u izbegličkom smeštaju pratili Putinovo obraćanje i da su čekali taj trenutak kada će objaviti svoju odluku o priznanju DNR i LNR.„Jako smo srećni zbog toga!“, zaključila je ona.Njena prijateljica Irina Nikolajevna je, kaže, pobegla od rata da bi „u Rusiji dočekala mir“. A, nadu i veru u mir ulio joj je ruski predsednik Vladimir Putin kada je potpisao dekret o priznanju nezavisnosti Donjecke i Luganske narodne republike.U Rusiju je stigla iz Prvomajska, gradića od oko 36 hiljada stanovnika, udaljenog oko 75 kilometara od Luganska. Udovica je, ali izbegličke dane ne provodi sama, već u društvu svojih sugrađana. Lakše je kada se teškoće sa nekim podele.„Grad je ostao prazan, ljudi su otišli, posebno oni sa malom decom. Ostali su samo oni koji nisu mogli da odu, koji imaju bolesne roditelje ili invalide“, dodaje.Život u Donbasu, gde živi oko 800 hiljada Rusa, postao je nepodnošljiv od aprila 2014. godine, kada je kijevski režim, koga podržava Zapad, započeo vojnu operaciju na istoku Ukrajine protiv stanovnika regiona, nezadovoljnih februarskim državnim udarom.Ruskojezično stanovništvo u Donbasu svih ovih godina izloženo je najstrašnijim torturama, maltretiranjima i represijama. Ne prođe ni jedan dan bez granatiranja i ubijanja civila.Život u Donbasu je težak. Penzije i plate su male, pa se ljudi snalaze kako umeju i znaju.„Penzije se kreću od osam do deset hiljada rubalja. Plate su oko 15 hiljada, ne znam tačno. A šta da radimo?! Nema drugog izlaza. Ekonomišemo. Neko ima baštice i vikendice, pa se snalazimo. Preživljavamo“, priča Nikolajevna.Ipak, u Rusiji su ih, kaže, lepo primili. Smeštaj je dobar, hrana odlična.Dobila je i bankovnu karticu, pa očekuje da joj legne jednokratna novčana pomoć u iznosu od po 10.000 rubalja, koliko Rusija daje svakoj izbeglici koja stigne iz Donbasa.Iako joj je u ruskoj Rostvskoj oblasti sve potaman ipak se nada da će ovde ostati što je moguće kraće.„Računali smo da ćemo ostati nedelju dana, ali videćemo“, kaže.U Rusiju je do sada, bežeći od ukrajinskih granata, stiglo oko 100 hiljada izbeglica iz Donbasa, od kojih su skoro trećina deca, a predviđa se da bi broj evakuisanih mogao da dostigne i cifru od 500 hiljada ako se situacija u regionu pogorša.
https://lat.sputnikportal.rs/20220223/desetogodisnji-decak-iz-donbasa-zelim-da-se-vratim-kuci-foto-video-1134665430.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220222/mastali-smo--samo-kad-bi-nas-putin-uzeo-i-dogodilo-se-video-1134653102.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220221/kozaci-priskacu-u-pomoc-samo-da-deca-ne-placu-video-foto-1134586250.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – društvo, društvo
rusija, rusija – društvo, društvo
Zovem sina u Donbasu, veze su loše, glas sam čula — znači, živ je /foto/
22:08 23.02.2022 (Osveženo: 22:52 23.02.2022) Ljudmila je jedna od prvih izbeglica koja je stigla u Rusiju, nakon što je u Donbasu 18. februara proglašena evakuacija stanovništva. U Lugansku joj je ostao sin. Veze su loše, pa jedva uspeju koju reč da prozbore. Ponekad se javi, glas sam čula — znači, živ je i zdrav.
Kaže da su granatiranja intenzivirana i da su zato bili primorani da napuste svoja ognjišta i da se evakuišu. Bilo je, veli, strašno.
„Da nije strašno, ne bismo ni dolazili, ali imamo unuke, a i mi smo u godinama“, kaže ona.
Ljudmila se, kao i svi izbegli iz Donbasa, nada da će se situacija uskoro popraviti i da će se uskoro vratiti svojoj kući.
„Ovde nemamo gde da živimo, nemamo svoje kuće. Penzija je mala, pa ne možemo ovde da se skućimo. A, bez zdravlja nema ni posla. Zato ćemo se vratiti“, dodaje ona.
Priča i da su svi u izbegličkom smeštaju pratili
Putinovo obraćanje i da su čekali taj trenutak kada će objaviti svoju odluku o
priznanju DNR i LNR.
„Jako smo srećni zbog toga!“, zaključila je ona.
Njena prijateljica Irina Nikolajevna je, kaže, pobegla od rata da bi „u Rusiji dočekala mir“. A, nadu i veru u mir ulio joj je ruski predsednik Vladimir Putin kada je potpisao dekret o priznanju nezavisnosti Donjecke i Luganske narodne republike.
„Sada se pojavila nada da će zavladati mir. Samo se to želim i ništa više“, kaže ona.
U Rusiju je stigla iz Prvomajska, gradića od oko 36 hiljada stanovnika, udaljenog oko 75 kilometara od Luganska. Udovica je, ali izbegličke dane ne provodi sama, već u društvu svojih sugrađana. Lakše je kada se teškoće sa nekim podele.
„Grad je ostao prazan, ljudi su otišli, posebno oni sa malom decom. Ostali su samo oni koji nisu mogli da odu, koji imaju bolesne roditelje ili invalide“, dodaje.
Život u Donbasu, gde živi oko 800 hiljada Rusa, postao je nepodnošljiv od aprila 2014. godine, kada je kijevski režim, koga podržava Zapad, započeo vojnu operaciju na istoku Ukrajine protiv stanovnika regiona, nezadovoljnih februarskim državnim udarom.
Ruskojezično stanovništvo u Donbasu svih ovih godina izloženo je najstrašnijim torturama, maltretiranjima i represijama. Ne prođe ni jedan dan bez granatiranja i ubijanja civila.
„Puca se sa svih strana. Svakog dana negde“, kaže Nikolajevna.
Život u Donbasu je težak. Penzije i plate su male, pa se ljudi snalaze kako umeju i znaju.
„Penzije se kreću od osam do deset hiljada rubalja. Plate su oko 15 hiljada, ne znam tačno. A šta da radimo?! Nema drugog izlaza. Ekonomišemo. Neko ima baštice i vikendice, pa se snalazimo. Preživljavamo“, priča Nikolajevna.
Ipak, u Rusiji su ih, kaže, lepo primili. Smeštaj je dobar, hrana odlična.
„Lepo su nas dočekali, živimo u dobrim uslovima. Obezbedili su nam hranu, sve je odlično“, ističe.
Dobila je i bankovnu karticu, pa očekuje da joj legne jednokratna novčana pomoć u iznosu od po 10.000 rubalja, koliko Rusija daje svakoj izbeglici koja stigne iz Donbasa.
Iako joj je u ruskoj Rostvskoj oblasti sve potaman ipak se nada da će ovde ostati što je moguće kraće.
„Računali smo da ćemo ostati nedelju dana, ali videćemo“, kaže.
U Rusiju je do sada, bežeći od ukrajinskih granata, stiglo oko 100 hiljada izbeglica iz Donbasa, od kojih su skoro trećina deca, a predviđa se da bi broj evakuisanih mogao da dostigne i cifru od 500 hiljada ako se situacija u regionu pogorša.
