https://lat.sputnikportal.rs/20220222/nova-americka-pretnja-rusiji-udar-na-banke-pogodio-bi-i-evropu-1134598150.html
Nova američka pretnja Rusiji: Udar na banke pogodio bi i Evropu
Nova američka pretnja Rusiji: Udar na banke pogodio bi i Evropu
Sputnik Srbija
Amerika je prvo Rusiji pretila izbacivanjem iz međunarodnog platnog prometa (SVIFT), potom onemogućavanjem ruskim bankama da koriste dolar. Pošto je ocenjeno da... 22.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-22T20:12+0100
2022-02-22T20:12+0100
2022-02-22T20:12+0100
ekonomija
ekonomija
rusija – ekonomija
američke sankcije
ruske banke
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112200/08/1122000879_0:52:3073:1780_1920x0_80_0_0_cef7b64dd333656ec394773ad8c78ea5.jpg
Amerika se oglasila mogućim novim paketom sankcija u slučaju „invazije“ Rusije na Ukrajinu. Ako do toga dođe biće prekinuti odnosi između ruskih i američkih banaka, koji omogućavaju međunarodna plaćanja, preneo je Rojters.Takve sankcije imaju za cilj da Rusija u vrlo kratkom roku oseti posledice, pre svega rast inflacije i beg kapitala, što bi rusku centralnu banku primoralo da spasava svoje banke, kako je to objasnio član Nacionalnog bezbednosnog veća Piter Harel.Nova američka pretnjaO tome su krajem januara zvaničnici administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena razgovarali sa predstavnicima najvećih američkih banaka - Siti grupom, Benk of Amerika, Morgan Čejsa i Goldman Saksa. Kako je tada izvestio Blumberg, brinulo ih je pitanje hoće li sankcije protiv Rusije stvoriti slične probleme onima iz 2018. godine, poput poremećaja u globalnom lancu snabdevanja aluminijumom i porast cena od 30 posto.Da li spuštena lopta i ograničavanje sankcija samo na prekid odnosa određenih američkih i ruskih banaka znači da su one i realnije od prethodna dva predloga.Ekonomista, dr Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta podseća na naše iskustvo sa američkim sankcijama iz devedesetih godina prošlog veka. Kada vas jednom isključe iz finansijskih tokova potrebno je, kaže, vreme da se ponovo vratite ili dostignete raniji nivo poslovanja. Ipak, koliko god to bilo moguće, on ističe da to ne samo da ne bi bilo dobro po Ruse, nego ni po evropske zemlje kojima Rusija mnogo više znači u smislu tržišta i poslovnih odnosa i dotoka energenata u odnosu na Ameriku.Globalizacija pravi problemNe može se ceo problem svesti na odnos američko-ruskih banaka, napominje on, ističući da su finansijski tokovi globalizovani kao i robni i tokovi usluga. Njihova međuzavisnost je visoka, pogotovo kada je reč o značajnim međunarodnim projektima.Takav intenzitet sankcija nametnut Rusiji u suštini nije u interesu kapitala, kaže Nikolić za Sputnjik, ali i ističe da politika ima svoje interese što je vidljivo u slučaju gasovoda Severni tok 2. Uprkos tome što su brojne kompanije pogođene i finansijski trpe veliku štetu, projekat je zakočen i pitanje je šta će biti.Politika spremna na ekonomsku štetuTo je, smatra on, kolateralna šteta koju bi one mogle da istrpe, jer je, kako mu se čini, interes politike u ovom trenutku iznad ekonomskog faktora, odnosno štete koja će nastati.Ukoliko dođe do ovih sankcija neminovno bi došlo do slabljenja rublje posle inflacionog pritiska i vrlo brzog smanjivanja standarda građana.„Ali opet i tu, ja mislim, postoji poluga, odnosno još uvek jedan prostor koji Rusija može da koristi da na neki način odvrati te koji bi krenuli tim putem, jer bi bile jako, jako izražene i negativne posledice. Najpre za Nemačku kao stožera industrijskog razvoja Evrope, a onda i za samu Evropu . Znači udar bi se ogledao preko tokova energenata, odnosno gasa i nafte čija cena bi otišla u nebesa i naravno to bi se onda prelilo na ionako visoke cene nezabeležene u istoriji u ovom trenutku. Neminovno bi došlo do rasta cena i ostalih primarnih proizvoda, pre svega hrane, pretpostavljam metala, a onda koliko god rusko tržište bilo u stagnantnom trendu, ono je ipak značajno za evropske kompanije“, ističe ovaj ekonomista.Da nije EvropeOn smatra da bi ukoliko bi sankcije dovele do recesionih pritisaka to nepovoljno delovalo na ionako loše performanse poslednjih godinu, dve i nemačkih kompanija i drugih kompanija iz evrozone koje posluju na ruskom tržištu.Ono što je sada izvesno, a što su zapadni mediji preneli posle sastanka predstavnika najvećih američkih banaka i Bajdenove administracije, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika, je da sankcije na ruski izvoz nafte i gasa i isključenje Moskve iz globalnog SVIFT sistema nije bilo na dnevnom redu.Isključenjem Rusije iz SVIFT-a je ranije prećeno, ali se od toga očigledno odustalo. Po oceni finansijskih stručnjaka to bi dovelo do potpunog kolapsa međunarodnog tržišta pogotovo kada su energenti i sirovine u pitanju, zbog čega bi bio pogođen ogroman broj svetskih kompanija.Prethodnim se nisu proslaviliPosle se prešlo na pretnje ruskim bankama da neće moći da koriste dolar, koje je izneo sam Bajden. Taj potez bi po oceni profesora bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dr Đorđa Đukića, bio ne samo neviđen u dosadašnjoj monetarnoj istoriji, nego nerealan i štetan po samu Ameriku.„Treba imati u vidu da američka strana ima intenzivne transakcije sa evropskim bankama, a one opet sa ruskim bankama, što govori da bi ta lančana negativna reakcija bila višestruka. Ja ne verujem da će bankarski krugovi, kako američki, a pre svega Volstrit, tako i najmoćnije evropske banke ostati neme na takvu vrstu opcije koja se sada razmatra zbog jednostavne činjenice da bi njihovo poslovanje bilo drastično ugroženo“, izjavio je Đukić nedavno za Sputnjik.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
novi predlog američkih sankcija rusiji u slučaju invazije na ukrajinu, prekid odnosa američkih i ruskih banaka koji omogućavaju međunarodna plaćanja, ne bi bilo dobro po ruse ni po evropske zemlje, finansijski tokovi globalizovani, sankcije nisu u interesu kapitala, kontraefekat sankcija i na američke kompanije i banke, interes politike iznad ekonomije, cena energenata poluga rusije, evropa odvraća od američkih sankcija,
novi predlog američkih sankcija rusiji u slučaju invazije na ukrajinu, prekid odnosa američkih i ruskih banaka koji omogućavaju međunarodna plaćanja, ne bi bilo dobro po ruse ni po evropske zemlje, finansijski tokovi globalizovani, sankcije nisu u interesu kapitala, kontraefekat sankcija i na američke kompanije i banke, interes politike iznad ekonomije, cena energenata poluga rusije, evropa odvraća od američkih sankcija,
Nova američka pretnja Rusiji: Udar na banke pogodio bi i Evropu
Amerika je prvo Rusiji pretila izbacivanjem iz međunarodnog platnog prometa (SVIFT), potom onemogućavanjem ruskim bankama da koriste dolar. Pošto je ocenjeno da bi kontraefekat mogao da bude podjednako bolan, sada je usledila nova pretnja raskidom odnosa američkih i ruskih banaka koji omogućavaju međunarodna plaćanja. Da li je i ona nemoguća misija?
Amerika se oglasila mogućim
novim paketom sankcija u slučaju „invazije“ Rusije na Ukrajinu. Ako do toga dođe biće
prekinuti odnosi između ruskih i američkih banaka, koji omogućavaju međunarodna plaćanja, preneo je Rojters.
Takve sankcije imaju za cilj da Rusija u vrlo kratkom roku oseti posledice, pre svega rast inflacije i beg kapitala, što bi rusku centralnu banku primoralo da spasava svoje banke, kako je to objasnio član Nacionalnog bezbednosnog veća Piter Harel.
O tome su krajem januara zvaničnici administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena razgovarali sa predstavnicima najvećih američkih banaka - Siti grupom, Benk of Amerika, Morgan Čejsa i Goldman Saksa. Kako je tada izvestio Blumberg, brinulo ih je pitanje hoće li sankcije protiv Rusije stvoriti slične probleme onima iz 2018. godine, poput poremećaja u globalnom lancu snabdevanja aluminijumom i porast cena od 30 posto.
Da li spuštena lopta i ograničavanje sankcija samo na prekid odnosa određenih američkih i ruskih banaka znači da su one i realnije od prethodna dva predloga.
Ekonomista, dr Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta podseća na naše iskustvo sa američkim sankcijama iz devedesetih godina prošlog veka. Kada vas jednom isključe iz finansijskih tokova potrebno je, kaže, vreme da se ponovo vratite ili dostignete raniji nivo poslovanja.
Ipak, koliko god to bilo moguće, on ističe da to ne samo da ne bi bilo dobro po Ruse, nego ni po evropske zemlje kojima Rusija mnogo više znači u smislu tržišta i poslovnih odnosa i dotoka energenata u odnosu na Ameriku.
Globalizacija pravi problem
Ne može se ceo problem svesti na odnos američko-ruskih banaka, napominje on, ističući da su finansijski tokovi globalizovani kao i robni i tokovi usluga. Njihova međuzavisnost je visoka, pogotovo kada je reč o značajnim međunarodnim projektima.
Takav intenzitet sankcija nametnut Rusiji u suštini nije u interesu kapitala, kaže Nikolić za Sputnjik, ali i ističe da politika ima svoje interese što je vidljivo u slučaju gasovoda Severni tok 2. Uprkos tome što su brojne kompanije pogođene i finansijski trpe veliku štetu, projekat je zakočen i pitanje je šta će biti.
Politika spremna na ekonomsku štetu
„Politika je još uvek moćnija od nekih pojedinačnih ili partikularnih interesa pa i ako se radi o tim velikim moćnim kompanijama i onim sa Volstrita, moguće je da dođe do takve eskalacije sankcija koje bi i povratno imale snažnog efekta i na same kompanije koje dolaze iz Amerike i njene banke“, kaže naš sagovornik.
To je, smatra on, kolateralna šteta koju bi one mogle da istrpe, jer je, kako mu se čini, interes politike u ovom trenutku iznad ekonomskog faktora, odnosno štete koja će nastati.
Ukoliko dođe do ovih sankcija neminovno bi došlo do slabljenja rublje posle inflacionog pritiska i vrlo brzog smanjivanja standarda građana.
„Ali opet i tu, ja mislim, postoji poluga, odnosno još uvek jedan prostor koji Rusija može da koristi da na neki način odvrati te koji bi krenuli tim putem, jer bi bile jako, jako izražene i negativne posledice. Najpre za Nemačku kao stožera industrijskog razvoja Evrope, a onda i za samu Evropu . Znači udar bi se ogledao preko tokova energenata, odnosno gasa i nafte čija cena bi otišla u nebesa i naravno to bi se onda prelilo na ionako visoke cene nezabeležene u istoriji u ovom trenutku. Neminovno bi došlo do rasta cena i ostalih primarnih proizvoda, pre svega hrane, pretpostavljam metala, a onda koliko god rusko tržište bilo u stagnantnom trendu, ono je ipak značajno za evropske kompanije“, ističe ovaj ekonomista.
On smatra da bi ukoliko bi sankcije dovele do recesionih pritisaka to nepovoljno delovalo na ionako loše performanse poslednjih godinu, dve i nemačkih kompanija i drugih kompanija iz evrozone koje posluju na ruskom tržištu.
„Po samu Evropu to nikako nije dobro i ako iole postoji razlog da se to ne čini onda, verujem, da je taj argument najbitniji. I to odvraća u ovom trenutku. Inače što se tiče same Amerike i tog interesa politike verujem da bi oni već danas posegnuli za takvim merama“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
Ono što je sada izvesno, a što su zapadni mediji preneli posle sastanka predstavnika najvećih američkih banaka i Bajdenove administracije, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika, je da sankcije na ruski izvoz nafte i gasa i isključenje Moskve iz globalnog SVIFT sistema nije bilo na dnevnom redu.
Isključenjem
Rusije iz SVIFT-a je ranije prećeno, ali se od toga očigledno
odustalo. Po oceni finansijskih stručnjaka to bi dovelo do potpunog kolapsa međunarodnog tržišta pogotovo kada su energenti i sirovine u pitanju, zbog čega bi bio pogođen ogroman broj svetskih kompanija.
Prethodnim se nisu proslavili
Posle se
prešlo na pretnje ruskim bankama da
neće moći da koriste dolar, koje je izneo sam Bajden. Taj potez bi po oceni profesora bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dr Đorđa Đukića, bio ne samo
neviđen u dosadašnjoj monetarnoj istoriji, nego nerealan i štetan po samu Ameriku.
„Treba imati u vidu da američka strana ima intenzivne transakcije sa evropskim bankama, a one opet sa ruskim bankama, što govori da bi ta lančana negativna reakcija bila višestruka. Ja ne verujem da će bankarski krugovi, kako američki, a pre svega Volstrit, tako i najmoćnije evropske banke ostati neme na takvu vrstu opcije koja se sada razmatra zbog jednostavne činjenice da bi njihovo poslovanje bilo drastično ugroženo“, izjavio je Đukić nedavno za Sputnjik.
