https://lat.sputnikportal.rs/20220220/evropa-placa-ceh-lakovernosti-zasto-americki-tecni-gas-ne-moze-da-zameni-ruski-gas-iz-cevi-1134444000.html
Evropa plaća ceh lakovernosti: Zašto američki tečni gas ne može da zameni ruski gas „iz cevi“
Evropa plaća ceh lakovernosti: Zašto američki tečni gas ne može da zameni ruski gas „iz cevi“
Sputnik Srbija
Evropljani već mesecima kupuju gas po paprenim cenama, plaćajući ceh maloj popunjenosti skladišta pred zimsku sezonu, odsustvu dugoročnih ugovora s Rusijom ali i... 20.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-20T14:21+0100
2022-02-20T14:21+0100
2022-02-20T14:21+0100
rusija
rusija – ekonomija
ekonomija
evropa
gas
energetika
rusija
amerika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/02/1133904637_0:154:3091:1893_1920x0_80_0_0_3ab772c930236fdb63c335c58f57ce96.jpg
Rusija Evropi isporučuje oko 175 milijardi kubnih metara godišnje. Gde nabaviti takve količine koje mogu da zamene ruski gas? Za sada to nije moguće. Svako ko kaže drukčije obmanjuje, kaže za Sputnjik stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Igor Juškov.Cene gasa u Evropi posle decembarskog istorijskog maksimuma od preko 2.000 dolara za hiljadu kubika sada dostižu oko 800 dolara, koliko koštaju martovski fjučersi.Energetska situacija u EU se pogoršala krajem 2021.godine. Cena gasa u Evropi je od 15. do 22. decembra skočila za 39 odsto i 21. decembra dostigla istorijski maksimum od 2190,4 dolara za hiljadu kubnih metara.Juškov objašnjava da su evropske zemlje igrale na kartu kratkoročnih ugovora za kupovinu gasa, verujući da će uvek biti dovoljno ponuđača a da dodatne količine gasa mogu lako da nabave na spot tržištima. Istovremeno, kako kaže, Sjedinjene Države su ih ubeđivale da će lako naći zamenu ruskom gasu.Evropljani obmanutiGasna kriza podstaknuta je i najnovijom eskalacijom tenzija u odnosima Rusije i Zapada zbog Ukrajine. U svetlu te krize SAD su ubeđivale Evropljane da se ne plaše zbog nestašice energenata i da slobodno preduzmu oštre sankcije Rusiji, obećavajući da će im naći drugi gas. Ipak, konstatuje Juškov, Evropa bi trebalo da shvati da je drugi gas nemoguće naći.Da Evropa ne može u potpunosti da zameni ruski gas „iz cevi“ tečnim gasom smatra i vicepremijer Rusije Aleksandar Novak.„Eksperti upozoravaju Evropljane da ne igraju na kartu tečnog gasa, pošto on ne može da zameni isporuke ruskog gasa. Ali čak i delimično odricanje Evrope od ruskog gasa u korist tečnog može biti razlog novog talasa gasne krize u Aziji“, istakao je Novak u članku za časopis „Energetska politika“.Šta je sve uticalo na cenu gasaObjašnjavajući stabilno visoke cene gasa u Evropi, Igor Juškov napominje da situacija na evropskom tržištu gasa takođe rezultat sveukupne politike EU u energetskom sektoru, koja je dovela do toga da je gas sada skup.Između ostalog, zemlje su savetovale svoje kompanije da nije potrebno ulagati u naftne i gasne projekte, jer to na neki način izaziva emisije gasova staklene bašte.„Proizvodnja u Evropi sada značajno opada pošto niko ne ulaže u njeno održavanje. Kao rezultat toga, oni postaju sve zavisniji od uvoza. S druge strane, kad je reč o obnovljivim izvorima energije, u 2021. godini nije bilo vetra u Evropi, a vetroelektrane niko nije osigurao. Zbog toga je nastala nestašica energije. Takođe, treba napomenuti da je EU istiskivala ugalj, terajući kompanije da zatvaraju takve elektrane na ugalj. Dakle, kompleksna politika EU, istiskivanje gasa, kao i stanje na spot tržištu su rezultirali visokim cenama“, konstatuje sagovornik.Vlasti evropskih zemalja su, međutim, više puta optuživale Rusiju da je izazvala energetsku krizu i da je kompanija Gasprom podigla cene gasa. Niko se nije zapitao, kaže Juškov, da li stvarno najveći proizvođač gasa u Rusiji i svetu može jednostrano da podigne cene.Kako objašnjava ekspert, Gasprom ne može to da uradi jer se cena određuje po formuli koja je zapisana u ugovoru. Ovde se čak nije radilo o odbijanju dugoročnih ugovora, već o činjenici da je Evropa nametnula određenu cenu u samim ugovorima.„Da je sačuvana formula formiranja cena gasa i nafte od ranije, Evropa bi sada kupovala ruski gas po ceni od 300-400 dolara za 1.000 kubnih metara. Ali sada, shodno novim pravilima, Gasprom je prinuđen da prodaje energente po ceni od 800-900 dolara za 1000 kubnih metara, jer je tako struktuiran ugovor“, objašnjava Juškov.Devastirana skladištaSagovornik navodi i druge razloge koji su doveli do poskupljenja gasa: prethodna zima je bila veoma hladna i duga. Evropa je iz grejne sezone izašla sa devastiranim skladištima. A zemlje koje je trebalo da tokom leta prave zalihe za početak nove grejne sezone nisu žurile da ga kupe, dok je cena gasa sve vreme rasla.Svi su spekulisali da će cene energenata pasti i čekali kad će se to dogoditi kako bi nastavili da kupuju gas. Mislili su da će do zime uspeti da nabave onoliko koliko im je potrebno, ali vremena je bilo sve manje i manje.„Tako su zimu dočekali s praznim skladištima“, ističe Juškov uz opasku da su evropske zemlje zbog sopstvene neodgovornosti i pogrešnih saveta Evropske komisije i Amerike prinuđene da kupuju gas, kako je izjavio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, „ne za 300, nego za 1.300 dolara i više od toga“.Kako je kazao stručnjak, do podizanja cene gasa dovelo je i to što potrošnja u Evropi generalno raste. Sada je tinjajući vrhunac potrošnje energije.Rusija nije kriva za skup gasKako kaže Juškov, zato besmisleno zvuče tvrdnje da je Rusija kriva za skup gas. Takve optužbe se, dodaje on, čuju pre svega od političara, dok nijedna komercijalna kompanija tako nešto nije rekla. Takođe, nema nijednog primera da Gasprom nije ispunio neku od svojih obaveza iz ugovora.On navodi i podatke koji pokazuju da je u prvoj polovini godine, kada su cene još bile prihvatljive, isporučeno 100 milijardi kubnih metara. Da se potrošnja nije smanjila zbog visokih cena, Gasprom bi dostigao svetski rekord i isporučio bi na evropsko tržište više od 200 milijardi kubnih metara gasa.
https://lat.sputnikportal.rs/20220202/koliko-evropske-zemlje-trose-ruskog-gasa-1133897196.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220207/eu-gradi-energetsko-partnerstvo-sa-sad-1134092150.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220131/koliko-gasa-je-ostalo-u-evropskim-skladistama-1133753762.html
evropa
amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
rusija, rusija – ekonomija, ekonomija, evropa, gas, energetika, amerika
rusija, rusija – ekonomija, ekonomija, evropa, gas, energetika, amerika
Evropa plaća ceh lakovernosti: Zašto američki tečni gas ne može da zameni ruski gas „iz cevi“
Evropljani već mesecima kupuju gas po paprenim cenama, plaćajući ceh maloj popunjenosti skladišta pred zimsku sezonu, odsustvu dugoročnih ugovora s Rusijom ali i tome što su lakoverno poverovali u tvrdnje Amerike da je ruski gas „iz cevi“ moguće zameniti američkim tečnim gasom.
Rusija Evropi isporučuje oko 175 milijardi kubnih metara godišnje. Gde nabaviti takve količine koje mogu da zamene ruski gas? Za sada to nije moguće. Svako ko kaže drukčije obmanjuje, kaže za Sputnjik stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Igor Juškov.
Cene gasa u Evropi posle decembarskog istorijskog maksimuma od preko 2.000 dolara za hiljadu kubika sada dostižu oko 800 dolara, koliko koštaju martovski fjučersi.
Energetska situacija u EU se pogoršala krajem 2021.godine. Cena gasa u Evropi je od 15. do 22. decembra skočila za 39 odsto i 21. decembra dostigla istorijski maksimum od 2190,4 dolara za hiljadu kubnih metara.
Juškov objašnjava da su evropske zemlje igrale na kartu kratkoročnih ugovora za kupovinu gasa, verujući da će uvek biti dovoljno ponuđača a da dodatne količine gasa mogu lako da nabave na spot tržištima. Istovremeno, kako kaže, Sjedinjene Države su ih ubeđivale da će lako naći zamenu ruskom gasu.
Gasna kriza podstaknuta je i najnovijom eskalacijom tenzija u odnosima Rusije i Zapada zbog Ukrajine. U svetlu te krize SAD su ubeđivale Evropljane da se ne plaše zbog nestašice energenata i da slobodno preduzmu oštre sankcije Rusiji, obećavajući da će im naći drugi gas. Ipak, konstatuje Juškov, Evropa bi trebalo da shvati da je drugi gas nemoguće naći.
„Da bi se ruski gas zamenio bez ikakvih posledica, potrebno je proizvesti istu količinu novog i isporučiti ga. Amerikanci izjavljuju da će preusmeriti katarski gas u Evropu, iz Nigerije i iz Alžira, ali oba delimično i dolaze u Evropu. Ukoliko se potpuno preusmere u Evropu, u Aziji bi došlo do nestašice i rasta cena. Pošto su dobavljači tečnog prirodnog gasa (LNG-a) ekonomski orijentisani, sasvim je prirodno da će gas pretežno ići u Aziju, jer tamo može više da se zaradi. Dakle, ruski gas se ne može zameniti čak i ako se na tome radi tri do četiri godine“, navodi stručnjak.
Da Evropa ne može u potpunosti da zameni ruski gas „iz cevi“ tečnim gasom smatra i vicepremijer Rusije Aleksandar Novak.
„Eksperti upozoravaju Evropljane da ne igraju na kartu tečnog gasa, pošto on ne može da zameni isporuke ruskog gasa. Ali čak i delimično odricanje Evrope od ruskog gasa u korist tečnog može biti razlog novog talasa gasne krize u Aziji“, istakao je Novak u članku za časopis „Energetska politika“.
Šta je sve uticalo na cenu gasa
Objašnjavajući stabilno visoke cene gasa u Evropi, Igor Juškov napominje da situacija na evropskom tržištu gasa takođe rezultat sveukupne politike EU u energetskom sektoru, koja je dovela do toga da je gas sada skup.
Između ostalog, zemlje su savetovale svoje kompanije da nije potrebno ulagati u naftne i gasne projekte, jer to na neki način izaziva emisije gasova staklene bašte.
„Proizvodnja u Evropi sada značajno opada pošto niko ne ulaže u njeno održavanje. Kao rezultat toga, oni postaju sve zavisniji od uvoza. S druge strane, kad je reč o obnovljivim izvorima energije, u 2021. godini nije bilo vetra u Evropi, a vetroelektrane niko nije osigurao. Zbog toga je nastala nestašica energije. Takođe, treba napomenuti da je EU istiskivala ugalj, terajući kompanije da zatvaraju takve elektrane na ugalj. Dakle, kompleksna politika EU, istiskivanje gasa, kao i stanje na spot tržištu su rezultirali visokim cenama“, konstatuje sagovornik.
Vlasti evropskih zemalja su, međutim, više puta optuživale Rusiju da je izazvala energetsku krizu i da je kompanija Gasprom podigla cene gasa. Niko se nije zapitao, kaže Juškov, da li stvarno najveći proizvođač gasa u Rusiji i svetu može jednostrano da podigne cene.
Kako objašnjava ekspert, Gasprom ne može to da uradi jer se cena određuje po formuli koja je zapisana u ugovoru. Ovde se čak nije radilo o odbijanju dugoročnih ugovora, već o činjenici da je Evropa nametnula određenu cenu u samim ugovorima.
„Da je sačuvana formula formiranja cena gasa i nafte od ranije, Evropa bi sada kupovala ruski gas po ceni od 300-400 dolara za 1.000 kubnih metara. Ali sada, shodno novim pravilima, Gasprom je prinuđen da prodaje energente po ceni od 800-900 dolara za 1000 kubnih metara, jer je tako struktuiran ugovor“, objašnjava Juškov.
Sagovornik navodi i druge razloge koji su doveli do poskupljenja gasa: prethodna zima je bila veoma hladna i duga. Evropa je iz grejne sezone izašla sa devastiranim skladištima. A zemlje koje je trebalo da tokom leta prave zalihe za početak nove grejne sezone nisu žurile da ga kupe, dok je cena gasa sve vreme rasla.
Svi su spekulisali da će cene energenata pasti i čekali kad će se to dogoditi kako bi nastavili da kupuju gas. Mislili su da će do zime uspeti da nabave onoliko koliko im je potrebno, ali vremena je bilo sve manje i manje.
„Tako su zimu dočekali s praznim skladištima“, ističe Juškov uz opasku da su evropske zemlje zbog sopstvene neodgovornosti i pogrešnih saveta Evropske komisije i Amerike prinuđene da kupuju gas, kako je
izjavio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, „ne za 300, nego za 1.300 dolara i više od toga“.
Kako je kazao stručnjak, do podizanja cene gasa dovelo je i to što potrošnja u Evropi generalno raste. Sada je tinjajući vrhunac potrošnje energije.
„Istovremeno, rasla je i potražnja u Aziji dok je Kina obnavljala svoju ekonomiju. Shodno tome, sav LNG je otišao iz Evrope u Aziju i nastala je njegova nestašica. Dakle, sve je ovo dovelo do toga da je gas na tim istim spot tržištima poskupeo i samim tim došlo je do podizanja njegove cene“, konstatuje ekspert.
Rusija nije kriva za skup gas
Kako kaže Juškov, zato besmisleno zvuče tvrdnje da je Rusija kriva za skup gas. Takve optužbe se, dodaje on, čuju pre svega od političara, dok nijedna komercijalna kompanija tako nešto nije rekla. Takođe, nema nijednog primera da Gasprom nije ispunio neku od svojih obaveza iz ugovora.
„Ako potrošač ne može sebi da priušti kupovinu energenata po ovako visokim cenama, njihova potrošnja pada. Ova situacija nije dobra ni za Rusiju, jer bi ona mogla da proda više gasa, ali zbog visokih cena potrošnja je smanjena“, konstatuje ekspert.
On navodi i podatke koji pokazuju da je u prvoj polovini godine, kada su cene još bile prihvatljive, isporučeno 100 milijardi kubnih metara. Da se potrošnja nije smanjila zbog visokih cena, Gasprom bi dostigao svetski rekord i isporučio bi na evropsko tržište više od 200 milijardi kubnih metara gasa.
