Velika laž: Amerika opasnom igrom preslikala holivudski žanr napetosti na "rusku invaziju"
© AP Photo / Alexei Alexandrov
Pratite nas
Stalnim licitiranjem sa datumom navodne ruske invazije na Ukrajinu, američki eksperti za psihološki i hibridni rat usvojili su mnoge principe Holivuda. Ta holivudska praksa nije nova i počiva na načinu privlačenja gledaočeve pažnje, naročito u žanrovima kao što su žanr napetosti ili trilera, u kojima je Holivud dao izvanredne primere.
Ne može se prebrojati koliko je puta u poslednjih mesec dana navodna ruska invazija na Ukrajinu bila „izvesnija nego ikada“. Američki predsednik Džo Bajden, to ponavlja pogledom kao Gari Kuper u filmu „Tačno u podne“, jednom od najboljih primera filma iz žanra napetosti. Menjali su se samo vremenski okviri – nekada je „ruska invazija“ „izvesna“ u roku od 48 sati, nekada u roku od nekoliko dana. Ali, ona nikako da se dogodi.
A zapravo je reč o klasičnom holivudskom postupku, kojim su se služili, da navedemo samo one najpoznatije, Fred Cineman u već pomenutom „Tačno u podne“, Ridli Skot u „Osmom putniku“, Orson Vels u „Dami iz Šangaja“ ili Alfred Hičkok, koji je ovaj žanr doveo do savršenstva.
Odlaganje preokreta – politička zloupotreba holivudske napetosti
O tome kako se u filmu pojačava i odlaže napetost može da se napiše čitava biblioteka, objašnjava teoretičar filma Božidar Zečević. Radi se o dramaturškom triku koji u čijoj osnovi leži pogrešno vođenje gledaoca, zavođenje, kako naš sagovornik kaže, velika laž.
Holivud, prema Zečevićevim rečima, i ne krije da se radi o velikoj laži jer se u centru američke filmske industrije najvišom umetnošću i smatra ona koja naubedljivije uspeva da slaže gledaoca, otkrivajući pri tom jedno naročito svojstvo filma – da je između istine i laži često bliži ovom drugom.
„Dakle, film je, kao što kaže Orson Vels, veliki lažov, a ova velika kampanja koja se događa povodom Ukrajine, bazirana je na laži, prevari i pogrešnom vođenju. To je jedan holivudski princip koji očigledno ima svoj pandan i u ovom političkom trenutku. Svakoga dana svi zapadni političari na čelu sa Bajdenom ponavljaju jednu te istu priču, tu što čini suštinu holivudske napetosti, a to je neprestano odlaganje preokreta“, kaže Zečević.
Svaka drama, dodaje on, može da se objasni Aristotelovom poetikom koja kaže da svaka radnja teži preokretu, to jest kraju i da se sve što se događa razrešava u tim trenucima.
„Sad, ono što čini atraktivnim žanrove kao što je triler (i ne samo triler, napetosti ima u svim filmskim žanrovima), to je da se taj preokret neprekidno odlaže, da se neprekidno pojačava neizvesnost dramskog razrešenja, da se pojačava zebnja posle velikog preokreta. A priznaćete da je ova zebnja danas na planetarnom nivou, jer se radi o sukobu koji može dovesti do planetarne katastrofe. Igranje na tome je veoma opasno. Svet nije holivudski film i nije holivudsko pojačavanje napetosti koja košta koliko košta bioskopska ulaznica. Ova ulaznica je veoma skupa i može dovesti do kraja sveta“, ističe Zečević.
Ko je „Mekgafin“ u ukrajinskoj krizi
Tehnikom odlaganja napetosti, veli on, majstorski se poigravao proslavljeni britanski reditelj Alfred Hičkok koji je pojačavanje napetosti, pogrešno navođenje i zavođenje gledaoca nazivao „Mekgafin“, po jednom izmišljenom liku. U svakom filmu, Hičkok se pitao šta je glavni „Mekgafin“ u filmu.
„U ovom planetarnom zavođenju i zavaravanju, invazija na Ukrajinu koja se nikako ne dešava i koja se najverovatnije neće ni dogoditi, ali služi kao Mekgafin ali služi ogromnoj propagandnoj mašineriji da svakodnevno svet drži u napetosti, u odlaganju napetosti i preokreta i da ga drži što duže može“, smatra sagovornik Sputnjika.
Iako se, kako kaže, ne bavi političkim „Mekgafinima“, svaki film, pa i onaj koji se bazira na napetosti ima kraj – „Mekgafin“ se uvek na kraju pokaže.
„Kako će se pokazati u ovom trenutku, ne znam, ali da je on tu i da svakodnevno motiviše sve što se događa u ogromnom planetarnom propagandnom ratu, nema nikakve sumnje. I da je došao iz Holivuda, iz filma, pa se presađuje u nešto mnogo teže, ozbiljnije i mnogo napetije nego što je bilo kakva dramska konstrukcija, takođe nema nikakve sumnje“, smatra Zečević.
Međutim, u rečima američkog sekretara za odbranu Lojda Ostina, da je zapravo Rusija na pragu NATO-a, a ne NATO na pragu Rusije, nema nikakvog dramaturškog postupka – radi se o najobičnijoj izmišljotini, koja se, istina, kreće u okvirima zacrtane holivudske matrice, ali ovog puta nevešto i šematski korišćene. Američki zvaničnici izmisliće bilo šta što u određenom dramskom trenutku može da zameni suvisle odgovore. A takvih odgovora, Ostin nema.
