https://lat.sputnikportal.rs/20220219/stefan-arsenijevic-i-goran-gocic-o-novom-hrabrom-svetu-kako-smo-se-zarazili-filmom-video-1134482123.html
Stefan Arsenijević i Goran Gocić o „novom hrabrom svetu“: Kako smo se zarazili filmom /video/
Stefan Arsenijević i Goran Gocić o „novom hrabrom svetu“: Kako smo se zarazili filmom /video/
Sputnik Srbija
Jubilarno, 50. izdanje Festa predstaviće publici više od 80 filmova, pod sloganom „Novi hrabri svet“. Jubilej je povod da se i organizatori, i publika, pa i... 19.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-19T12:07+0100
2022-02-19T12:07+0100
2022-02-19T12:07+0100
kultura
kultura
fest
stefan arsenijević
goran gocić
kultura – intervjui i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/12/1134480532_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_79ef609e40c227123f7aa4846a232ada.jpg
O Festu i njegovom značaju za našu kulturu, za formiranje i negovanje zaljubljenika u sedmu umetnost - od filmskih stvaralaca i kritičara do običnih filmofila, razgovaramo s rediteljem Stefanom Arsenijevićem, čiji će nagrađivani film „Banović Strahinja“ 25. februara otvoriti festival, kao i s piscem i filmskim kritičarom Goranom Gocićem, koji će na Festu predstaviti drugo izdanje knjige o Emiru Kusturici „Bunt margine“.Uoči premijere „Banović Strahinje“ na Festu Stefan Arsenijević u razgovoru za Sputnjik kaže da je veoma uzbuđen zbog susreta s domaćim gledaocima, koji će, kako ističe, u filmu inspirisanom jednom od najlepših srpskih epskih pesama, uočiti i neke slojeve koji su za evropsku publiku ostali nevidljivi. Posebno ga raduje to što će u Beograd, povodom premijere, doputovati glavni glumci Ibrahim Koma i Nensi Mensa-Ofei.„Novi hrabri svet“ – Da li je Fest i dalje „kuća filma“Reditelj kaže da mu je velika čast što se njegov film prikazuje upravo na Festu, festivalu koji je u velikoj meri uticao na to da zavoli sedmu umetnost, pa i da joj se posveti kao stvaralac.„Uvek se setim svog prvog Festa 1992. godine, kada je selektor bio Nebojša Đukelić. Radio sam u jednoj tinejdžerskoj emisiji na radiju 'Pingvin', koju je vodila Jasminka Petrović. Pošto sam pratio film, moje kolege su pomislile da bi bilo sjajno da pratim Fest i tako sam dobio novinarsku akreditaciju za festival. To je bila čarobna godina na Festu – otvorila ga je 'Virdžina' Srđana Karanovića, koji mi je kasnije bio profesor, prikazani su filmovi 'Delikatesna radnja', Almodovarove 'Visoke potpetice', 'Telma i Luiz' Ridlija Skota, Vendersov film 'Do kraja sveta', 'Noć na zemlji' Džima Džarmuša... Za mene je Fest bio i ostao nekakva kuća filma, moje prvo iskustvo koje me je zarazilo filmom'“, kaže Stefan Arsenijević.Fest je i za Gorana Gocića bio prvi veliki prolaz ka magičnom svetu filmske umetnosti, a njegov prvi susret s festivalom dogodio se 1976. godine.„Moja pokojna tetka Seka mi je dala ulaznicu za film 'Ajkula', sećam se da sam ga gledao u Domu sindikata. I bolje se sećam tog iskustva nego filma koji sam gledao juče, jer je to za mene bio direktan prenos s prve linije fronta novog američkog filma i jedan veoma snažan doživljaj“, ističe Gocić.Na ovogodišnjem Festu Gocić će publici predstaviti drugo izdanje knjige „Kult margine“ o Emiru Kusturici, inače, jednom od ovogodišnjih dobitnika nagrade „Beogradski pobednik“ za doprinos kinematografiji, koja je izvorno bila objavljena na engleskom jeziku 2001. godine, a potom 2006. na srpskom.Gocić ističe da je drugo izdanje prošireno za pedesetak stranica, budući da je Kusturica „vrlo aktivan i vredan umetnik koji non stop radi nove filmove i projekte“.Pola veka Festa – Omiljeni festival za najširu publikuNaši sagovornici se slažu u oceni da je Fest tokom proteklih pola veka imao svoje blistave trenutke, kao i periode u kojima je gubio svoj prepoznatljivi identitet, ali da je bio i ostao svojevrsna tačka okupljanja zaljubljenika u sedmu umetnost i omiljeni festival za najširu publiku.„Vremena su se promenila. Nekada je Fest bio jedini festival na kojem je domaća publika mogla da vidi najbolja ostvarenja svetske kinematografije. Sada ima mnogo više festivala, tu su i Festival autorskog filma, i Slobodna zona, i Palićki festival, i Kustendorf... a mnogo je veća i filmska produkcija. Izazovi su mnogo veći i, priznajem, da bih i sam imao dilemu kako da organizujem jedan takav festival u svim tim okolnostima. Ipak, Fest je bio i ostao glavni mejnstrim festival kod nas i mislim da takav treba i da ostane“, smatra Stefan Arsenijević.I Goran Gocić kaže da je teško promeniti koncepciju Festa, a ne oduzeti mu ono što je njegov osnovni identitet – „festival festivala“.„Selektori su danas uklješteni između distributera kojima je glavni interes profit i potrebe za pravom umetnošću i prestižom. Grad i organizatori su navikli da Fest ima brojnu publiku, a ako selektor to ne isprati, on je kriv. Ipak, s obzirom na festivale poput FAF-a, koji danas nude publici taj ekscentričniji filmski program, Fest može da ide u komercijalnu stranu“, smatra Gocić.Zbog čega je Fest i dalje hram filmske magije, da li treba da ostane „festival festivala“ ili je njegova budućnost u širenju i jačanju takmičarskog programa, koji su filmovi, ali i susreti, anegdote, pa i skandali ostali utisnuti u sećanju naših sagovornika na neka ranija izdanja Festa, kako sve veća okrenutost publika ka striming platformama utiče ne samo na Fest nego i na druge filmske festivale - neke su od tema koje možete čuti i videti u video-prilogu.
https://lat.sputnikportal.rs/20210830/strahinja-banovic--junak-koji-je-poceo-da-osvaja-evropu--1129337911.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210627/goran-gocic-poticati-s-balkana-je-privilegija-video-1125736259.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220201/organizacija-festa-nikita-mihalkov-dolazi-na-jubilarni-50-fest-1133864816.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, fest, stefan arsenijević, goran gocić, kultura – intervjui i analitika
kultura, fest, stefan arsenijević, goran gocić, kultura – intervjui i analitika
Stefan Arsenijević i Goran Gocić o „novom hrabrom svetu“: Kako smo se zarazili filmom /video/
Jubilarno, 50. izdanje Festa predstaviće publici više od 80 filmova, pod sloganom „Novi hrabri svet“. Jubilej je povod da se i organizatori, i publika, pa i sami učesnici festivala, osvrnu na njegovu prošlost, sadašnjost i budućnost i da se zapitaju da li je ovaj beogradski „festival festivala“ uspeo da sačuva svoj identitet i treba li da ga menja.
O
Festu i njegovom značaju za našu kulturu, za formiranje i negovanje zaljubljenika u sedmu umetnost - od filmskih stvaralaca i kritičara do običnih filmofila, razgovaramo s rediteljem
Stefanom Arsenijevićem, čiji će nagrađivani film
„Banović Strahinja“ 25. februara otvoriti festival, kao i s piscem i filmskim kritičarom Goranom Gocićem, koji će na Festu predstaviti drugo izdanje knjige o Emiru Kusturici „Bunt margine“.
Uoči premijere „Banović Strahinje“ na Festu Stefan Arsenijević u razgovoru za Sputnjik kaže da je veoma uzbuđen zbog susreta s domaćim gledaocima, koji će, kako ističe, u filmu inspirisanom jednom od najlepših srpskih epskih pesama, uočiti i neke slojeve koji su za evropsku publiku ostali nevidljivi. Posebno ga raduje to što će u Beograd, povodom premijere, doputovati glavni glumci Ibrahim Koma i Nensi Mensa-Ofei.
„Novi hrabri svet“ – Da li je Fest i dalje „kuća filma“
Reditelj kaže da mu je velika čast što se njegov film prikazuje upravo na Festu, festivalu koji je u velikoj meri uticao na to da zavoli sedmu umetnost, pa i da joj se posveti kao stvaralac.
„Uvek se setim svog prvog Festa 1992. godine, kada je selektor bio Nebojša Đukelić. Radio sam u jednoj tinejdžerskoj emisiji na radiju 'Pingvin', koju je vodila Jasminka Petrović. Pošto sam pratio film, moje kolege su pomislile da bi bilo sjajno da pratim Fest i tako sam dobio novinarsku akreditaciju za festival. To je bila čarobna godina na Festu – otvorila ga je 'Virdžina' Srđana Karanovića, koji mi je kasnije bio profesor, prikazani su filmovi 'Delikatesna radnja', Almodovarove 'Visoke potpetice', 'Telma i Luiz' Ridlija Skota, Vendersov film 'Do kraja sveta', 'Noć na zemlji' Džima Džarmuša... Za mene je Fest bio i ostao nekakva kuća filma, moje prvo iskustvo koje me je zarazilo filmom'“, kaže Stefan Arsenijević.
Fest je i za Gorana Gocića bio prvi veliki prolaz ka magičnom svetu filmske umetnosti, a njegov prvi susret s festivalom dogodio se 1976. godine.
„Moja pokojna tetka Seka mi je dala ulaznicu za film 'Ajkula', sećam se da sam ga gledao u Domu sindikata. I bolje se sećam tog iskustva nego filma koji sam gledao juče, jer je to za mene bio direktan prenos s prve linije fronta novog američkog filma i jedan veoma snažan doživljaj“, ističe Gocić.
Na ovogodišnjem Festu Gocić će publici predstaviti drugo izdanje knjige „Kult margine“ o Emiru Kusturici, inače, jednom od ovogodišnjih dobitnika nagrade „Beogradski pobednik“ za doprinos kinematografiji, koja je izvorno bila objavljena na engleskom jeziku 2001. godine, a potom 2006. na srpskom.
Gocić ističe da je drugo izdanje prošireno za pedesetak stranica, budući da je Kusturica „vrlo aktivan i vredan umetnik koji non stop radi nove filmove i projekte“.
Pola veka Festa – Omiljeni festival za najširu publiku
Naši sagovornici se slažu u oceni da je Fest tokom proteklih pola veka imao svoje blistave trenutke, kao i periode u kojima je gubio svoj prepoznatljivi identitet, ali da je bio i ostao svojevrsna tačka okupljanja zaljubljenika u sedmu umetnost i omiljeni festival za najširu publiku.
„Vremena su se promenila. Nekada je Fest bio jedini festival na kojem je domaća publika mogla da vidi najbolja ostvarenja svetske kinematografije. Sada ima mnogo više festivala, tu su i Festival autorskog filma, i Slobodna zona, i Palićki festival, i Kustendorf... a mnogo je veća i filmska produkcija. Izazovi su mnogo veći i, priznajem, da bih i sam imao dilemu kako da organizujem jedan takav festival u svim tim okolnostima. Ipak, Fest je bio i ostao glavni mejnstrim festival kod nas i mislim da takav treba i da ostane“, smatra Stefan Arsenijević.
I Goran Gocić kaže da je teško promeniti koncepciju Festa, a ne oduzeti mu ono što je njegov osnovni identitet – „festival festivala“.
„Selektori su danas uklješteni između distributera kojima je glavni interes profit i potrebe za pravom umetnošću i prestižom. Grad i organizatori su navikli da Fest ima brojnu publiku, a ako selektor to ne isprati, on je kriv. Ipak, s obzirom na festivale poput FAF-a, koji danas nude publici taj ekscentričniji filmski program, Fest može da ide u komercijalnu stranu“, smatra Gocić.
Zbog čega je Fest i dalje hram filmske magije, da li treba da ostane „festival festivala“ ili je njegova budućnost u širenju i jačanju takmičarskog programa, koji su filmovi, ali i susreti, anegdote, pa i skandali ostali utisnuti u sećanju naših sagovornika na neka ranija izdanja Festa, kako sve veća okrenutost publika ka striming platformama utiče ne samo na Fest nego i na druge filmske festivale - neke su od tema koje možete čuti i videti u video-prilogu.
