https://lat.sputnikportal.rs/20220218/mozak-ne-usporava-sve-do-60-godine-1134462205.html
Mozak ne usporava sve do 60. godine
Mozak ne usporava sve do 60. godine
Sputnik Srbija
Jedan od mračnih ali neizbežnih mitova je da kako starimo, naš mozak postaje sporiji. Nova studija, koja je ispitala više od milion ljudi, ukazuje da brzina... 18.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-18T07:55+0100
2022-02-18T07:55+0100
2022-02-18T07:55+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
medicina
psihologija
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111373/11/1113731138_0:111:3276:1954_1920x0_80_0_0_811d8e937e9f1dbf2e80ea13da240670.jpg
Studija je analizirala kako ljudi postaju oprezniji kako stare, a samim tim i sporije misle. Ovo bi moglo objasniti veliki broj istraživanja koja su zaključila da brzina mentalne obrade dostiže vrhunac u dobi od oko 20 godina i da od te tačke prolazi kroz stabilan pad.Studija, objavljena u časopisu „Nejčer hjuman bihejvior“, koristila je podatke 1.185.882 učesnika starosti od 10 do 80 godina. U onlajn formatu je od učesnika traženo da razvrstaju reči u pozitivne i negativne kategorije, dok takođe dodeljuju sliku rasnim kategorijama. Test je prvenstveno dizajniran da izmeri snagu asocijacija neke osobe u odnosu na rase (u ovom slučaju crnih ili belih ljudi) i procena (predstavljenih pozitivnim ili negativnim rečima), ali najnovija analiza u okviru datog istraživanja uzela je za fokus starost učesnika, njihovo vreme odgovora i tačnost.Podaci su pokazali, kao i prethodne studije, da je prosečno vreme za davanje tačnog odgovora bilo na vrhuncu kod ljudi od oko 20 godina. Međutim, istraživači tvrde da ova metrika takođe pokazuje koliko je osoba oprezna u davanju odgovora, kao i njene osnovne brzine motoričke reakcije.Koristeći mašinsko učenje, istraživači su imali za cilj da izvuku više informacija o ova dva skrivena faktora iz obrazaca u podacima. Na primer, ako je neko dosledno odgovarao sporije, bez obzira na težinu datog pitanja, verovatnije je da će model to pripisati sporim motoričkim odgovorima.Analiza je pokazala da su 20-godišnjaci bili najbrži jer su bili najspremniji da trampe preciznost za brzinu. Naučnici su zaključili da je čisto mehanički deo odgovora (koliko brzo osoba vidi pitanje i dodirne tastaturu) bio najbrži kod osoba od 14-16 godina. Činilo se da je brzina mentalne obrade dostigla vrhunac kod ljudi od oko 30. godine, a samo je neznatno opala između 30. i 60. godine. Učesnici su takođe pravili manje grešaka kako su postajali stariji, barem do oko 60. godine.Dr Džošua Hartsorn, psiholog na Bostonskom koledžu koji nije bio uključen u najnoviji rad, rekao je da je korišćena metoda mašinskog učenja impresivna i da će podstaći psihologe da preispitaju neke ranije nalaze zasnovane isključivo na brzini odgovora. Von Krause je rekao da je rad pokrenuo polemiku da li ljudi mogu biti izvrsni u različitim zadacima u zavisnosti od starosti. „Očigledno, postoje zadaci u stvarnom životu gde je ključno izbeći greške, kao što je medicinska dijagnoza, dok je u drugim zadacima, kao što je izbegavanje prepreke na putu, brzina važnija“, rekao je on. Međutim, dodao je da će, u određenim granicama, ljudi verovatno moći da prilagode svoj stil donošenja odluka kako bi odgovarali zahtevima situacije.
https://lat.sputnikportal.rs/20220208/vremeplov-u-glavi-nova-studija-otkrila-zasto-nas-mozak-drzi-15-sekundi-u-proslosti-video-1134122757.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220117/vitamin-vecne-mladosti-koju-hranu-jesti-da-sprecimo-starenje-1133386938.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220203/1133882214.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, medicina, psihologija, magazin
nauka i tehnologija, medicina, psihologija, magazin
Mozak ne usporava sve do 60. godine
Jedan od mračnih ali neizbežnih mitova je da kako starimo, naš mozak postaje sporiji. Nova studija, koja je ispitala više od milion ljudi, ukazuje da brzina mentalne obrade podataka ostaje skoro konstantna do 60. godine.
Studija je analizirala kako ljudi postaju oprezniji kako stare, a samim tim i sporije misle. Ovo bi moglo objasniti veliki broj istraživanja koja su zaključila da brzina mentalne obrade dostiže vrhunac u dobi od oko 20 godina i da od te tačke prolazi kroz stabilan pad.
„Naš nalaz je ohrabrujuć, jer rezultati pokazuju da prosečni nivoi mentalne brzine u kontekstima koji zahtevaju brze i iznuđene odluke ne opadaju do relativno kasnog životnog veka“, rekao je dr Miša fon Krauze sa Univerziteta Hajdelberg i prvi autor rada.
Studija, objavljena u časopisu „
Nejčer hjuman bihejvior“, koristila je podatke 1.185.882 učesnika starosti od 10 do 80 godina.
U onlajn formatu je od učesnika traženo da razvrstaju reči u pozitivne i negativne kategorije, dok takođe dodeljuju sliku rasnim kategorijama. Test je prvenstveno dizajniran da izmeri snagu asocijacija neke osobe u odnosu na rase (u ovom slučaju crnih ili belih ljudi) i procena (predstavljenih pozitivnim ili negativnim rečima), ali najnovija analiza u okviru datog istraživanja uzela je za fokus starost učesnika, njihovo vreme odgovora i tačnost.
Podaci su pokazali, kao i prethodne studije, da je prosečno vreme za davanje tačnog odgovora bilo na vrhuncu kod ljudi od oko 20 godina. Međutim, istraživači tvrde da ova metrika takođe pokazuje koliko je osoba oprezna u davanju odgovora, kao i njene osnovne brzine motoričke reakcije.
Koristeći mašinsko učenje, istraživači su imali za cilj da izvuku više informacija o ova dva skrivena faktora iz obrazaca u podacima. Na primer, ako je neko dosledno odgovarao sporije, bez obzira na težinu datog pitanja, verovatnije je da će model to pripisati sporim motoričkim odgovorima.
Analiza je pokazala da su 20-godišnjaci bili najbrži jer su bili najspremniji da trampe preciznost za brzinu. Naučnici su zaključili da je čisto mehanički deo odgovora (koliko brzo osoba vidi pitanje i dodirne tastaturu) bio najbrži kod osoba od 14-16 godina. Činilo se da je brzina mentalne obrade dostigla vrhunac kod ljudi od oko 30. godine, a samo je neznatno opala između 30. i 60. godine. Učesnici su takođe pravili manje grešaka kako su postajali stariji, barem do oko 60. godine.
Dr Džošua Hartsorn, psiholog na Bostonskom koledžu koji nije bio uključen u najnoviji rad, rekao je da je korišćena metoda mašinskog učenja impresivna i da će podstaći psihologe da preispitaju neke ranije nalaze zasnovane isključivo na brzini odgovora.
„Ovo se pridružuje nizu radova koji ukazuju da je način na koji se mentalne sposobnosti menjaju tokom života komplikovan i da zapravo ne znamo šta se dešava“, rekao je on. „Ali šta god da se dešava, definitivno ne stoji da dostižemo vrhunac sa 20 i odatle idemo nizbrdo.
Von Krause je rekao da je rad pokrenuo polemiku da li ljudi mogu biti izvrsni u različitim zadacima u zavisnosti od starosti. „Očigledno, postoje zadaci u stvarnom životu gde je ključno izbeći greške, kao što je medicinska dijagnoza, dok je u drugim zadacima, kao što je izbegavanje prepreke na putu, brzina važnija“, rekao je on. Međutim, dodao je da će, u određenim granicama, ljudi verovatno moći da prilagode svoj stil donošenja odluka kako bi odgovarali zahtevima situacije.
