https://lat.sputnikportal.rs/20220218/minhenska-konferencija-o-bezbednosti-bez-ucesca-rusije-medju-glavnim-temama-i--balkan-1134473980.html
Minhenska konferencija o bezbednosti bez učešća Rusije, među glavnim temama i – Balkan
Minhenska konferencija o bezbednosti bez učešća Rusije, među glavnim temama i – Balkan
Sputnik Srbija
Po prvi put od 1990-tih godina danas će početi Minhenska bezbednosna konferencija bez zvaničnog učešća Rusije, a jedna od glavnih tema biće, pored situacije... 18.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-18T11:16+0100
2022-02-18T11:16+0100
2022-02-18T12:02+0100
svet
svet
rusija – politika
svet – politika
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/12/1134474082_0:228:2833:1821_1920x0_80_0_0_5b062c632e0f75f3190605fb764eb0c5.jpg
Predsedavajući Minhenskom bezbednosnom konferencijom Volfgang Išinger, koji se krajem godine povlači sa ove funkcije, ocenio je da je nedolazak delegacije iz Rusije greška.Među brojnim učesnicima skupa, koji će, nakon pauze zbog pandemije ponovo biti održan „uživo“, su potpredsednica SAD Kamala Haris, šef američke diplomatije Entoni Blinken i predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski.Konferenciju će otvoriti generalni sekretar UN Antonio Gutereš.Na trodnevnom skupu će učestvovati oko 30 šefova država i vlada, kao i više od 80 ministara.Konferencija, koja se održava, prema ustaljenoj tradiciji, u hotelu „Bajrišer hof“, sprovešće se uz poštovanje epidemioloških mera, te će umesto uobičajenih 2.000 učesnika, ove godine prisustvovati 600 osoba, koje moraju da budu vakcinisane i svaki dan rade PCR test, preneo je Tanjug.Fokus konferencije biće situacija oko Ukrajine, nuklearni sporazum sa Iranom i stanje na Zapadnom Balkanu.Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je nedavno da predsednik Rusije Vladimir Putin neće učestvovati na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, a potom je stigla i vest da ni šef ruske diplomatije Sergej Lavrov neće učestvovati na konferenciju.Ovogodišnja Minhenska konferencija o bezbednosti održava se nakon što je Moskva krajem prošle godine u svetlu pogoršanja odnosa sa Zapadom i zaoštravanja situacije oko Ukrajine predala Briselu i Vašingtonu nacrte dokumenata o bezbednosnim garancijama. Kremlj insistira na prekidu vojne saradnje NATO-a sa postsovjetskim zemljama, odustajanja od otvaranja baza na njihovim teritorijama, ograničavanju raspoređivanja udarnog naoružanja kod ruske granice, povlačenju američkog nuklearnog oružja iz Evrope i neširenju NATO-a na Istok. Rusija je 26. januara dobila pisani odgovor, ali su zapadni partneri ignorisali sve osnovne tačke te je Moskva juče predala američkom ambasadoru u Rusiji Džonu Salivenu pisanu reakciju na američki odgovor. Minhenska konferencija o bezbednosti se održava svake godine od 1962. godine. U prvih 30 godina na njoj su učestvovali, uglavnom, predstavnici NATO, a od devedesetih su im se pridružile Rusija Kina, Japan, Indija i druge države.Podsetimo, predsednik Vladimir Putin je u svom govoru iz 2008. godine oštro kritikovao spoljnu politiku SAD i ideju monopolarnog svetskog poretka. On je tada oštro reagovao na širenje NATO-a i raspoređivanje američke PRO u istočnoj Evropi.
https://lat.sputnikportal.rs/20220212/putinov-minhenski-govor-je-bio-revolucionaran-ali-zapad-ga-nije-poslusao-1134272961.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, rusija – politika, svet – politika, rusija
svet, rusija – politika, svet – politika, rusija
Minhenska konferencija o bezbednosti bez učešća Rusije, među glavnim temama i – Balkan
11:16 18.02.2022 (Osveženo: 12:02 18.02.2022) Po prvi put od 1990-tih godina danas će početi Minhenska bezbednosna konferencija bez zvaničnog učešća Rusije, a jedna od glavnih tema biće, pored situacije oko Ukrajine, stanje na Zapadnom Balkanu.
Predsedavajući Minhenskom bezbednosnom konferencijom Volfgang Išinger, koji se krajem godine povlači sa ove funkcije, ocenio je da je nedolazak delegacije iz Rusije greška.
Među brojnim učesnicima skupa, koji će, nakon pauze zbog pandemije ponovo biti održan „uživo“, su potpredsednica SAD Kamala Haris, šef američke diplomatije Entoni Blinken i predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski.
Konferenciju će otvoriti generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
Na trodnevnom skupu će učestvovati oko 30 šefova država i vlada, kao i više od 80 ministara.
Konferencija, koja se održava, prema ustaljenoj tradiciji, u hotelu „Bajrišer hof“, sprovešće se uz poštovanje epidemioloških mera, te će umesto uobičajenih 2.000 učesnika, ove godine prisustvovati 600 osoba, koje moraju da budu vakcinisane i svaki dan rade PCR test, preneo je Tanjug.
Fokus konferencije biće situacija oko Ukrajine, nuklearni sporazum sa Iranom i stanje na Zapadnom Balkanu.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je nedavno da
predsednik Rusije Vladimir Putin neće učestvovati na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, a potom je stigla i vest da ni šef ruske diplomatije Sergej Lavrov neće učestvovati na konferenciju
.Ovogodišnja Minhenska konferencija o bezbednosti održava se nakon što je Moskva krajem prošle godine u svetlu pogoršanja odnosa sa Zapadom i zaoštravanja situacije oko Ukrajine predala Briselu i Vašingtonu nacrte dokumenata o bezbednosnim garancijama. Kremlj insistira na prekidu vojne saradnje NATO-a sa postsovjetskim zemljama, odustajanja od otvaranja baza na njihovim teritorijama, ograničavanju raspoređivanja udarnog naoružanja kod ruske granice, povlačenju američkog nuklearnog oružja iz Evrope i neširenju NATO-a na Istok. Rusija je 26. januara dobila pisani odgovor, ali su zapadni partneri ignorisali sve osnovne tačke te je Moskva juče
predala američkom ambasadoru u Rusiji Džonu Salivenu pisanu reakciju na američki odgovor.
Minhenska konferencija o bezbednosti se održava svake godine od 1962. godine. U prvih 30 godina na njoj su učestvovali, uglavnom, predstavnici NATO, a od devedesetih su im se pridružile Rusija Kina, Japan, Indija i druge države.
Podsetimo, predsednik Vladimir Putin je u svom govoru iz 2008. godine oštro kritikovao spoljnu politiku SAD i ideju monopolarnog svetskog poretka. On je tada oštro reagovao na širenje NATO-a i raspoređivanje američke PRO u istočnoj Evropi.
