https://lat.sputnikportal.rs/20220217/vasingtonski-poraz-u-svom-dvoristu-novi-signal-iz-brazila-za-citav-svet--bekstvo-iz-zagrljaja-sad-1134445822.html
Vašingtonski poraz u svom dvorištu: Novi signal iz Brazila za čitav svet – bekstvo iz zagrljaja SAD
Vašingtonski poraz u svom dvorištu: Novi signal iz Brazila za čitav svet – bekstvo iz zagrljaja SAD
Sputnik Srbija
Uprkos pritiscima Sjedinjenih Američkih Država da brazilski predsednik Žair Bolsonaro otkaže posetu Rusiji, on se sastao sa ruskim liderom Vladimirom Putinom i... 17.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-17T20:44+0100
2022-02-17T20:44+0100
2022-11-10T10:03+0100
rusija
žair bolsonaro
sad
latinska amerika
brazil
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/08/1125285783_0:65:2941:1719_1920x0_80_0_0_cae44f62aa7656cf5819092b09c22a65.jpg
Bolsonaro je boravio u zvaničnoj poseti Rusiji od 14. do 17. februara, a prethodno je potpredsednik Brazila Antonio Hamilton Mourao potvrdio da je američka vlada vršila pritisak na brazilskog predsednika da otkaže posetu Rusiji.I brazilski list „Folja de Sao Paulo“ ranije je, pozivajući se na izvore, pisao da Sjedinjene Američke Države vrše pritisak na vladu Bolsonara da otkaže put u Rusiju u svetlu tenzija oko Ukrajine.Pre puta Bolsonaro je rekao da ne namerava da pokreće pitanje Ukrajine u pregovorima sa ruskim kolegom.Latinska Amerika se izvlači iz američkog zagrljaja?Kako za Sputnjik kaže bivši dopisnik srpskih medija iz Latinske Amerike Borislav Lalić, poseta predsednika Brazila Moskvi je vrlo značajna i ima najmanje dve dimenzije.„Vrlo je važno da se Bolsonaro, kao predsednik najveće zemlje u Latinskoj Americi, dela sveta koji je tradicionalno prilično upućen, da ne kažem vezan za Sjedinjene Američke Države, odlučio da u ovom trenutku poseti Rusiju i da razgovara sa Putinom. Takođe, za samu Rusiju je vrlo značajno da se u trenutku kada se na nju vrše strašni pritisci oko Ukrajine, ipak odvijaju normalne diplomatske aktivnosti i da predsednik jedne značajne zemlje dolazi da razgovara o normalnim ekonomskim i političkim pitanjima koja nisu deo ove krize“, ukazuje Lalić.Amerika, primećuje naš sagovornik, zajedno sa članicama NATO i Evropom pokušava da izvrši strašan pritisak na Rusiju zbog Ukrajine.„To, međutim, nije bitka za Ukrajinu nego za slabljenje pozicije Rusije kao jedne od vodećih svetskih sila i cela bitka se svodi na to da Amerika sa svojim saveznicima želi da Ukrajinu ubaci u NATO, a posle nje na red bi došla Gruzija. Bolsonarova poseta je tim značajnija što su Brazilci sami rekli da je na Bolsonara vršen pritisak od strane Vašingtona da otkaže put u Moskvu”, napominje Lalić.Svojevrsni poraz američke diplomatijePredsednik Brazila je, podseća iskusni novinar, važio za čoveka vrlo bliskog i naklonjenog Sjedinjenim Američkim Državama.„On je važio za čoveka koji je prihvatao Ameriku maltene kao tutora celog tog kontinenta, pa ta činjenica da se on ipak iskobeljao iz tog američkog zagrljaja i otišao u posetu Moskvi da diversifikuje svoje odnose sa drugom velikom silom jeste značajna i jeste određeni poraz, ako se tako može reći, američke diplomatije koja je proglasila Južnu Ameriku za svoje „unutrašnje dvorište“, i to ne samo u odnosu na ondašnji sovjetski blok, već i u odnosu na Evropu“, navodi Lalić.Kuba se, podseća naš sagovornik, na jedan dosta drastičan i odlučan način otrgla iz tog zagrljaja i izložila svoj narod žestokoj blokadi od strane Sjedinjenih Američkih Država koja je trajala 50 godina.„Značajno je da Latinska Amerika u poslednjim decenijama diversifikuje svoje ekonomske odnose u svetu, što pokazuje i ova poseta. Znamo da je ranije Južna Amerika bila upućena na američko tržište, američku industriju i tehnologiju, ali u međuvremenu su se pojavili i drugi značajni faktori – na prvom mestu Kina i kineski kapital koji je počeo u ogromnim količinama da pristiže u poslednjih dvadeset, trideset godina, što pogoduje Brazilu kao najvećoj zemlji sa velikim potencijalom. U taj deo sveta sa svojim kapitalom se sve više ubacuje i Evropska unija, a tu je i Rusija kao zemlja sa velikim tržišem koja ima interesa za proizvode i ulaganja u Južnu Ameriku“, ocenjuje Lalić.Sve to, primećuje naš sagovornik, izlazi iz konteksta takozvane „Monroove doktrine“ proklamovane pre skoro 200 godina, a po kojoj je Južna Amerika interesna sfera Sjedinjenih Američkih Država.„U poslednjih pedesetak godina države Južne Amerike, u manjoj ili većoj meri pokušavaju da se izvuku iz te doktrine i američkog zagrljaja, od Kube, preko Venecuele, Čilea, Perua do Bolivije, jer i danas važi ono što kažu Meksikanci – da daleko od Boga, a blizu Amerike nije dobro niti lako za zemlje Latinske Amerike. Tako da jako dobro to jačanje saradnje između Rusije i Brazila, dve velike zemlje koje pripadaju BRIKS-u i koje su, naročito u ekonomskom pogledu, sve više na svetskoj sceni, a Rusija naravno i u političkom i vojnom“, zaključuje Borislav Lalić.
sad
latinska amerika
brazil
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
rusija, brazil, žair bolsonaro, sad
rusija, brazil, žair bolsonaro, sad
Vašingtonski poraz u svom dvorištu: Novi signal iz Brazila za čitav svet – bekstvo iz zagrljaja SAD
20:44 17.02.2022 (Osveženo: 10:03 10.11.2022) Uprkos pritiscima Sjedinjenih Američkih Država da brazilski predsednik Žair Bolsonaro otkaže posetu Rusiji, on se sastao sa ruskim liderom Vladimirom Putinom i poručio da je njegova poseta Moskvi „signal čitavom svetu“ da odnosi dve zemlje imaju dobre izglede. Da li to takođe signal da se Latinska Amerika otrže iz američkog zagrljaja?
Bolsonaro je boravio u zvaničnoj poseti Rusiji od 14. do 17. februara, a prethodno je potpredsednik Brazila Antonio Hamilton Mourao potvrdio da je američka vlada vršila pritisak na brazilskog predsednika da otkaže posetu Rusiji.
I brazilski list „Folja de Sao Paulo“ ranije je, pozivajući se na izvore, pisao da Sjedinjene Američke Države vrše pritisak na vladu Bolsonara da otkaže put u Rusiju u svetlu tenzija oko Ukrajine.
Pre puta Bolsonaro je rekao da ne namerava da pokreće pitanje Ukrajine u pregovorima sa ruskim kolegom.
Latinska Amerika se izvlači iz američkog zagrljaja?
Kako za Sputnjik kaže bivši dopisnik srpskih medija iz Latinske Amerike Borislav Lalić, poseta predsednika Brazila Moskvi je vrlo značajna i ima najmanje dve dimenzije.
„Vrlo je važno da se Bolsonaro, kao predsednik najveće zemlje u Latinskoj Americi, dela sveta koji je tradicionalno prilično upućen, da ne kažem vezan za Sjedinjene Američke Države, odlučio da u ovom trenutku poseti Rusiju i da razgovara sa Putinom. Takođe, za samu Rusiju je vrlo značajno da se u trenutku kada se na nju vrše strašni pritisci oko Ukrajine, ipak odvijaju normalne diplomatske aktivnosti i da predsednik jedne značajne zemlje dolazi da razgovara o normalnim ekonomskim i političkim pitanjima koja nisu deo ove krize“, ukazuje Lalić.
Amerika, primećuje naš sagovornik, zajedno sa članicama NATO i Evropom pokušava da izvrši strašan pritisak na Rusiju zbog Ukrajine.
„To, međutim, nije bitka za Ukrajinu nego za slabljenje pozicije Rusije kao jedne od vodećih svetskih sila i cela bitka se svodi na to da Amerika sa svojim saveznicima želi da Ukrajinu ubaci u NATO, a posle nje na red bi došla Gruzija. Bolsonarova poseta je tim značajnija što su Brazilci sami rekli da je
na Bolsonara vršen pritisak od strane Vašingtona da otkaže put u Moskvu”, napominje Lalić.
Svojevrsni poraz američke diplomatije
Predsednik Brazila je, podseća iskusni novinar, važio za čoveka vrlo bliskog i naklonjenog Sjedinjenim Američkim Državama.
„On je važio za čoveka koji je prihvatao Ameriku maltene kao tutora celog tog kontinenta, pa ta činjenica da se on ipak iskobeljao iz tog američkog zagrljaja i
otišao u posetu Moskvi da diversifikuje svoje odnose sa drugom velikom silom jeste značajna i jeste određeni poraz, ako se tako može reći, američke diplomatije koja je proglasila Južnu Ameriku za svoje „unutrašnje dvorište“, i to ne samo u odnosu na ondašnji sovjetski blok, već i u odnosu na Evropu“, navodi Lalić.
Kuba se, podseća naš sagovornik, na jedan dosta drastičan i odlučan način otrgla iz tog zagrljaja i izložila svoj narod žestokoj blokadi od strane Sjedinjenih Američkih Država koja je trajala 50 godina.
„Značajno je da Latinska Amerika u poslednjim decenijama diversifikuje svoje ekonomske odnose u svetu, što pokazuje i ova poseta. Znamo da je ranije Južna Amerika bila upućena na američko tržište, američku industriju i tehnologiju, ali u međuvremenu su se pojavili i drugi značajni faktori – na prvom mestu Kina i kineski kapital koji je počeo u ogromnim količinama da pristiže u poslednjih dvadeset, trideset godina, što pogoduje Brazilu kao najvećoj zemlji sa velikim potencijalom. U taj deo sveta sa svojim kapitalom se sve više ubacuje i Evropska unija, a tu je i Rusija kao zemlja sa velikim tržišem koja ima interesa za proizvode i ulaganja u Južnu Ameriku“, ocenjuje Lalić.
Sve to, primećuje naš sagovornik, izlazi iz konteksta takozvane „Monroove doktrine“ proklamovane pre skoro 200 godina, a po kojoj je Južna Amerika interesna sfera Sjedinjenih Američkih Država.
„U poslednjih pedesetak godina države Južne Amerike, u manjoj ili većoj meri pokušavaju da se izvuku iz te doktrine i američkog zagrljaja, od Kube, preko Venecuele, Čilea, Perua do Bolivije, jer i danas važi ono što kažu Meksikanci – da daleko od Boga, a blizu Amerike nije dobro niti lako za zemlje Latinske Amerike. Tako da jako dobro to jačanje saradnje između Rusije i Brazila, dve velike zemlje koje pripadaju
BRIKS-u i koje su, naročito u ekonomskom pogledu, sve više na svetskoj sceni, a Rusija naravno i u političkom i vojnom“, zaključuje Borislav Lalić.
