https://lat.sputnikportal.rs/20220216/otkrivena-cudovisna-radio-galaksija--1134416628.html
Otkrivena čudovišna radio-galaksija
Otkrivena čudovišna radio-galaksija
Sputnik Srbija
Astronomi su upravo pronašli čudovište od galaksije, koja je udaljena oko tri milijarde svetlosnih godina od nas, „Alkionej“ je ogromna radio-galaksija koja... 16.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-16T17:15+0100
2022-02-16T17:15+0100
2022-02-16T17:15+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112115/12/1121151291_0:152:2000:1277_1920x0_80_0_0_ea4b2859a0d89a35e55b7c1e27d16ee5.jpg
Ovo otkriće ukazuje na naše propuste u razumevanje ovih gorostasa i onoga što pokreće njihov neverovatan rast. Ali novo otkriće bi moglo da pruži put ka boljem razumevanju, ne samo džinovskih radio-galaksija, već i međugalaktičkog „posrednika“ koji lebdi u prazninama svemira.Ogromne radio-galaksije su još jedna misterija u univerzumu punom misterija. Sastoje se od galaksije domaćina (to je jato zvezda koje kruže oko galaktičkog jezgra koje sadrži supermasivnu crnu rupu), kao i kolosalnih mlazova i režnjeva koji izbijaju iz galaktičkog centra.Ovi mlazovi i režnjevi, u interakciji sa međugalaktičkim medijumom, deluju kao akcelerator čestica koji ubrzavaju elektrone koji proizvode radio-emisiju.Naučnici su prilično sigurni da znaju šta proizvodi mlazove: aktivna supermasivna crna rupa u galaktičkom centru. Crnu rupu nazivamo „aktivnom“ kada guta (ili „nagomilava“) materijal sa ogromnog diska materijala oko sebe.Ali ne može sav materijal u akrecionom disku neizbežno da završi u ušću crne rupe, njegov mali deo nekako dolazi iz unutrašnjeg područja akrecionog diska do polova, gde se izbacuje u svemir u oblik mlaza jonizovane plazme. Ovi mlaznjaci mogu da putuju velike udaljenosti pre nego što se prošire u džinovske klapne koje emituju radio-talase.To je klasičan proces, čak i Mlečni put ima te režnjeve. Ali ono što ne znamo je zašto u nekim galaksijama one rastu do ogromnih veličina, stvarajući džinovske radio-galaksije, piše „Sajens alert“.„Alkionej“ još uvek rasteNakon što su stručnjaci izmerili režnjeve, pokušali su da istraže o kakvoj je galaksiji reč. Otkrili su da je to prilično normalna eliptična galaksija sa supermasivnom crnom rupom u centru koja je oko 400 miliona puta masivnija od Sunca. Oba ova parametra su zapravo „mala“ za džinovske radio-galaksije.„Alkionej“ se može nalaziti u oblasti prostora koja je manja po gustini od prosečne, što dovodi do bržeg širenja. Šta god da je razlog, izgleda da galaksija i dalje raste i postaje sve veća.Studija pod nazivom Otkriće radio galaksije od najmanje 5 Mpc uskoro će biti objavljena u časopisu „Astronomija i adtrofizika“, prenosi B 92.
https://lat.sputnikportal.rs/20220215/snimak-iz-unutrasnjosti-malog-sunca-fuzija-svetog-grala-fizike-video-1134358160.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220213/sta-ce-to-uskoro-udariti-u-mesec-objavljena-ispravka-1134317181.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220213/1134203054.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, magazin
nauka i tehnologija, svemir, magazin
Otkrivena čudovišna radio-galaksija
Astronomi su upravo pronašli čudovište od galaksije, koja je udaljena oko tri milijarde svetlosnih godina od nas, „Alkionej“ je ogromna radio-galaksija koja doseže 5 megaparseka u svemir, što je 16,3 miliona svetlosnih godina i čini najveću poznatu strukturu galaktičkog porekla.
Ovo otkriće ukazuje na naše propuste u razumevanje ovih gorostasa i onoga što pokreće njihov neverovatan rast. Ali novo otkriće bi moglo da pruži put ka boljem razumevanju, ne samo džinovskih radio-galaksija, već i međugalaktičkog „posrednika“ koji lebdi u prazninama svemira.
Ogromne radio-galaksije su još jedna misterija u univerzumu punom misterija. Sastoje se od galaksije domaćina (to je jato zvezda koje kruže oko galaktičkog jezgra koje sadrži supermasivnu crnu rupu), kao i kolosalnih mlazova i režnjeva koji izbijaju iz galaktičkog centra.
Ovi mlazovi i režnjevi, u interakciji sa međugalaktičkim medijumom, deluju kao akcelerator čestica koji ubrzavaju elektrone koji proizvode radio-emisiju.
Naučnici su prilično sigurni da znaju šta proizvodi mlazove: aktivna supermasivna crna rupa u galaktičkom centru. Crnu rupu nazivamo „aktivnom“ kada guta (ili „nagomilava“) materijal sa ogromnog diska materijala oko sebe.
Ali ne može sav materijal u akrecionom disku neizbežno da završi u ušću crne rupe, njegov mali deo nekako dolazi iz unutrašnjeg područja akrecionog diska do polova, gde se izbacuje u svemir u oblik mlaza jonizovane plazme. Ovi mlaznjaci mogu da putuju velike udaljenosti pre nego što se prošire u džinovske klapne koje emituju radio-talase.
To je klasičan proces, čak i Mlečni put ima te režnjeve. Ali ono što ne znamo je zašto u nekim galaksijama one rastu do ogromnih veličina, stvarajući džinovske radio-galaksije,
piše „Sajens alert“.
„Alkionej“ još uvek raste
Nakon što su stručnjaci izmerili režnjeve, pokušali su da istraže o kakvoj je galaksiji reč. Otkrili su da je to prilično normalna eliptična galaksija sa supermasivnom crnom rupom u centru koja je oko 400 miliona puta masivnija od Sunca. Oba ova parametra su zapravo „mala“ za džinovske radio-galaksije.
„‘Alkionej‘ i njegova galaksija domaćin su zapravo obični – ukupna niskofrekventna gustina svetlosti, zvezdana masa i masa supermasivne crne rupe su niže od onih kod džinovskih radio-galaksija srednje veličine. Tako da veoma masivne galaksije ili centralne crne rupe nisu potrebne za formiranje takvih divovi“, navode naučnici.
„Alkionej“ se može nalaziti u oblasti prostora koja je manja po gustini od prosečne, što dovodi do bržeg širenja. Šta god da je razlog, izgleda da galaksija i dalje raste i postaje sve veća.
Studija pod nazivom Otkriće radio galaksije od najmanje 5 Mpc uskoro će biti objavljena u časopisu „Astronomija i adtrofizika“,
prenosi B 92.
