https://lat.sputnikportal.rs/20220214/naucnici-nuklearna-energija-kljucna-u-smanjenju-emisije-co2-1134358378.html
Naučnici: Nuklearna energija ključna u smanjenju emisije CO2
Naučnici: Nuklearna energija ključna u smanjenju emisije CO2
Sputnik Srbija
Američki naučnici su došli do zaključka da će prelazak na solarne panele i vetroelektrane omogućiti čovečanstvu da smanji efekat staklene bašte za 80-85 odsto... 14.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-14T20:45+0100
2022-02-14T20:45+0100
2022-02-14T20:45+0100
svet
svet
nauka
ekologija
ugljen-dioksid
efekat staklene bašte
zagađenje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/13/1130809913_0:99:1920:1179_1920x0_80_0_0_0c70d50b182dc01ab33f084f09b7e413.jpg
U svom novom istraživanju Duanj i kolege su se zainteresovale kako će zatvaranje elektrana na ugalj i gas uticati na dostupnost energije u većini zemalja sveta, ka i na cenu njene proizvodnje pomoću obnovljivih izvora energije i nuklearnih elektrana.Naučnici su analizirali kako se menja nivo sunčeve svetlosti na površini i snaga vetrova na teritorijama u 46 ključnih država i regiona sveta: u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi, Rusiji, Kini, Indiji, Australiji i nekim zemljama Severne Afrike i Latinske Amerike. Ove podatke su iskoristili za obračun cene električne energije pri delimičnom ili potpunom odustajanju od fosilnih goriva.Kada se količina CO2 smanjila za približno 15-20 odsto, vetrenjače i solarni paneli su se pokazali povoljnijim za izgradnju i eksploataciju nego nuklearne elektrane.U slučaju kada se količina CO2 smanjila za 98-99 odsto od trenutnog nivoa, situacija je bila obrnuta – nuklearna energija je bila značajno jeftinija i povoljnija od obnovljivih izvora svetla i toplote uz sličan nivo investicija. To je posebno bilo karakteristično za Brazil, Nemačku i mnoge druge države čiji klimatski uslovi ne pogoduju za rad vetrenjača.U Brazilu će nuklearna energija biti isplativija nego energija dobijena od vetroparkova i solarnih panela prilikom smanjenja emisije za 80 odsto i više, dok će u Nemačkoj izgradnja nuklearnih elektrana biti isplativija ako se 84 odsto smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte.U tom slučaju, ako cena izgradnje i eksploatacije nuklearnih elektrana se značajno smanji u narednim godinama, onda će i i ta granica biti još niža oko 50 odsto za Nemačku i šest odsto za Brazil.Ovi rezultati, po mišljenju Leja Duanja i njegovih kolega, govore o tome da klimatolozi potcenjuju potencijalni doprinos nuklearne energije u borbi sa globalnim otopljenjem. Dalji razvoj nuklearnih tehnologija, kako se nadaju naučnici, će omogućiti da se ubrza prelazak čovečanstva ka potpuno dekarbonizovanoj ekonomiji.
https://lat.sputnikportal.rs/20210422/putin-rusija-realizuje-zadatak-emisije-stetnih-gasova-neophodna-saradnja-svih-1125160654.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, nauka, ekologija, ugljen-dioksid, efekat staklene bašte, zagađenje
svet, nauka, ekologija, ugljen-dioksid, efekat staklene bašte, zagađenje
Naučnici: Nuklearna energija ključna u smanjenju emisije CO2
Američki naučnici su došli do zaključka da će prelazak na solarne panele i vetroelektrane omogućiti čovečanstvu da smanji efekat staklene bašte za 80-85 odsto. Dok će sa ostalih 15-20 odsto čovečanstvo moći da se izbori samo uz masovnu upotrebu nuklearne energije. Rezultati su objavljeni u naučnom časopisu „Natur enerdži“.
„Obnovljivi izvori energije će pomoći čovečanstvu da smanji emisije CO2, ali ne i da ih u potpunosti eliminiše. Naši proračuni pokazuju da pri strogoj kontroli količina efekta staklene bašte, nuklearna energija će postati najpouzdaniji i najjeftiniji izvor električne energije za većinu zemalja na svetu“, rekao je autor istraživanja i naučnik iz američkog Instituta nauke „Karnegi“ Lej Duanj.
U svom novom istraživanju Duanj i kolege su se zainteresovale kako će zatvaranje elektrana na ugalj i gas uticati na dostupnost energije u većini zemalja sveta, ka i na cenu njene proizvodnje pomoću obnovljivih izvora energije i nuklearnih elektrana.
Naučnici su analizirali kako se menja nivo sunčeve svetlosti na površini i snaga vetrova na teritorijama u 46 ključnih država i regiona sveta: u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi, Rusiji, Kini, Indiji, Australiji i nekim zemljama Severne Afrike i Latinske Amerike. Ove podatke su iskoristili za obračun cene električne energije pri delimičnom ili potpunom odustajanju od fosilnih goriva.
Kada se količina CO2 smanjila za približno 15-20 odsto, vetrenjače i solarni paneli su se pokazali povoljnijim za izgradnju i eksploataciju nego nuklearne elektrane.
U slučaju kada se količina CO2 smanjila za 98-99 odsto od trenutnog nivoa, situacija je bila obrnuta – nuklearna energija je bila značajno jeftinija i povoljnija od obnovljivih izvora svetla i toplote uz sličan nivo investicija. To je posebno bilo karakteristično za Brazil, Nemačku i mnoge druge države čiji klimatski uslovi ne pogoduju za rad vetrenjača.
U Brazilu će nuklearna energija biti isplativija nego energija dobijena od vetroparkova i solarnih panela prilikom smanjenja emisije za 80 odsto i više, dok će u Nemačkoj izgradnja nuklearnih elektrana biti isplativija ako se 84 odsto smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte.
U tom slučaju, ako cena izgradnje i eksploatacije nuklearnih elektrana se značajno smanji u narednim godinama, onda će i i ta granica biti još niža oko 50 odsto za Nemačku i šest odsto za Brazil.
Ovi rezultati, po mišljenju Leja Duanja i njegovih kolega, govore o tome da klimatolozi potcenjuju potencijalni doprinos nuklearne energije u borbi sa globalnim otopljenjem.
Dalji razvoj nuklearnih tehnologija, kako se nadaju naučnici, će omogućiti da se ubrza prelazak čovečanstva ka potpuno dekarbonizovanoj ekonomiji.
