https://lat.sputnikportal.rs/20220213/trazili-ste-gledajte-mocan-odgovor-kine-zapadu--pecat-na-kraj-dominacije-video-1134305423.html
Tražili ste, gledajte! Moćan odgovor Kine Zapadu — pečat na kraj dominacije /video/
Tražili ste, gledajte! Moćan odgovor Kine Zapadu — pečat na kraj dominacije /video/
Sputnik Srbija
SAD su, uz podršku saveznika, preduzele brojne korake da politizuju Zimske olimpijske igre i predstave Kinu u lošem svetlu. Očigledno, to Kineze malo... 13.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-13T22:30+0100
2022-02-13T22:30+0100
2022-02-13T22:30+0100
svet
svet – politika
svet
politika
sport
emisija „prorok“
sputnjik video
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/04/1134002037_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_e1527d6f6fd66e31b2b6c3f337d91ace.jpg
Peking je prvi grad u istoriji u kom su organizovane i letnje i zimske olimpijske igre. Letnje je 2008. godine svečano otvorio Hu Đintao, tekuće zimske Si Đinping. Izuzimajući tradicionalno monotone i prepune opštih mesta govore predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta, za ovih četrnaest godina u svetu i našim životima sve se promenilo.Zimske olimpijske igre manje su atraktivne od letnjih. Zbog toga, ređe su korišćene za politizaciju i imaju zanemarljiviju ulogu u „prepucavanjima“ velikih sila. Ipak, u kratkom roku, ovo je drugi put da se to čini. Nakon onih u Sočiju 2014. godine koje delimično ostadoše u senci „ukrajinskih dešavanja“, sada je na „dnevni red“ došao Peking.I pre nego što su počele, održavanje Igara je na mnogo načina problematizovano. Čak je najavljivan i potpuni bojkot zapadnih zemalja. Naposletku, izbegnuta je najgora moguća varijanta, bojkot je „samo“ politički!Iz zapadnog dela sveta šefovi država odbili su da prisustvuju svečanom otvaranju (prisustvovao je samo predsednik Poljske Andžej Duda, a uz njega još samo jedan predsednik neke evropske zemlje – Aleksandar Vučić, plus knez Albert Drugi kao monarh Monaka), uglavnom pod pritiskom Vašingtona i Brisela.„Razlozi“ bojkota Olimpijskih igara u KiniPrvi razlog političkog bojkota pronađen je u odnosu kineskih institucija prema ujgurskoj manjini, čak se ide dotle da je u „politički saobraćaj“ ubačena odrednica „genocid“.Dinigir Jilamuđijang, kineska takmičarka u nordijskom skijanju, inače pripadnica ujgurske zajednice, bejaše jedna od dve sportistkinje kojima je pripala čast da zapale olimpijski plamen, što je više nego jasan odgovor „bojkotašima“.Ovu simboliku svako može shvatiti kako želi, prevashodno, poruka se tiče da Kinu mnogo ne interesuju ocene zapadnih prestonica, kao i da je uređenje odnosa većinskog Han naroda sa Ujgurima isključivo njihova unutrašnja stvar!U drugoj „kategoriji“ su ostali razlozi, ređe pominjani, od kršenja ljudskih prava, nedostatka sloboda, represija do „puštanja virusa“ iz Vuhana. Bitno je da se donese „odluka“, onda je dozvoljeno da na list papira svako dodaje šta mu se učini adekvatnim. Takmičenje u disciplini „ko će snažnije zapljunuti kineski sistem“ odavno je otvoreno.Posebne „preporuke“Zato se i informacije, koje nemaju mnogo veze sa sportom, ali su na neki način u vezi sa Igrama, plasiraju gotovo na dnevnom nivou. U Nju Delhiju su, tako, organizovane demonstracije Tibetanaca, uz transparent: „Reci ’ne‘ genocidnim Igrama!“.Veče pred svečano otvaranje tako je publikovano upozorenje američkih vlasti svojim sportistima da tokom boravka u Pekingu koriste jednokratne elektronske uređaje, koje će po završetku takmičenja uništiti ili baciti, ali i da naprave jednokratne lozinke za sve naloge, koje će po izlasku iz Kine opet promeniti.Kinezi su, naime, zahtevali od učesnika da zbog kontrole širenja pandemije instaliraju jednu aplikaciju (MY2022), koja je vrlo brzo proglašena, ilustrativno govoreći — sredstvom špijunaže. Pomoću nje je, navodno, moguće prikupljati sve podatke o sportistima koji učestvuju. Narativ o kineskoj „elektronskoj špijunaži“ tako se i dalje širi, nije isključeno da postane deo „druge“ kategorije razloga zbog kojih je neophodno „bojkotovanje“. I ko zna na kojoj temi i kako se to „bojkotovanje“ može završiti.Odgovor PekingaKineski predsednik je, naravno, odgovorio. Sa Vladimirom Putinom, zajedničkom izjavom, posle susreta upriličenom baš zbog dolaska gosta iz Moskve na otvaranje Zimskih olimpijskih igara. Izjava se tiče „ulaska međunarodnih odnosa u novu eru i o globalnom održivom razvoju“.„Olimpijada“ je u svakom pogledu više od igre. Si Đinping i Vladimir Putin su ne samo shvatili poruku „političkog bojkota“, sve češće (zlo)upotrebe prideva „genocidno“, nego i saopštili koja će cena takvih postupaka biti.Ova konstatacija sadrži i suštinsku razliku između Pekinga 2008. i 2022. godine, slike koja je svetu predstavljena tada i one koja je publikovana sada.Otvaranje kakvo nije viđenoSpektakularnim, do danas neprevaziđenim otvaranjem Letnjih olimpijskih igara, ukazano je da se Kina vratila u red velikih sila, da na nju treba računati i da će se Kina u međunarodnoj areni više pitati.Svet je postao multipolaran, ali je Hu Đintao taj fenomen posmatrao kao mirnu koegzistenciju, transformaciju od jednopolarne strukture svetskog političkog sistema video kao proces koji se može odigrati dogovorom, preko uspostavljanja novih pravila igre i kroz međunarodnu saradnju.Otvaranje Zimskih olimpijskih igara potvrdilo je kinesku samouverenost, Peking zna ne samo da će se više pitati, nego će, zajedno sa Rusijom i ostalim partnerima, rešenja predlagati i iza njih čvrsto stajati. Nažalost, tranzicija ka multipolarnosti ne može se do kraja završiti bez sukobljavanja i konflikata. Predugo je dominacija Zapada trajala da bi se taj deo sveta sada tako lako odrekao brojnih monopola. Za Peking, i ne manje važno — Moskvu, to je pristup manjine koja ometa razvoj i napredak čovečanstva!SAD su, uz podršku saveznika, preduzele brojne korake da politizuju Zimske olimpijske igre i predstave Kinu u lošem svetlu. Očigledno, to Kineze malo interesuje, ili ih čak uopšte ne interesuje. I oni su iskoristili trenutak da pošalju novu političku poruku. Po principu: tražili ste — gledajte!Ako je u Pekingu 2008. godine najavljeno da era multipolarnosti počinje, četrnaest godina kasnije obznanjeno je da se transformacija strukture svetskog političkog sistema završila.Svet jeste multipolaran. I jednako kao što se danas u Pekingu piše istorija Olimpijskih igara, pošto je glavni grad Kine prvi koji je posle letnjih organizovao i zimske, piše se i istorija međunarodnih odnosa.Simbolički, ovo je konačni pečat na kraj zapadne dominacije i vreme kada su svetsku politiku usmeravale SAD!
https://lat.sputnikportal.rs/20210725/skrivene-poruke-sa-otvaranja-olimpijskih-igara-koje-su-menjale-svet-1127725191.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210717/kao-u-doba-hladnog-rata-poziv-na-bojkot-zimskih-olimpijskih-igara-u-pekingu-novi-pritisak-na-kinu-1125899263.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet – politika, svet, politika, sport, emisija „prorok“, sputnjik video, analize i mišljenja
svet – politika, svet, politika, sport, emisija „prorok“, sputnjik video, analize i mišljenja
Tražili ste, gledajte! Moćan odgovor Kine Zapadu — pečat na kraj dominacije /video/
SAD su, uz podršku saveznika, preduzele brojne korake da politizuju Zimske olimpijske igre i predstave Kinu u lošem svetlu. Očigledno, to Kineze malo interesuje, ili ih čak uopšte ne interesuje. I oni su iskoristili trenutak da pošalju novu političku poruku. Po principu: tražili ste — gledajte!
Peking je prvi grad u istoriji u kom su organizovane i letnje i zimske olimpijske igre. Letnje je 2008. godine svečano otvorio Hu Đintao, tekuće zimske Si Đinping. Izuzimajući tradicionalno monotone i prepune opštih mesta govore predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta, za ovih četrnaest godina u svetu i našim životima sve se promenilo.
Zimske olimpijske igre manje su atraktivne od letnjih. Zbog toga, ređe su korišćene za politizaciju i imaju zanemarljiviju ulogu u „prepucavanjima“ velikih sila. Ipak, u kratkom roku, ovo je drugi put da se to čini. Nakon onih u Sočiju 2014. godine koje delimično ostadoše
u senci „ukrajinskih dešavanja“, sada je na „dnevni red“ došao Peking.
I pre nego što su počele, održavanje Igara je na mnogo načina problematizovano. Čak je najavljivan i potpuni bojkot zapadnih zemalja. Naposletku, izbegnuta je najgora moguća varijanta, bojkot je „samo“ politički!
Iz zapadnog dela sveta šefovi država odbili su da prisustvuju svečanom otvaranju (prisustvovao je samo predsednik Poljske Andžej Duda, a uz njega još samo jedan predsednik
neke evropske zemlje – Aleksandar Vučić, plus knez Albert Drugi kao monarh Monaka), uglavnom pod pritiskom Vašingtona i Brisela.
„Razlozi“ bojkota Olimpijskih igara u Kini
Prvi razlog političkog bojkota pronađen je u odnosu kineskih institucija prema ujgurskoj manjini, čak se ide dotle da je u „politički saobraćaj“ ubačena odrednica „genocid“.
Dinigir Jilamuđijang, kineska takmičarka u nordijskom skijanju, inače pripadnica ujgurske zajednice, bejaše jedna od dve sportistkinje kojima je pripala čast da zapale olimpijski plamen, što je više nego jasan odgovor „bojkotašima“.
Ovu simboliku svako može shvatiti kako želi, prevashodno, poruka se tiče da Kinu mnogo ne interesuju ocene zapadnih prestonica, kao i da je uređenje odnosa većinskog Han naroda sa Ujgurima isključivo njihova unutrašnja stvar!
U drugoj „kategoriji“ su ostali razlozi, ređe pominjani, od kršenja ljudskih prava, nedostatka sloboda, represija do „puštanja virusa“ iz Vuhana. Bitno je da se donese „odluka“, onda je dozvoljeno da na list papira svako dodaje šta mu se učini adekvatnim. Takmičenje u disciplini „ko će snažnije zapljunuti kineski sistem“ odavno je otvoreno.
Zato se i informacije, koje nemaju mnogo veze sa sportom, ali su na neki način u vezi sa Igrama, plasiraju gotovo na dnevnom nivou. U Nju Delhiju su, tako, organizovane demonstracije Tibetanaca, uz transparent: „Reci ’ne‘ genocidnim Igrama!“.
Veče pred svečano otvaranje tako je publikovano upozorenje američkih vlasti svojim sportistima da tokom boravka u Pekingu koriste jednokratne elektronske uređaje, koje će po završetku takmičenja uništiti ili baciti, ali i da naprave jednokratne lozinke za sve naloge, koje će po izlasku iz Kine opet promeniti.
Kinezi su, naime, zahtevali od učesnika da zbog kontrole širenja pandemije instaliraju jednu aplikaciju (MY2022), koja je vrlo brzo proglašena, ilustrativno govoreći — sredstvom špijunaže. Pomoću nje je, navodno, moguće prikupljati sve podatke o sportistima koji učestvuju. Narativ o kineskoj „elektronskoj špijunaži“ tako se i dalje širi, nije isključeno da postane deo „druge“ kategorije razloga zbog kojih je neophodno „bojkotovanje“. I ko zna na kojoj temi i kako se to „bojkotovanje“ može završiti.
Kineski predsednik je, naravno, odgovorio. Sa Vladimirom Putinom, zajedničkom izjavom, posle susreta upriličenom baš zbog dolaska gosta iz Moskve na otvaranje Zimskih olimpijskih igara. Izjava se tiče „ulaska međunarodnih odnosa u novu eru i o globalnom održivom razvoju“.
„Olimpijada“ je u svakom pogledu više od igre. Si Đinping i Vladimir Putin su ne samo shvatili poruku „političkog bojkota“, sve češće (zlo)upotrebe prideva „genocidno“, nego i saopštili koja će cena takvih postupaka biti.
U zaključku navode: „Neke snage, koje predstavljaju manjinu na svetskoj sceni, nastavljaju da zagovaraju jednostrane pristupe rešavanju međunarodnih problema i pribegavaju politici moći, praktikuju mešanje u unutrašnje stvari drugih država, narušavajući njihova legitimna prava i interese, izazivajući protivrečnosti, nesuglasice i konfrontacije. Ta manjina ometa razvoj i napredak čovečanstva, što izaziva odbojnost međunarodne zajednice.“
Ova konstatacija sadrži i suštinsku razliku između Pekinga 2008. i 2022. godine, slike koja je svetu predstavljena tada i one koja je publikovana sada.
Otvaranje kakvo nije viđeno
Spektakularnim, do danas neprevaziđenim otvaranjem Letnjih olimpijskih igara, ukazano je da se Kina vratila u red velikih sila, da na nju treba računati i da će se Kina u međunarodnoj areni više pitati.
Svet je postao multipolaran, ali je Hu Đintao taj fenomen posmatrao kao mirnu koegzistenciju, transformaciju od jednopolarne strukture svetskog političkog sistema video kao proces koji se može odigrati dogovorom, preko uspostavljanja novih pravila igre i kroz međunarodnu saradnju.
Otvaranje Zimskih olimpijskih igara potvrdilo je kinesku samouverenost, Peking zna ne samo da će se više pitati, nego će, zajedno sa Rusijom i ostalim partnerima, rešenja predlagati i iza njih čvrsto stajati. Nažalost, tranzicija ka multipolarnosti ne može se do kraja završiti bez sukobljavanja i konflikata. Predugo je dominacija Zapada trajala da bi se taj deo sveta sada tako lako odrekao brojnih monopola. Za Peking, i ne manje važno — Moskvu, to je pristup manjine koja ometa razvoj i napredak čovečanstva!
SAD su, uz podršku saveznika, preduzele brojne korake da politizuju Zimske olimpijske igre i predstave Kinu u lošem svetlu. Očigledno, to Kineze malo interesuje, ili ih čak uopšte ne interesuje. I oni su iskoristili trenutak da pošalju novu političku poruku. Po principu: tražili ste — gledajte!
Ako je u Pekingu 2008. godine najavljeno da era multipolarnosti počinje, četrnaest godina kasnije obznanjeno je da se transformacija strukture svetskog političkog sistema završila.
Svet jeste multipolaran. I jednako kao što se danas u Pekingu piše istorija Olimpijskih igara, pošto je glavni grad Kine prvi koji je posle letnjih organizovao i zimske, piše se i istorija međunarodnih odnosa.
Simbolički, ovo je konačni pečat na kraj zapadne dominacije i vreme kada su svetsku politiku usmeravale SAD!
