00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
07:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
VESTI (repriza)
Da li su evropski lideri spremni da se povinuju novom američkom predsedniku?
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Prva lutajuća crna rupa otkrivena u našoj galaksiji

© Foto : PixabayCrna rupa
Crna rupa - Sputnik Srbija, 1920, 12.02.2022
Pratite nas
Astronomi sa Naučnog instituta svemirskog teleskopa u Baltimoru u Merilendu objavili su studiju u kojoj tvrde da su po prvi put identifikovali lutajuću crnu rupu u galaksiji Mlečni put. Kejlaš Saksi, koji je vodio istraživanje, izvestio je da je njegov tim napravio „prvo nedvosmisleno otkrivanje i merenje mase izolovane masivne crne rupe“.
U studiji se navodi da se nebeski objekat kreće brzinom od približno 45 kilometara u sekundi i da je udaljen oko 5.200 svetlosnih godina od Zemlje. Naučnici smatraju da je crna rupa izbačena u svemir kada je njena matična zvezda eksplodirala – otuda i neobično velika brzina za objekat te vrste.
Otkriće je napravljeno uz pomoć svemirskog teleskopa „Habl“, a datira iz 2011. godine.
Crne rupe se ne mogu direktno otkriti jer nisu vidljive. Međutim, astronomi proučavaju gravitacioni efekat crnih rupa na prostor koji ih okružuje.
U slučaju lutajuće crne rupe otkrivene nedavno, istraživači su primetili svetlost koju emituje udaljena zvezda koja je putovala kroz gravitaciono polje crne rupe. Astronomi kažu da su primetili kako se svetlost izobličila i postala svetlija bez očiglednog razloga – što je uverilo tim da prolazi kroz gravitaciono polje crne rupe, prenosi RT.
U stvari, fenomen gde gravitaciono polje izaziva zakrivljenost prostor-vremena – poznat kao gravitaciono mikrolenziranje – ranije je korišćen za identifikaciju udaljenih nebeskih objekata.
Otkriće slobodno lebdeće crne rupe počelo je u junu 2011. godine, kada su dva odvojena istraživanja mikro-sočiva – Eksperiment optičkog gravitacionog sočiva (OGLE) i Posmatranja mikro-sočiva u astrofizici (MOA) – otkrila događaj koji je dostigao vrhunac 20. jula.
Studija, kasnije nazvana MOA-2011-BLG-191/OGLE-2011-BLG-0462, na kraju je trajala ukupno 270 dana. Istraživači su nastavili posmatranja uz pomoć svemirskog teleskopa „Habl“ do 2017. godine.
Tim astronoma je potom analizirao podatke koje je prikupio i na kraju zaključio da je reč o nebeskom objektu koji je najverovatnije crna rupa, a ne zvezda. Čak su uspeli da izračunaju njegovu približnu masu - 7,1 puta veća je od Sunčeve.
Studija je dostavljena časopisu „Astrofizikal džurnal“, a dostupna je i za recenziju na serveru za predštampanje arKsiv.
Crna rupa u svemiru – ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 04.02.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Može li crna rupa postati bela rupa?
Crna rupa - Sputnik Srbija, 1920, 26.01.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
„Karika koja nedostaje“: U susednoj galaksiji otkrivena nova vrsta masivne crne rupe
Rotirajuća crna rupa - Sputnik Srbija, 1920, 26.01.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Koliko crnih rupa postoji u univerzumu – naučnici novom metodom stigli do neverovatnog broja
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala