https://lat.sputnikportal.rs/20220212/1134108546.html
Deset milijardera koji su napustili školovanje
Deset milijardera koji su napustili školovanje
Sputnik Srbija
Uprkos tome što su napustili studije, neki od milijardera svoj uspeh zapravo često pripisuju kratkom boravku u obrazovnim institucijama i znanju koje su dobili... 12.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-12T12:13+0100
2022-02-12T12:13+0100
2022-02-12T12:13+0100
svet
svet
društvo
magazin
ekonomija
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111804/90/1118049080_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_da802bd26139702f2c77c65a569b137d.jpg
Diplomiranje i sticanje diplome nije obavezan preduslov za uspeh u životu. I dok je mnogo milijardera i vrhunskih profesionalaca u svojim oblastima završilo školovanje, mnogi nisu. Evo deset ljudi koji su napustili školovanje, a uprkos tome postali ekstremno bogati, prenosi međunarodni Sputnjik.Bil Gejts („Majkrosoft“) Verovatno jedan od prvih milijardera koji vam pada na pamet kada se pomene odustajanje od škole je Bil Gejts. Harvard je napustio nakon samo dve godine da bi nastavio da ulaže napore u izgradnju sopstvenog biznisa. Gejts je postao milioner sa 26 godina. Sada, neto vrednost njegovog bogatstva iznosi oko 131 milijardu dolara, a Gejts i dalje drži prvo mesto na „Forbsovoj“ listi uprkos tome što je svoju poziciju u „Majkrosoftu“ zamenio za humanitarni rad. Govoreći o dve godine na Harvardu, Gejts je priznao da je zažalio samo zbog jedne stvari, što nije bio društveniji.Mark Zakerberg i Dastin Moskovic („Fejsbuk“)Još jedno ime koje se lako pamti u svetu milijardera koji su napustili školovanje je Mark Zakerberg, koji je postao najmlađi milijarder na svetu, i to nekoliko godina nakon pokretanja „Fejsbuka“ – kompanije koja mu je donela bogatstvo, koje sada iznosi oko 90 milijardi dolara.Poput Gejtsa, i on je napustio Harvard pošto je tamo proveo manje od dve godine. Međutim, univerzitet je odigrao važnu ulogu u tome što je postao milijarder, pošto je „Fejsbuk“ prvobitno kreiran kao veb-servis za studente Harvarda.Kad govorimo o „Fejsbuku“, njegovo pokretanje je takođe dodelilo milijarde još jednom ispisniku sa Harvarda: Zakerbergovom cimeru i suosnivaču društvene mreže Dastinu Moskovicu, čije se bogatstvo procenjuje na oko 20,9 milijardi dolara.Lari Pejdž („Gugl“/„Alfabet“)Za razliku od mnogih kolega među šefovima tehnoloških giganata, suosnivač „Gugla“ Lari Pejdž je diplomirao na univerzitetu, ali je odustao od doktorata na Univerzitetu u Mičigenu. To ga, međutim, nije sprečilo da prikupi 117 milijardi dolara neto vrednosti.Lari Elison („Orakl“)U izvesnom smislu, Lari Elison pobeđuje ostale na ovoj listi, pošto je dva puta napustio školovanje: prvi put na drugoj godini na Univerzitetu Ilinois zbog smrti majke, a drugi put na Univerzitetu u Čikagu. Ali on je iskoristio znanje o kompjuterskom dizajnu koje je stekao da pokrene „Orakl“ i zaradi 101 milijardu dolara.Amansio Ortega („Inditeks“/„Zara“)Dok je Pejdž stigao do dva univerziteta, neki milijarderi nisu stigli ni do jednog. Na primer, milijarder Amansio Ortega, koji je pokrenuo „Inditeks“, koji kontroliše brend Zara i preko 7.000 prodavnica, napustio je školu kada je imao 14 godina. To ga nije sprečilo da zaradi neto vrednost od oko 70 milijardi dolara.Majkl Del (kompanija „Del“)Majkl Del je osnovao sopstvenu kompaniju, koja će mu kasnije doneti oko 49 milijardi dolara, nakon što je napustio Univerzitet u Teksasu, gde je sa 19 godina upisao medicinu. Otišao je sledeći želje svojih roditelja, ali je ubrzo shvatio da je njegova budućnost negde drugde – u visokim tehnologijama umesto među pacijentima.Džek Dorsi („Tviter“)„Fejsbuk“ nije jedina platforma društvenih medija koju je napravila osoba koja je napustila fakultet. Osnivač „Tvitera“ Džek Dorsi napustio je studije na Univerzitetu nauke i tehnologije u Misuriju iz istog razloga kao i Zakerberg – da bi se posvetio razvoju sopstvene društvene mreže koja mu je na kraju donela bogatstvo od oko 13,7 milijardi dolara.Sajmon Nikson („Mani-supermarket“)Razlog zbog kojeg je Sajmon Nikson napustio Univerzitet u Notingemu može delovati teško objašnjiv, ali ga je ipak doveo na listu milijardera sa 2,44 milijarde dolara u džepu. Pošto je smatrao da je univerzitet „previše dosadan“, Nikson je pomogao u osnivanju usluge „Mani-supermarket“ za pružanje informacija o hipotekama. Kasnije je novac koji je zaradio koristio za finansiranje nekoliko obećavajućih startap kompanija, kao što su „Erbnb“ i aplikacija za brokere u maloprodaji „Robin Hud“, kao i za osnivanje luksuznih kuća pod nazivom „Sajmon eskejps“.Ben Francis („Gimšark“)Neki od milijardera zapravo za svoj poslovni uspeh mogu da zahvale kratkom obrazovanju na univerzitetu. Među njima je i Ben Fransis, čiji je „Gimšark“ počeo kao ručno rađena sportska odeća proizvedena u kući njegovih roditelja, ali je na kraju prerastao u posao vredan oko 1,36 milijardi dolara. Frensis je kasnije rekao da su mu studije na Univerzitetu Aston, koje je napustio pre diplomiranja, dale „snažne temelje na kojima može da gradi posao”.
https://lat.sputnikportal.rs/20201018/moderni-frankestajn-drustvena-dilema---dokumentarac-o-kome-bruji-svet-1123613273.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210907/vecni-zivot-najbogatiji-covek-sveta-ulaze-u-kompaniju-koja-zeli-da-zaustavi-starenje-1129642816.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211205/kako-je-poznavanje-gramatike-dvojicu-mladica-ucinilo-milijarderima-1132198344.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, društvo, magazin, ekonomija, svet – ekonomija
svet, društvo, magazin, ekonomija, svet – ekonomija
Deset milijardera koji su napustili školovanje
Uprkos tome što su napustili studije, neki od milijardera svoj uspeh zapravo često pripisuju kratkom boravku u obrazovnim institucijama i znanju koje su dobili na njima.
Diplomiranje i sticanje diplome nije obavezan preduslov za uspeh u životu. I dok je mnogo milijardera i vrhunskih profesionalaca u svojim oblastima završilo školovanje, mnogi nisu. Evo deset ljudi koji su napustili školovanje, a uprkos tome postali ekstremno bogati,
prenosi međunarodni Sputnjik.
Verovatno jedan od prvih milijardera koji vam pada na pamet kada se pomene odustajanje od škole je Bil Gejts. Harvard je napustio nakon samo dve godine da bi nastavio da ulaže napore u izgradnju sopstvenog biznisa. Gejts je postao milioner sa 26 godina. Sada, neto vrednost njegovog bogatstva iznosi oko 131 milijardu dolara, a Gejts i dalje drži prvo mesto na „Forbsovoj“ listi uprkos tome što je svoju poziciju u „Majkrosoftu“ zamenio za humanitarni rad. Govoreći o dve godine na Harvardu, Gejts je priznao da je zažalio samo zbog jedne stvari, što nije bio društveniji.
Mark Zakerberg i Dastin Moskovic („Fejsbuk“)
Još jedno ime koje se lako pamti u svetu milijardera koji su napustili školovanje je Mark Zakerberg, koji je postao najmlađi milijarder na svetu, i to nekoliko godina nakon pokretanja „Fejsbuka“ – kompanije koja mu je donela bogatstvo, koje sada iznosi oko 90 milijardi dolara.
Poput Gejtsa, i on je napustio Harvard pošto je tamo proveo manje od dve godine. Međutim, univerzitet je odigrao važnu ulogu u tome što je postao milijarder, pošto je „Fejsbuk“ prvobitno kreiran kao veb-servis za studente Harvarda.
Kad govorimo o „Fejsbuku“, njegovo pokretanje je takođe dodelilo milijarde još jednom ispisniku sa Harvarda: Zakerbergovom cimeru i suosnivaču društvene mreže Dastinu Moskovicu, čije se bogatstvo procenjuje na oko 20,9 milijardi dolara.
Lari Pejdž („Gugl“/„Alfabet“)
Za razliku od mnogih kolega među šefovima tehnoloških giganata, suosnivač „Gugla“ Lari Pejdž je diplomirao na univerzitetu, ali je odustao od doktorata na Univerzitetu u Mičigenu. To ga, međutim, nije sprečilo da prikupi 117 milijardi dolara neto vrednosti.
U izvesnom smislu, Lari Elison pobeđuje ostale na ovoj listi, pošto je dva puta napustio školovanje: prvi put na drugoj godini na Univerzitetu Ilinois zbog smrti majke, a drugi put na Univerzitetu u Čikagu. Ali on je iskoristio znanje o kompjuterskom dizajnu koje je stekao da pokrene „Orakl“ i zaradi 101 milijardu dolara.
Amansio Ortega („Inditeks“/„Zara“)
Dok je Pejdž stigao do dva univerziteta, neki milijarderi nisu stigli ni do jednog. Na primer, milijarder Amansio Ortega, koji je pokrenuo „Inditeks“, koji kontroliše brend Zara i preko 7.000 prodavnica, napustio je školu kada je imao 14 godina. To ga nije sprečilo da zaradi neto vrednost od oko 70 milijardi dolara.
Majkl Del (kompanija „Del“)
Majkl Del je osnovao sopstvenu kompaniju, koja će mu kasnije doneti oko 49 milijardi dolara, nakon što je napustio Univerzitet u Teksasu, gde je sa 19 godina upisao medicinu. Otišao je sledeći želje svojih roditelja, ali je ubrzo shvatio da je njegova budućnost negde drugde – u visokim tehnologijama umesto među pacijentima.
„Fejsbuk“ nije jedina platforma društvenih medija koju je napravila osoba koja je napustila fakultet. Osnivač „Tvitera“ Džek Dorsi napustio je studije na Univerzitetu nauke i tehnologije u Misuriju iz istog razloga kao i Zakerberg – da bi se posvetio razvoju sopstvene društvene mreže koja mu je na kraju donela bogatstvo od oko 13,7 milijardi dolara.
Sajmon Nikson („Mani-supermarket“)
Razlog zbog kojeg je Sajmon Nikson napustio Univerzitet u Notingemu može delovati teško objašnjiv, ali ga je ipak doveo na listu milijardera sa 2,44 milijarde dolara u džepu. Pošto je smatrao da je univerzitet „previše dosadan“, Nikson je pomogao u osnivanju usluge „Mani-supermarket“ za pružanje informacija o hipotekama. Kasnije je novac koji je zaradio koristio za finansiranje nekoliko obećavajućih startap kompanija, kao što su „Erbnb“ i aplikacija za brokere u maloprodaji „Robin Hud“, kao i za osnivanje luksuznih kuća pod nazivom „Sajmon eskejps“.
Neki od milijardera zapravo za svoj poslovni uspeh mogu da zahvale kratkom obrazovanju na univerzitetu. Među njima je i Ben Fransis, čiji je „Gimšark“ počeo kao ručno rađena sportska odeća proizvedena u kući njegovih roditelja, ali je na kraju prerastao u posao vredan oko 1,36 milijardi dolara. Frensis je kasnije rekao da su mu studije na Univerzitetu Aston, koje je napustio pre diplomiranja, dale „snažne temelje na kojima može da gradi posao”.
