Kako su kamiondžije promenile Kanadu — za svega dve nedelje
© AFP 2023 / SPENCER PLATT
Pratite nas
Kada su kanadske kamiondžije pre dve nedelje počele proteste i ulogorile se u centru prestonice Otave, u Kanadi osim represije ništa drugo nije postojalo. Danas je narativ izmenjen. Sve više se govori o ukidanju represivnih mera i od marta možda Kanada više neće ličiti na ono na šta liči danas.
Ovako kanadski novinar srpskog porekla Nenad Stanković opisuje trenutna dešavanja u Kanadi. Podsećamo, sve je počelo „Konvojem slobode“, kada su kamiondžije iz Vankuvera, grada na krajnjem zapadu Kanade, krenule ka prestonici Otavi iz protesta protiv obavezne vakcinacije. Za kratko vreme, protest se pretvorio u nešto više i postao je pokret protiv restriktivnih antikovid mera, najrestriktivnijih posle onih australijskih.
Kamiondžije otvorile tri žarišta u Kanadi
Kako Stanković objašnjava, tri su žarišta na kojima su protesti najžešći — granični prelaz sa SAD u provinciji Alberta, most „Ambasador između Detroita i Vindzora, kao i blokada vladine četvrti u glavnom gradu Otavi. Vlasti su, čini se, najviše pogođene blokadom mosta „Ambasador“, preko koga teče više od četvrtine trgovinske razmene između Kanade i SAD.
Ono što naš sagovornik navodi kao glavne tekovine dvonedeljnog protesta, jeste pokretanje političke debate o stvarnom značaju restriktivnih antikovid mera, kao i promena percepcije kamiondžija koji protestuju u javnosti.
Politička previranja u Kanadi
Politička debata je pokrenuta i ne samo da opozicioni konzervativci i blok kvebečkih stranaka kritikuje politiku premijera Džastina Trudoa, već su kritike počele da dolaze i iz redova vladajuće Liberalne stranke. Tako je Džoel Lajtbaund, liberalni poslanik iz Kvebeka i stranačka zvezda u usponu, izjavio da je premijer sa svojom politikom otišao predaleko, što je poremetilo način na koji je Trudo do sada pravdao svoje stavove.
„On (Lajtbaum) ga je optužio da politizuje pandemiju i deli Kanađane, tako da Trudo nije mogao da se osloni na svoju ustaljenu odbranu da su kamiondžije rasisti, da su mizogini i tako dalje. Uopšte, Trudo je sada drugačiji čovek. Bio je nesiguran i pokoleban, čak i u razgovorima sa novinarima“, kaže Stanković.
Trudo se, podsećamo, na početku protesta preselio na „tajnu lokaciju“; potom je objavljeno da je pozitivan na virus korona i da će se povući u izolaciju. Međutim, ipak je morao da deluje i da u parlamentu odgovara na poslanička pitanja u sredu.
Trudo pokazao kakav je lider
Zahvaljujući protestu kamiondžija, malo po malo, provincije koje su i nadležne za uvođenje mera, počele su da menjaju politiku prema epidemiji, pa su tako neke od njih — Alberta, Saskačivan i Kvebek — najavile skoro ukidanje svih antikovid mera poput kovid pasoša, obavezne vakcinacije i drugih, kako Stanković kaže, mera političkog karaktera. Ukidanje mera tražio je i gradonačelnik jednog malog grada pored Toronta, jer smatra da one pogubno utiču na biznis, dodaje naš sagovornik.
„Pre dve nedelje, ovde ste imali samo represiju, a sada se priča o tome kako treba naučiti da se živi sa kovidom. Dakle, totalno je drugačiji narativ. Kao grudva snega se sve dešava i moguće su uskoro promene. Možda već sredinom marta Kanada postane drugačija država od one kakva je danas“, ističe on.
Sve u svemu, politička budućnost Pjera Trudoa je, prema Stankovićevom mišljenju, nezavidna.
„Trudo je sve radio pogrešno. On u stvari sada pokazuje kakav je lider. On je pobegao, sakrio se kada je problem eskalirao. Pojavio se ovih dana i odgovarao je na pitanja opozicije u parlamentu, ali on beži od problema, a problem se stalno uvećava. Džoel Lajtbaum je rekao da nije sam među liberalima koji je protiv politike Trudoa, što znači da postoji veća grupa liberala koja je protiv politike Džastina Trudoa“, kaže Stanković.
Promenjena slika o kamiondžijama
Pored toga, u javnosti je promenjena i slika o kamiondžijama koji protestuju. Mejnstrim mediji do sada su optuživali kamiondžije za rasizam i mizoginiju, da su desničari i antivakseri, da svojim sirenama prave nesnosnu buku u Otavi, kao i da ometaju građane prestonice da obavljaju svoje poslove. Međutim, poslednjih dana, u medijima se o njima pojavljuju i ljudske priče, kao što je ona da se u blokadi vladine četvrti nalaze i čitave porodice sa decom, veli Stanković.
„To je podiglo na noge razna udruženja za zaštitu dece, pa su im obezbedili prostor za sankanje i dvorce na padinama u centru Otave. To je prvi put da se pojavljuje humana priča o kamiondžijama“, kaže on.
Međutim, policija je prema kamiondžijama još uvek beskompromisna — vanredno stanje u glavnom gradu još uvek je na snazi, a snage reda zabranjuju građanima da kamiondžijama dostavljaju namirnice i gorivo (gorivo je kamiondžijama potrebno kako bi se ugrejali u svojim kamionima), zbog čega je ispisano na stotine kazni. Međutim, pomoć kamiondžijama i dalje pristiže.
Inspirisali proteste širom sveta
Kanadske kamiondžije inspirisale su proteste i na drugim meridijanima. Protesti sličnog karaktera organizovani su u Finskoj, Australiji, Novom Zelandu, a ovih dana i u Francuskoj, gde je konvoj krenuo od Nice ka Parizu. Za 14. februar najavljen je i veliki protest ispred sedišta EU u Briselu. Takođe, postoje najave da će se i američke kamiondžije takođe organizovati i krenuti iz Kalifornije ka Vašingtonu.
Fejsbuk i drugi profili preko kojih se građani organizuju za proteste, za vrlo kratko vreme dobijaju veoma mnogo pratilaca. Tako je u Francuskoj Fejsbuk grupa preko koje se poziva na proteste za nekoliko dana stekla preko 300.000 pratilaca, dok na Telegramu, gde organizatori postavljaju tačnu mapu puta do Pariza, ima oko 25.000 pratilaca. U SAD je Fejsbuk grupa koja poziva na proteste za dve nedelje stekla oko 150.000 članova.
Kanadske kamiondžije su ne samo inspirisale slične pokrete širom sveta, već je njihov primer pokazao put kojim treba ići, smatra Stanković.
„Ceo zapadni svet je pod nekom vrstom represije zbog antikovid mera. Ne zna se šta je uzrok, a šta posledica. Recimo, ja sam ovde razgovarao sa nekoliko ljudi koji su dva ili tri puta vakcinisani i koji ne žele da se više vakcinišu jer su izgubili poverenje u tu priču. Ceo taj narativ izazvao je nepoverenje i sistem zabrana je doprineo tome da ljudi sve više simpatišu kamiondžije jer su im oni otvorili oči — oni su im pomogli da vide ono što osećaju. To je moje viđenje onoga što se događa u psihologiji mase koja sve ovo proživljava“, zaključuje Stanković.
