https://lat.sputnikportal.rs/20220209/sta-je-na-zemlji-pre-13000-godina-izazvalo-mini-ledeno-doba-1134159868.html
Šta je na Zemlji pre 13.000 godina izazvalo mini ledeno doba
Šta je na Zemlji pre 13.000 godina izazvalo mini ledeno doba
Sputnik Srbija
Velika vatrena stihija je pre nekih 12.800 godina progutala 10 odsto površine Zemlje. Po obimu je bila slična onoj kada su nestali dinosaurusi, a naučnici... 09.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-09T14:45+0100
2022-02-09T14:45+0100
2022-02-09T14:45+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
magazin
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/09/1134160326_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_d33aa8660ce9e96b34681d7702ea102b.jpg
Oblaci prašine pokrenuli su mini ledeno doba, zbog čega je planeta postala hladnija tokom narednih 1.000 godina.„Hipoteza je da se velika kometa raspala i da su njeni delovi pali na Zemlju i izazvali katastrofu“, rekao je Adrijan Melot, profesor fizike i astronomije sa Univerziteta u Kanzasu, jedan od autora studije iz 2018. u kojoj je opisan taj događaj.U studiji se navodi da veliki broj različitih hemijskih elemenata, ugljen-dioksid, nitrati, amonijak i druga jedinjenja, ukazuju da je oko 10 miliona kvadratnih kilometara kopnene površine Zemlje, izgorelo u požarima.Proučavajući dešavanja iz tog perioda, tim od 24 naučnika prikupio je merenja sa veliki broja geohemijskih i izotopskih markera sa više od 170 lokacija širom sveta.Topole zamenile boroveJedna od analiza odnosila se na nivo polena i pokazalo se da su borove šume nestale, a zamenile su ih šume topola koje lako rastu na neplodnom zemljištu.Naučnici smatraju da delovi komete koja se raspala u svemiru i dalje lutaju oko našeg Sunčevog sistema, jer su u uzorcima pronašli i visoke koncentracije platine, elementa koji se često nalazi u asteroidima i kometama, preneo je portal „Sajens alert“.Naučnici su utvrdili da su tada nestajale biljke, izvori hrane su postali oskudniji, a glečeri koji su se povlačili ponovo su počeli da dobijaju na masi. Ljudska rasa morala je da se prilagodi surovijim uslovima, a populacija je tokom tog perioda značajno opala.
https://lat.sputnikportal.rs/20220207/naucnici-otkrili-mini-neptune-koji-se-pretvaraju-u-super-zemlje-1134077699.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220203/prepeceni-meteoriti-otkrili-voda-sa-zemlje-bila-je-u-suncevom-sistemu-pre-nase-planete-1133970008.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220202/1133906631.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, magazin, društvo
nauka i tehnologija, magazin, društvo
Šta je na Zemlji pre 13.000 godina izazvalo mini ledeno doba
Velika vatrena stihija je pre nekih 12.800 godina progutala 10 odsto površine Zemlje. Po obimu je bila slična onoj kada su nestali dinosaurusi, a naučnici smatraju da su je najverovatnije pokrenuli delovi komete prečnika 100 kilometara.
Oblaci prašine pokrenuli su mini ledeno doba, zbog čega je planeta postala hladnija tokom narednih 1.000 godina.
„Hipoteza je da se
velika kometa raspala i da su njeni delovi pali na Zemlju i izazvali katastrofu“, rekao je Adrijan Melot, profesor fizike i astronomije sa Univerziteta u Kanzasu, jedan od autora
studije iz 2018. u kojoj je opisan taj događaj.
U studiji se navodi da veliki broj različitih hemijskih elemenata, ugljen-dioksid, nitrati, amonijak i druga jedinjenja, ukazuju da je oko 10 miliona kvadratnih kilometara kopnene površine Zemlje, izgorelo u požarima.
Proučavajući dešavanja iz tog perioda, tim od 24 naučnika prikupio je merenja sa veliki broja geohemijskih i izotopskih markera sa više od 170 lokacija širom sveta.
Jedna od analiza odnosila se na nivo polena i pokazalo se da su borove šume nestale, a zamenile su ih šume topola koje lako rastu na neplodnom zemljištu.
Naučnici smatraju da delovi komete koja se raspala u svemiru i dalje lutaju oko našeg Sunčevog sistema, jer su u uzorcima pronašli i visoke koncentracije platine, elementa koji se često nalazi u asteroidima i kometama,
preneo je portal „
Sajens alert“.
Naučnici su utvrdili da su tada nestajale biljke, izvori hrane su postali oskudniji, a glečeri koji su se povlačili ponovo su počeli da dobijaju na masi. Ljudska rasa morala je da se prilagodi surovijim uslovima, a populacija je tokom tog perioda značajno opala.
