https://lat.sputnikportal.rs/20220209/krunisanje-cara-dusana-remek-delo-paje-jovanovica-ponovo-pred-publikom-1134168332.html
Krunisanje cara Dušana: Remek-delo Paje Jovanovića ponovo pred publikom
Krunisanje cara Dušana: Remek-delo Paje Jovanovića ponovo pred publikom
Sputnik Srbija
Monumentalno delo Paje Jovanovića „Krunisanje cara Dušana“ od 11. februara će biti deo stalne postavke Narodnog muzeja u Beogradu, posle obimnih radova na... 09.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-09T18:42+0100
2022-02-09T18:42+0100
2022-02-09T18:42+0100
kultura
kultura
izložbe
paja jovanović
kultura – intervjui i analitika
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/09/1134167815_0:151:3103:1896_1920x0_80_0_0_b3622eaef5c6dd28d0dd275f5b2fea6c.jpg
Remek-delo koje je ovekovečilo važan trenutak u srpskoj istorijiKompozicija poznata i pod nazivom „Proglašenje Dušanovog zakonika“, čije su razmere preko dvadeset kvadratnih metara, prikazuje čin krunisanja cara Dušana u Skoplju 1346. godine. Naslikana je kao porudžbina Kraljevine Srbije za potrebe učešća na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, gde je dobila zlatnu medalju i mnogo laskavih priznanja.S velikom studioznošću na slici je prikazana 31 istorijska ličnost, a vizuelnoj rekonstrukciji istorijskog događaja Jovanović je pristupio analitično i marljivo, prikupljajući podatke prvo u Beču, a zatim u Veneciji, Carigradu, Skoplju, Prizrenu i srednjovekovnim manastirima i proučavajući srednjevekovne odežde, kraljevske ornate i istorijske ličnosti koje su tom događaju mogle prisustvovati.O tome do koje je mere ovo remek-delo bilo cenjeno i traženo, govori i podatak da je sve do poznih godina života Paja Jovanović temu krunisanja cara Dušana slikao u više navrata, u raznim formatima, na više načina i za razne potrebe.Izazov za restauratore i konzervatoreNa dugotrajnost restauratorskog procesa uticale su pre svega dimenzije slike od 390h589 cm, ali i sveobuhvatne analize tehnike i slikarskog postupka, koje su mu prethodile, kaže u razgovoru za Sputnjik Nataša Ilić, koja je zajedno s kolegama iz Narodnog muzeja učestvovala u ovom obimnom poslu.„Sama slika nije imala neka velika oštećenja, ali reč je o takvom materijalu koji s vremena na vreme treba da bude restaurisan i konzerviran, pošto je podložan prirodnom starenju. Restauracija i konzervacija slike je trajala nešto više od godinu dana, ali su pre toga stručnjaci Narodnog muzeja, u saradnji s kolegama s Tehnološko-metalurškog i Hemijskog fakulteta u Beogradu, prvo detaljno ispitali mehanička svojstva platna i način njegove pripreme za slikanje. Na osnovu toga je proračunat inovativni način zatezanja slike, koji je prvi put primenjen u Srbiji“, objašnjava Nataša Ilić.Reč je o sistemu za zatezanje slika koji je konstruisao italijanski restaurator Roberto Karita šezdesetih godina prošlog veka.„To je specifičan sistem zatezanja preko elastičnih opruga na ram, koji je specijalno projektovan za sliku i podrazumeva da uvek drži optimalnu zategnutost platna, a da pritom ivice nisu klasično španovane, odnosno bušene ekserima. To je dobro, jer prilikom svakog narednog španovanja ona neće biti ponovo oštećena po ivicama, kao što je to nekad bilo“, objašnjava Nataša Ilić.Nova saznanja o slikarskoj tehnici Paje JovanovićaAnalitički pristup konzervatora otkrio je i sasvim originalan, bez primera za poređenje, postupak prepariranja platna, dopunivši znanje o Paji Jovanoviću kao slikarskom tehnologu koji je vešto manipulisao materijalima kako bi postigao likovne vrednosti prema svojoj umetničkoj zamisli i želji naručioca — kralja Milana Obrenovića.„Kuriozitet je da je Paja Jovanović zapravo okrečio platno, nije ga preparirao na klasičan način, verovatno u želji da dobije određene likovne efekte zidne slike. Želeo je da dobije kvalitet ispošćene uljane boje, sveži kolorit koji se dobija slikanjem na podlozi koja je kao priprema zida. Sam izbor platna je bio takav da slika ima teksturu koja podseća na ’gobelin‘ tapiseriju, jer je prvobitna narudžbina kralja Milana bila da to bude predložak za buduću veliku tapiseriju, koja će po toj slici biti napravljena. Na neki način je Paja Jovanović spojio ta dva zahteva“, navodi Nataša Ilić.Prema njenim rečima, restauracija je podrazumevala i čišćenje platna kako bi se slici vratili kolorit i tonalitet koje je imala kada je nastala.U restauraciji i konzervaciji slike su, pored Nataše Ilić, učestvovali muzejski stručnjaci Aleksandar Cvjetinović, Ivana Gvođajić i Nenad Nikitović, uz saradnju sa Magdalenom Drobnjaković i Tijanom Knežević.Narodni muzej će za sve zainteresovane posetioce 11. februara od 13.00 sati organizovati stručno vođenje, tokom kojeg će biti reči o povodu za njen nastanak, istorijskim ličnostima i njenom značaju za Jovanovićev stvaralački opus.
https://lat.sputnikportal.rs/20180325/2-basibozluka-svetski-bogatasi-1115031370.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220123/kako-su-se-milos-mihailo-i-milan-obrenovic-utisnuli-u-nase-pamcenje-1133494247.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, izložbe, paja jovanović, kultura – intervjui i analitika, magazin
kultura, izložbe, paja jovanović, kultura – intervjui i analitika, magazin
Krunisanje cara Dušana: Remek-delo Paje Jovanovića ponovo pred publikom
Monumentalno delo Paje Jovanovića „Krunisanje cara Dušana“ od 11. februara će biti deo stalne postavke Narodnog muzeja u Beogradu, posle obimnih radova na konzervaciji i restauraciji. Platno će u osveženom izdanju biti predstavljeno javnosti 11. februara povodom Dana državnosti Srbije.
Remek-delo koje je ovekovečilo važan trenutak u srpskoj istoriji
Kompozicija poznata i pod nazivom „Proglašenje Dušanovog zakonika“, čije su razmere preko dvadeset kvadratnih metara, prikazuje čin krunisanja cara Dušana u Skoplju 1346. godine. Naslikana je kao porudžbina Kraljevine Srbije za potrebe učešća na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, gde je dobila zlatnu medalju i mnogo laskavih priznanja.
S velikom studioznošću na slici je prikazana 31 istorijska ličnost, a vizuelnoj rekonstrukciji istorijskog događaja Jovanović je pristupio analitično i marljivo, prikupljajući podatke prvo u Beču, a zatim u Veneciji, Carigradu, Skoplju, Prizrenu i srednjovekovnim manastirima i proučavajući srednjevekovne odežde, kraljevske ornate i istorijske ličnosti koje su tom događaju mogle prisustvovati.
O tome do koje je mere ovo remek-delo bilo cenjeno i traženo, govori i podatak da je sve do poznih godina života Paja Jovanović temu krunisanja cara Dušana slikao u više navrata, u raznim formatima, na više načina i za razne potrebe.
Izazov za restauratore i konzervatore
Na dugotrajnost restauratorskog procesa uticale su pre svega dimenzije slike od 390h589 cm, ali i sveobuhvatne analize tehnike i slikarskog postupka, koje su mu prethodile, kaže u razgovoru za Sputnjik Nataša Ilić, koja je zajedno s kolegama iz Narodnog muzeja učestvovala u ovom obimnom poslu.
„Sama slika nije imala neka velika oštećenja, ali reč je o takvom materijalu koji s vremena na vreme treba da bude restaurisan i konzerviran, pošto je podložan prirodnom starenju. Restauracija i konzervacija slike je trajala nešto više od godinu dana, ali su pre toga stručnjaci Narodnog muzeja, u saradnji s kolegama s Tehnološko-metalurškog i Hemijskog fakulteta u Beogradu, prvo detaljno ispitali mehanička svojstva platna i način njegove pripreme za slikanje. Na osnovu toga je proračunat inovativni način zatezanja slike, koji je prvi put primenjen u Srbiji“, objašnjava Nataša Ilić.
Reč je o sistemu za zatezanje slika koji je konstruisao italijanski restaurator Roberto Karita šezdesetih godina prošlog veka.
„To je specifičan sistem zatezanja preko elastičnih opruga na ram, koji je specijalno projektovan za sliku i podrazumeva da uvek drži optimalnu zategnutost platna, a da pritom ivice nisu klasično španovane, odnosno bušene ekserima. To je dobro, jer prilikom svakog narednog španovanja ona neće biti ponovo oštećena po ivicama, kao što je to nekad bilo“, objašnjava Nataša Ilić.
Nova saznanja o slikarskoj tehnici Paje Jovanovića
Analitički pristup konzervatora otkrio je i sasvim originalan, bez primera za poređenje, postupak prepariranja platna, dopunivši znanje o Paji Jovanoviću kao slikarskom tehnologu koji je vešto manipulisao materijalima kako bi postigao likovne vrednosti prema svojoj umetničkoj zamisli i želji naručioca — kralja Milana Obrenovića.
„Kuriozitet je da je Paja Jovanović zapravo okrečio platno, nije ga preparirao na klasičan način, verovatno u želji da dobije određene likovne efekte zidne slike. Želeo je da dobije kvalitet ispošćene uljane boje, sveži kolorit koji se dobija slikanjem na podlozi koja je kao priprema zida. Sam izbor platna je bio takav da slika ima teksturu koja podseća na ’gobelin‘ tapiseriju, jer je prvobitna narudžbina kralja Milana bila da to bude predložak za buduću veliku tapiseriju, koja će po toj slici biti napravljena. Na neki način je Paja Jovanović spojio ta dva zahteva“, navodi Nataša Ilić.
Prema njenim rečima, restauracija je podrazumevala i čišćenje platna kako bi se slici vratili kolorit i tonalitet koje je imala kada je nastala.
U restauraciji i konzervaciji slike su, pored Nataše Ilić, učestvovali muzejski stručnjaci Aleksandar Cvjetinović, Ivana Gvođajić i Nenad Nikitović, uz saradnju sa Magdalenom Drobnjaković i Tijanom Knežević.
Narodni muzej će za sve zainteresovane posetioce 11. februara od 13.00 sati organizovati stručno vođenje, tokom kojeg će biti reči o povodu za njen nastanak, istorijskim ličnostima i njenom značaju za Jovanovićev stvaralački opus.
