Podatak da je reč o delu mladog Paje Jovanovića, nevelikog formata (43x50 centimetara), rađenom tehnikom ulja na drvetu, govori o tome da je interesovanje za radove jednog od najvećih srpskih slikara među svetskim kolekcionarima i ljubiteljima umetnina u toku proteklih nekoliko decenija značajno poraslo. Poređenja radi, do sada je najveću tržišnu vrednost dostigla Jovanovićeva slika „Ukrotitelj zmija“, koja je 1999. godine na aukciji „Kristija“ u Njujorku prodata za nešto više od 168.000 evra.
„Ovo delo (’Dva bašibozuka pred kapijom‘) je prepoznatljivi rad Paje Jovanovića, zanimljiv ne samo ljubiteljima umetničkih dela nego i kolekcionarima zainteresovanim za orijentalizam. Njih je najviše u inostranstvu i oni su solventniji, zbog toga je aukcijska kuća napravila ovakvu tržišnu procenu dela. Slika pripada žanrovskim delima koja je Jovanović preko svojih galerista Tomasa Valisa i Artura Tita Sina prodavao najviše u Engleskoj, mada su ih kupovale i druge galerije i kupci koji nisu bili vezani isključivo za Englesku“, priča nam Petar Petrović, viši kustos Narodnog muzeja u Beogradu, autor monografije o Paji Jovanoviću, objavljene povodom 150. godišnjice slikarevog rođenja.
Vrhunsko majstorstvo
Reč je o relativno maloj slici, na kojoj je, kako s neprikrivenim zadovoljstvom i divljenjem naglašava naš sagovornik, svaki detalj na svom mestu.
„Kada vidite koji je to nivo slikarskog perfekcionizma i posvećenosti radu, jasno vam je da je u pitanju jedan daroviti mladi čovek koji se u tom trenutku kretao uzlaznom linijom, koja je vrhunac dostigla 1900. godine“, priča Petar Petrović.
Jedan od Jovanovićevih najvažnijih uzora bio je profesor slikarstva Leopold Karl Miler, zaljubljenik u Egipat. Za mladog slikara Miler je bio oličenje majstorstva i nedostižni ideal.
Jovanović je od Milera naučio pre svega da je za vrhunsko slikarstvo neophodan neposredan kontakt s onim što se prenosi na platno. Miler je svog učenika savetovao da obiđe Crnu Goru, Skadar, Albaniju, da neposredno doživi taj surovi i nepristupačni teren. Tek kada bude otišao u taj krš, kada bude video žilave ruke tih ljudi i te oštre poglede, moći će svoje delo da nazove umetničkim. Do tada — sve je imitacija, govorio je Miler Paji Jovanoviću.
„Milerova dela se, međutim, ne prodaju kao Jovanovićeva iz dva razloga. Prvo, Paja Jovanović je duže živeo i ostavio je iza sebe bogatiji opus, a drugo, Miler je radio isključivo teme vezane za Egipat. Bio je potpuno opčinjen egipatskom prošlošću, pustinjom, beduinima, svetlošću“, objašnjava Petrović.
Put slike od ateljea do vlasnika
Prema navodima aukcijske kuće „Sadebi“, slika „Dva bašibozuka ispred kapije“ je do 2004. godine bila u vlasništvu londonske galerije „Mekonal Mejson“, od koje je otkupio sadašnji vlasnik. Za ovu galeriju Jovanović je svojevremeno izradio nekoliko vrhunskih slika.
„Neki put je zaista teško ući u trag slikama, ali velike aukcijske kuće imaju vrlo pedantnu evidenciju o prodaji kapitalnih dela, a posebno kada je reč o slikama i delima starih majstora. U vreme kada sam pripremao knjigu o Paji Jovanoviću kontaktirao sam s galerijom ’Mekonal Mejson‘ i oni su mi dali podatke o ovoj slici i nekoliko drugih. Uz ’Martin Njuman‘, ’Ričard Grin‘, to su sve galerije koje imaju tradiciju prodaje umetničkih dela dužu od stotinu godina, one su upravo prodajom dela mladih umetnika afirmisale i sebe i njih“, objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, Paja Jovanović je upravo preko ovih galerija, prvo u Londonu, a posle i u Minhenu, prodavao svoja dela.
Interesovanje za Paju Jovanovića raste
Kada je reč o proceni vrednosti dela, Petrović ističe da je to, uglavnom, poslovna tajna, ukazujući na to da tržišna vrednost slike ne mora obavezno da se podudara s njenom umetničkom vrednošću. Galerije su, ipak, najviše zainteresovane za kvalitet samog dela, kao i za indeks rasta potražnje za delima određenog autora u proteklih nekoliko godina.
„U poslednjih sedam godina postoje dva primera koja najbolje ilustruju koliko je porastao indeks interesovanja za dela Paje Jovanovića, naročito za ove žanr-teme. U ’Doroteumu‘ je 12. aprila 2011. za 104.000 evra prodat jedan ’Sokolar‘, omiljena tema, slična ovoj, takođe rađen uljem na dasci, u sličnom formatu (45x30 centimetara). U ’Kristiju‘ je u decembru prošle godine ’Prelja‘, slika manjeg formata 19x12,7 centimetara, ulje na dasci, prodata za 42.000 evra. A da ne pričamo o ’Ukrotitelju zmija‘, najskupljoj do sada prodatoj slici Paje Jovanovića (168.234 evra). Od tada kreće ovaj rast, s izvesnim oscilacijama“, navodi Petrović.
Prema pojedinim procenama, Paja Jovanović je autor više od 4.000 radova, ali je najveći deo tog impresivnog opusa u inostranstvu.
Od 1883. godine, kada je sklopio ugovor sa čuvenim galeristom Valisom za galeriju „Frenč“ u Londonu, sve do prvih godina 20. veka nije imao mnogo kontakta sa Srbijom. Ovdašnji kolekcionari su za Jovanovićeva dela počeli da se interesuju tek devedesetih godina, kada su počeli da ih nabavljaju na aukcijama i preko raznih galerija.
„Ono što je, međutim, najvažnije jeste da mi posedujemo njegov legat, u kojem se čuvaju, pored ostalog, veoma važni dokumenti, diplome, pisma, njegova prepiska, knjige iz lične biblioteke, skicen-blokovi iz kojih se vidi proces nastajanja slika: kako je beležio sve, kako je bio studiozan, pažljiv i pritom veoma obrazovan. Svako ko želi bliže da se upozna s Pajom Jovanovićem, ne samo kao sa slikarom nego i kao sa čovekom, trebalo bi da poseti ovaj legat. Jedan od razloga zbog kojih je više njegovih dela u inostranstvu nego ovde je i to što je on od pedesete godine života zarađivao od portreta — slikao je vladare, ugledne Bečlije, ljude bliske bečkom dvoru, oficire, samog austrijskog cara, belgijsku kraljicu, čuvene balerine, primadone, bogate bankare… A da ne pričamo koliko je tek ljudi upoznao u ovoj sredini, od kojih su mnogi bili bliski Karađorđevićima, Narodnoj banci, raznim političkim partijama“, napominje naš sagovornik.
Iako je reč o slikaru neospornog talenta, intelektualne dubine i obrazovanja, Paja Jovanović u svetskoj istoriji umetnosti nije poznat onoliko koliko je zaslužio. Čak su se u više navrata potkradale greške u njegovoj biografiji. „Kristi“ je uoči jedne aukcije naveo da je reč o austrijskom slikaru, što je nakon sugestije Petra Petrovića, ispravljeno. Na nekoliko mesta je, priča naš sagovornik, čak pogrešno naveden podatak o godini Jovanovićeve smrti — 1913. umesto 1957.
„Mislim da bi s naše strane trebalo da bude jača komunikacija s tim centrima u Londonu, Njujorku, Parizu kada se pojavi neko zanimljivo delo kao što je sad ovo, jer je potrebno da se zna da je slika, ipak, poznata ovde. Da bi imale dovoljno podataka, aukcijske kuće pomno prate tržište, ali i vrlo vode računa o referencama, o podacima u katalogu, o literaturi, tako da, kada se pojavi bilo koja slika bitna za njih, moraju da se konsultuju sa stručnjakom. Oni imaju dobru procenu kada je reč o prodaji, ali da bi to mogli da pospeše, potrebni su im podaci o umetničkom delu, a tu smo važni mi“, objašnjava Petrović.
Najpopularniji srpski i jugoslovenski slikar
Dela Paje Jovanovića nesumnjivo su najpopularnija na svetskim aukcijama kada je reč o umetnosti sa čitavog prostora nekadašnje Jugoslavije.
„Pre više od deset godina jedna slika Save Šumanovića, pejzaž iz Francuske, prodata je za tridesetak hiljada evra. Od tada dugo nijedna aukcijska kuća u inostranstvu nije ponudila neko njegovo značajnije delo. On je interesantan ovde, za kolekcionare, za muzeje, ali u inostranstvu nije tako. Ima nekih slikara impresionista koji se povremeno pojavljuju, koji su se školovali u Parizu — Konjović, Čelebonović, ali to su daleko manji iznosi od ovog. Tu su, naravno, i dalje živi umetnici, aktivni, koji žive u Njujorku, Parizu, koji preko galerija prodaju svoja dela“, priča Petrović.
Dela Paje Jovanovića posebno su postala popularna na svetskom tržištu kada se povećalo interesovanje za orijentalizam.
„Taj bum orijentalizma je nastao onda kada se pojavio određeni sloj ljudi iz arapskog sveta koji kupuju isključivo teme s tim sadržajima, bez obzira na nacionalnost umetnika. To je privuklo arapskog kupca da izlicitira 1999. godine ’Ukrotitelja zmija‘ u ’Kristiju‘“, objašnjava naš sagovornik.
