https://lat.sputnikportal.rs/20220208/sirok-velikodusan-i-radoznao-pedja-vranesevic-bio-je-umetnik-koji-je-odredio-kulturno-nasledje-1134091316.html
Širok, velikodušan i radoznao, Peđa Vranešević bio je umetnik koji je odredio kulturno nasleđe
Širok, velikodušan i radoznao, Peđa Vranešević bio je umetnik koji je odredio kulturno nasleđe
Sputnik Srbija
Širok, velikodušan i radoznao, Peđa Vranešević bio je umetnik koji je odredio kulturno nasleđe
2022-02-08T10:05+0100
2022-02-08T10:05+0100
2022-02-08T10:05+0100
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
pop kultura
muzika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/06/1134052626_27:0:955:522_1920x0_80_0_0_a233d2f934fab9bbf5cfd044232239cb.jpg
Peđa Vranešević bio je jedna koloritna ličnost, vrlo bitna za našu kulturu, iako to nije možda bilo prepoznato u meri u kojoj on to zaslužuje, što je kod nas često slučaj, kaže za Sputnjik strip autor Saša Rakezić, poznatiji pod umetničkim imenom Aleksandar Zograf.Svestrani umetnik koji je odredio kulturno nasleđeVranešević je većini ljudi bio poznat kao osnivač i zajedno sa bratom Mladenom predvodnik grupe Laboratorija zvuka braće Vranešević, ali on je bio mnogo više od toga, dodaje Rakezić.Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih bio je član umetničkih grupa u Novom Sadu koje su se bavile konceptualnom umetnošću, ali je pre toga svirao u bendu „The best nothing“, koji je bio neka vrsta osveženja na tadašnjoj jugoslovenskoj rok sceni.Osim što se bavio svojim osnovnim zanimanjem — arhitekturom, bio je prilično značajan i po svom radu na Televiziji Vojvodine i što je uređivao program koji se tiče kulture i pop umetnosti.Stvaralaštvo kao potrebaBio je veoma značajan i po tome što je u studiju braće Vranešević napravljen veliki broj snimaka sa proto novosadske novotalasne scene. Družio se sa mnogo mlađih ljudi koji su svirali u bendovima, ali je interesantno da nikad nije govorio o nekom zlatnom dobu u prošlosti kad je sve bilo lepo i kad je on bio mlad.Širok, velikodušan i radoznaoNjegov odnos prema životu bio je toliko širok, velikodušan i radoznao, da je mogao da se izrazi na puno različitih načina.Rakezić je upoznao Peđu Vraneševića kao tinejdžer, u to vreme je bio novinar saradnik nedeljnika „Džuboks“. Zajedno sa Predragom Popovićem često je boravio u Novom Sadu i često su sa Vraneševićem dugo razgovarali.
https://lat.sputnikportal.rs/20220206/preminuo-pedja-vranesevic-osnivac-cuvene-laboratorije-zvuka-1134052505.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
predrag peđa vranešević, laboratorija zvuka, umetnik, jugoslovensko kulturno nasleđe, predrag peđa vranešević, laboratorija zvuka, umetnik, jugoslovensko kulturno nasleđe
predrag peđa vranešević, laboratorija zvuka, umetnik, jugoslovensko kulturno nasleđe, predrag peđa vranešević, laboratorija zvuka, umetnik, jugoslovensko kulturno nasleđe
Širok, velikodušan i radoznao, Peđa Vranešević bio je umetnik koji je odredio kulturno nasleđe
Predrag Peđa Vranešević koji je preminuo juče u Novom Sadu u 76. godini, bio je svestrani umetnik koji je odredio jugoslovensko kulturno nasleđe u poslednjih nekoliko decenija. Njegov odnos prema životu bio je toliko širok, velikodušan i radoznao, da je mogao da se izrazi na puno različitih načina.
Peđa Vranešević bio je jedna koloritna ličnost, vrlo bitna za našu kulturu, iako to nije možda bilo prepoznato u meri u kojoj on to zaslužuje, što je kod nas često slučaj, kaže za Sputnjik strip autor Saša Rakezić, poznatiji pod umetničkim imenom Aleksandar Zograf.
Svestrani umetnik koji je odredio kulturno nasleđe
Vranešević je većini ljudi bio poznat kao osnivač i zajedno sa bratom Mladenom predvodnik grupe Laboratorija zvuka braće Vranešević, ali on je bio mnogo više od toga, dodaje Rakezić.
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih bio je član umetničkih grupa u Novom Sadu koje su se bavile konceptualnom umetnošću, ali je pre toga svirao u bendu „The best nothing“, koji je bio neka vrsta osveženja na tadašnjoj jugoslovenskoj rok sceni.
Osim što se bavio svojim osnovnim zanimanjem — arhitekturom, bio je prilično značajan i po svom radu na Televiziji Vojvodine i što je uređivao program koji se tiče kulture i pop umetnosti.
„Svakako je njegov veliki doprinos u tome što je bio čovek koji je stvorio muziku za neke od kultnih filmova jugoslovenske kinematografije. Pored toga, i u pozorištu je stvarao vrlo aktivno i bio je neka vrsta prepoznatljivog lika kog su svi znali i čije su mnoge pesme mnogi ponavljali, a da zapravo nije bilo prepoznato u kojim je sve smerovima i u kojim je sve disciplinama njegova umetnost zapravo funkcionisala. Tako da je Peđa bio jedan od ljudi koji su veoma odredili ono što mi pamtimo kao istorijsko sećanje u poslednjih nekoliko decenija.“
Bio je veoma značajan i po tome što je u studiju braće Vranešević napravljen veliki broj snimaka sa proto novosadske novotalasne scene. Družio se sa mnogo mlađih ljudi koji su svirali u bendovima, ali je interesantno da nikad nije govorio o nekom zlatnom dobu u prošlosti kad je sve bilo lepo i kad je on bio mlad.
„U svakom vremenu je radio i stvarao nešto što je bilo organski deo tog vremena. Dakle, ne nešto što bi bilo podsećanje, već nešto što aktivno učestvuje u atmosferi i kreativnoj liniji jednog vremena. On je i poslednjih godina kad više nije snimao muziku koja bi bila na nosačima zvuka ili postavljena na internetu radi prodaje, stvarao iz čistog zadovoljstva muziku, postavljao je na Jutjub, što možda odražava to da je stvaralaštvo bilo njegova potreba.“
Širok, velikodušan i radoznao
Njegov odnos prema životu bio je toliko širok, velikodušan i radoznao, da je mogao da se izrazi na puno različitih načina.
Rakezić je upoznao Peđu Vraneševića kao tinejdžer, u to vreme je bio novinar saradnik nedeljnika „Džuboks“. Zajedno sa Predragom Popovićem često je boravio u Novom Sadu i često su sa Vraneševićem dugo razgovarali.
„Većinom to nisu bili razgovori isključivo o muzici, već su se doticali života u najširem smislu te reči. Poslednjih godina družili smo se, viđali se povremeno, problem je bilo njegovo zdravstveno stanje koje je otežavalo njegovo kretanje i možemo da zamislimo da nije bilo te prepreke, on bi nastavio da stvara i da bi njegov opus bio mnogo širi i dostupniji nekoj opštoj publici“, zaključio je Rakezić.
