https://lat.sputnikportal.rs/20220208/otpadnicka-crna-rupa-uocena-prvi-put-krece-se-brzinom-od-160000-kilometara-na-sat-1134129406.html
„Otpadnička“ crna rupa uočena prvi put: Kreće se brzinom od 160.000 kilometara na sat
„Otpadnička“ crna rupa uočena prvi put: Kreće se brzinom od 160.000 kilometara na sat
Sputnik Srbija
Astronomi su po prvi put snimili i izmerili masu usamljene zvezdane crne rupe. Takve crne rupe do sada su uočavane uvek u paru sa neutronskim zvezdama, pa je... 08.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-08T13:28+0100
2022-02-08T13:28+0100
2022-02-08T13:28+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
astronomija
habl
crna rupa
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/08/1134128941_192:0:1728:864_1920x0_80_0_0_875aa8c53390ebbbd663869c06b70b91.jpg
Velike zvezde, kada dostignu kraj svog života, obično umiru u katastrofalnim eksplozijama poznatim kao supernove, a njihova gusta jezgra uruše se i postanu crne rupe. Naučnici procenjuju da je svaka hiljadita zvezda u svemiru dovoljno velika da bi mogla da postane zvezdana crna rupa, a takvih u Mlečnom putu ima oko 100 miliona, kaže Kailaš Sahu, astrofizičar u Institutu za izučavanje svemira u Baltimoru, prenosi „Spejs“.Zvezdane crne rupe imaju masu pet ili više puta veću od našeg Sunca, za razliku od supermasivnih crnih rupa, koji imaju masu nekoliko miliona puta veću.Sve do sada primećene zvezdane crne rupe bile su u paru, uglavnom sa neutronskim zvezdama. Naučnici, međutim, smatraju da je većina zvezdanih crnih rupa u našoj galaksiji zapravo „otpadnička“, to jest da egzistiraju same, ali do sada nisu registrovane.Zvezdane crne rupe apsorbuju svetlost koja ide ka njima, pa ih je veoma teško uočiti jer je iza njih taman prostor svemira.Međutim, kada su u binarnom sistemu, njihova interakcija sa uparenom zvezdom dovodi do stvaranja svetla ili gravitacionih talasa koji odaju prisustvo crne rupe.Izolovana zvezdana crna rupa snimljena je uz pomoć teleskopa „Habl“ na udaljenosti od oko 5.150 svetlosnih godina od Zemlje, ka središtu Mlečnog puta.Ključ ovog otkrića, koje treba da bude objavljeno u „Astrofizičkom žurnalu“, leži u snažnim gravitacionim poljima koja pripadaju crnoj rupi i zakrivljuju prostor i vreme. Kao takve, one deluju slično uveličavajućem staklu, što je fenomen poznat kao gravitaciono sočivo.Što je veća masa objekta koji izaziva gravitaciono sočivo, to će svetlosni rezultat duže trajati.„Pošto su crne rupe masivne, njihovi svetlosni događaji trajaće duže. Takođe, crne rupe su tamne, pa uzimamo ta dva kriterijuma za izračunavanje“, navodi Sahu.Astronomi su otkrili ovu usamljenu crnu rupu zahvaljujući podacima teleskopa „Habl“, koji su kombinovani sa podacima zemaljskih opservatorija. Sahu objašnjava da je otkrivanje takve crne rupe zahtevalo godine priprema i osmatranja svemira.Prema procenama naučnika, otkrivena crna rupa je oko sedam puta veća od našeg Sunca. Takođe, izračunato je da se kreće brzinom od oko 160.000 kilometara na sat, pa se pretpostavlja da je toliko ubrzanje dobila usled dejstva eksplozije supernove.
https://lat.sputnikportal.rs/20220120/veliko-iznenadjenje-u-svemiru-otkrivena-mama-crna-rupa-koje-ne-unistava-vec-radja-zvezde-1133497502.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211208/sprema-se-sudar-zemlji-najblizih-supermasivnih-crnih-rupa-1132289885.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210728/naucnici-prvi-put-videli-svetlost-na-drugoj-strani-crne-rupe-1127851520.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, astronomija, habl, crna rupa, magazin
nauka i tehnologija, astronomija, habl, crna rupa, magazin
„Otpadnička“ crna rupa uočena prvi put: Kreće se brzinom od 160.000 kilometara na sat
Astronomi su po prvi put snimili i izmerili masu usamljene zvezdane crne rupe. Takve crne rupe do sada su uočavane uvek u paru sa neutronskim zvezdama, pa je ova dobila naziv „otpadnička“, a zabeleženo je da se kreće brzinom od 160.000 kilometara na sat.
Velike zvezde, kada dostignu kraj svog života, obično umiru u katastrofalnim eksplozijama poznatim kao
supernove, a njihova gusta jezgra uruše se i postanu crne rupe. Naučnici procenjuju da je svaka hiljadita zvezda u svemiru dovoljno velika da bi mogla da postane zvezdana
crna rupa, a takvih u Mlečnom putu ima oko 100 miliona, kaže Kailaš Sahu, astrofizičar u Institutu za izučavanje svemira u Baltimoru,
prenosi „Spejs“.
Zvezdane crne rupe imaju masu pet ili više puta veću od našeg Sunca, za razliku od supermasivnih crnih rupa, koji imaju masu nekoliko miliona puta veću.
Sve do sada primećene zvezdane crne rupe bile su u paru, uglavnom sa neutronskim zvezdama. Naučnici, međutim, smatraju da je većina zvezdanih crnih rupa u našoj galaksiji zapravo „otpadnička“, to jest da egzistiraju same, ali do sada nisu registrovane.
Zvezdane crne rupe apsorbuju svetlost koja ide ka njima, pa ih je veoma teško uočiti jer je iza njih taman prostor svemira.
Međutim, kada su u binarnom sistemu, njihova interakcija sa uparenom zvezdom dovodi do stvaranja svetla ili gravitacionih talasa koji odaju prisustvo crne rupe.
Izolovana zvezdana crna rupa snimljena je uz pomoć teleskopa „Habl“ na udaljenosti od oko 5.150 svetlosnih godina od Zemlje, ka središtu Mlečnog puta.
„Znamo da izolovane crne rupe postoje i da imaju slične mase kao one u binarnim sistemima. I verovatno ih ima veoma mnogo“, kaže Sahu.
Ključ ovog otkrića, koje treba da bude
objavljeno u „Astrofizičkom žurnalu“, leži u snažnim gravitacionim poljima koja pripadaju crnoj rupi i
zakrivljuju prostor i vreme. Kao takve, one deluju slično uveličavajućem staklu, što je fenomen poznat kao gravitaciono sočivo.
„Ukoliko smo u stanju da detektujemo i izmerimo zakrivljenje svetlosti koje izazivaju takvi masivni objekti, onda možemo i da otkrijemo njih i njihovu masu“, kaže Sahu.
Što je veća masa objekta koji izaziva gravitaciono sočivo, to će svetlosni rezultat duže trajati.
„Pošto su crne rupe masivne, njihovi svetlosni događaji trajaće duže. Takođe, crne rupe su tamne, pa uzimamo ta dva kriterijuma za izračunavanje“, navodi Sahu.
Astronomi su otkrili ovu usamljenu crnu rupu zahvaljujući podacima teleskopa „Habl“, koji su kombinovani sa podacima zemaljskih opservatorija. Sahu objašnjava da je otkrivanje takve crne rupe zahtevalo godine priprema i osmatranja svemira.
Prema procenama naučnika, otkrivena crna rupa je oko sedam puta veća od našeg Sunca. Takođe, izračunato je da se kreće brzinom od oko 160.000 kilometara na sat, pa se pretpostavlja da je toliko ubrzanje dobila usled dejstva eksplozije supernove.
