https://lat.sputnikportal.rs/20220207/sankcije-protiv-belorusije-imaju-za-cilj-destabilizaciju-situacije-u-zemlji-1134099500.html
Sankcije protiv Belorusije imaju za cilj destabilizaciju situacije u zemlji
Sankcije protiv Belorusije imaju za cilj destabilizaciju situacije u zemlji
Sputnik Srbija
Sankcije protiv Belorusije imaju za cilj destabilizaciju situacije u zemlji, izjavio je prvi zamenik predstavnika Rusije u UN Dmitrij Poljanski na sastanku Saveta... 07.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-07T18:51+0100
2022-02-07T18:51+0100
2023-02-04T14:42+0100
rusija
rusija
belorusija
dmitrij poljanski
sankcije
savet bezbednosti un
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/07/1134099360_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_8c709aaa739bb6399a60949aed3bffd1.jpg
„Široka sektorska ograničenja protiv Belorusije imaju za cilj uništavanje njenih konkurentnih preduzeća i destabilizaciju društveno-političke situacije“, rekao je Poljanski.On je dodao da Rusija smatra jednostrane sankcije narušavanjem suvereniteta zemalja i mešanjem u njihove unutrašnje stvari.„Smatramo ih kao zadiranje u prerogative Saveta, koji stvaraju prepreke za obezbeđivanje mira. Praksu korišćenja takvih ograničenja tumačimo kao narušavanje suvereniteta država i mešanje u njihove unutrašnje poslove“, zaključio je Poljanski.Protesti u Belorusiji i sankcijeOdnosi Belorusije i zapadnih zemalja pogoršali su se posle predsedničkih izbora održanih 9. Avgusta 2020. godine. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. U zemlji su počeli masovni protesti opozicije koja nije priznala rezultate izbora i koja je smatrala da je pobedila Svetlana Tihanovska.Beloruske vlasti više puta su izjavljivale da se protesti u zemlji koordiniraju iz inostranstva. Lukašenko je optužio Zapad za direktno mešanje u situaciju u zemlji, isticao da SAD upravljaju neredima, dok Evropljani rade onako kako im SAD naloži.Evropska unija, Velika Britanija, SAD, Kanada i niz drugih zemalja postepeno su uvodile sankcije beloruskim zvaničnicima, kao i preduzećima, optužujući Minsk za narušavanje izbora i kršenje ljudskih prava. Među zemljama iz kojih se koordiniraju protesti, Lukašenko je naveo Poljsku, Češku, Litvaniju i Ukrajinu. Jedan broj predstavnika beloruske opozicije otišao je u inostranstvo, konkretno u Poljsku, Litvaniju i Ukrajinu odake sprovode svoje aktivnosti.
https://lat.sputnikportal.rs/20220204/amerika-uvela-nove-sankcije-belorusiji-1133971768.html
belorusija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, belorusija, dmitrij poljanski, sankcije, savet bezbednosti un
rusija, belorusija, dmitrij poljanski, sankcije, savet bezbednosti un
Sankcije protiv Belorusije imaju za cilj destabilizaciju situacije u zemlji
18:51 07.02.2022 (Osveženo: 14:42 04.02.2023) Sankcije protiv Belorusije imaju za cilj destabilizaciju situacije u zemlji, izjavio je prvi zamenik predstavnika Rusije u UN Dmitrij Poljanski na sastanku Saveta bezbednosti UN.
„Široka sektorska ograničenja protiv Belorusije imaju za cilj uništavanje njenih konkurentnih preduzeća i destabilizaciju društveno-političke situacije“, rekao je Poljanski.
On je dodao da Rusija smatra jednostrane sankcije narušavanjem suvereniteta zemalja i mešanjem u njihove unutrašnje stvari.
„Rusija se tradicionalno rukovodi shvatanjem da su sankcije Saveta bezbednosti UN jedine legitimne. S tim u vezi, sve veću zabrinutost izaziva praksa da pojedinačne zemlje i njihovi savezi koriste jednostrane prinudne mere“, istakao je on.
„Smatramo ih kao zadiranje u prerogative Saveta, koji stvaraju prepreke za obezbeđivanje mira. Praksu korišćenja takvih ograničenja tumačimo kao narušavanje suvereniteta država i mešanje u njihove unutrašnje poslove“, zaključio je Poljanski.
Protesti u Belorusiji i sankcije
Odnosi Belorusije i zapadnih zemalja pogoršali su se posle predsedničkih izbora održanih 9. Avgusta 2020. godine. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je
pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. U zemlji su počeli
masovni protesti opozicije koja nije priznala rezultate izbora i koja je smatrala da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Beloruske vlasti više puta su izjavljivale da se protesti u zemlji koordiniraju iz inostranstva. Lukašenko je optužio Zapad za direktno mešanje u situaciju u zemlji, isticao da SAD upravljaju neredima, dok Evropljani rade onako kako im SAD naloži.
Evropska unija, Velika Britanija, SAD, Kanada i niz drugih zemalja postepeno su
uvodile sankcije beloruskim zvaničnicima, kao i preduzećima, optužujući Minsk za narušavanje izbora i kršenje ljudskih prava. Među zemljama iz kojih se koordiniraju protesti, Lukašenko je naveo Poljsku, Češku, Litvaniju i Ukrajinu. Jedan broj predstavnika beloruske opozicije otišao je u inostranstvo, konkretno u Poljsku, Litvaniju i Ukrajinu odake sprovode svoje aktivnosti.
