https://lat.sputnikportal.rs/20220207/nato-zagovara-dijalog-sa-moskvom--i-dugorocno-jacanje-prisustva-blizu-ruskih-granica-1134098910.html
NATO zagovara dijalog sa Moskvom – i dugoročno jačanje prisustva blizu ruskih granica
NATO zagovara dijalog sa Moskvom – i dugoročno jačanje prisustva blizu ruskih granica
Sputnik Srbija
NATO očekuje da će se njegovo pojačano prisustvo u istočnoj Evropi dugoročno nastaviti u svetlu ruske pretnje Ukrajini, saopštio je generalni sekretar NATO Jens... 07.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-07T19:37+0100
2022-02-07T19:37+0100
2022-02-07T19:37+0100
rusija
rusija
nato
jens stoltenberg
ukrajina
andžej duda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/02/1132110312_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_3e0cb4cf6ed933f9699827aef0d4ec61.jpg
On je ponovo naglasio da je razlog zbog kojeg je NATO povećao gotovost snaga rizik od „ruske invazije na Ukrajinu” i da spreman je da ih rasporedi u roku od nekoliko dana ako bude potrebno. NATO će učiniti sve što je moguće da zaštiti saveznike, dodao je on.Pojasnio je da su najpre pojačane sadašnje misije u istočnom delu NATO-a, ali da se, pored toga, dodatno pojačava vojno prisustvo bloka. S tim u vezi, podsetio je da je Britanija saopštila o upućivanju svojih snaga i sredstava na istočno krilo, da su SAD već započele raspoređivanje i da upućuju svoju vojsku u Poljsku i Rumuniju, kao i dodatni kontingent u Nemačku. To je ukupno otprilike 3.000 vojnika, precizirao je Stoltenberg.Pozdravljamo odluku Vašingtona da pošalje dodatne trupe u Poljsku, Rumuniju i Nemačku. Ovo je snažan signal posvećenosti SAD našoj Alijansi, istakao je generalni sekretar.On je prokomentarisao i jačanje snaga za reagovanje NATO-a. Reč je o 40.000 vojnika koji mogu da budu brzo raspoređeni, dodao je šef NATO-a.S tim u vezi, naveo je da je Moskvi predstavljen dokument sa aspektima oko kojih bi strane mogle da se dogovore. Dijalog sa Moskvom važniji nego ikada preOn je ponovo pozvao Rusiju na nove pregovore u okviru Saveta Rusija-NATO kako bi se, između ostalog, razgovaralo o bilateralnim odnosima i kontroli naoružanja.Spremni smo da saslušamo pitanja koja brinu Rusiju, kaže šef NATO-a.„Osim toga, spremni smo da razgovaramo o odnosima Rusije i NATO-a, smanjenju rizika od sukoba i transparentnosti, režimu kontrole naoružanja, razoružanja, kao i o svim pitanjima koje utiču na našu bezbednost“, napomenuo je on, ističući da ključni principi funkcionisanja NATO-a nisu predmet rasprave.O pregovorima Putina i SijaIstovremeno, generalni sekretar NATO-a smatra da zajednička deklaracija Rusije i Kine, usvojena nakon sastanka dvojice lidera, Vladimira Putina i Sija Đinpinga, predstavlja pokušaj uskraćivanja prava suverenim zemljama da naprave sopstveni izbor u pogledu odbrambenih saveza.S tim u vezi, Stoltenberg je istakao da je pravo zemalja da traže članstvo u Alijansi sadržano u ključnim međunarodnim dokumentima.Varšava zabrinuta „ruskom vojnom pretnjom“Sa svoje strane, poljski lider je zatražio dodatnu vojnu pomoć generalnom sekretaru Alijanse jer, kako kaže, ni najmanje ne sumnja da je na istočnom krilu potrebno jačanje NATO-a zbog „ruske vojne pretnje njegovoj zemlji“.„Svi vide šta se zbiva. Moskva jača svoje vojno prisustvo u našem delu Evrope. Potrebno je ojačati istočno krilo u celini, ne samo Poljsku i baltičke zemlje. Mislim i na jug Evrope. Svuda je potrebno jačanje“, objasnio je Duda.Kako je rekao, zabrinut je „mogućnošću da se ruska vojska neće povući iz Belorusije“ nakon vežbi koje se trenutno odvijaju. S tim u vezi, naveo je da neprestano stižu nove ruske jedinice i u područje rusko-ukrajinske granicu i u Belorusiju.Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog povećanja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Rusija je u više navrata negirala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nema nameru nikoga napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a rasporedi u blizini ruske granice.
https://lat.sputnikportal.rs/20220207/zaharova-broj-laznih-vesti-o-invaziji-rusije-na-ukrajinu-pokazuje-da-se-spremaju-provokacije-1134081505.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, nato, jens stoltenberg, ukrajina, andžej duda
rusija, nato, jens stoltenberg, ukrajina, andžej duda
NATO zagovara dijalog sa Moskvom – i dugoročno jačanje prisustva blizu ruskih granica
NATO očekuje da će se njegovo pojačano prisustvo u istočnoj Evropi dugoročno nastaviti u svetlu ruske pretnje Ukrajini, saopštio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Međutim, on navodi i da je dijalog sa Rusijom važniji nego ikada pre.
„Već smo povećali naše prisustvo u istočnom delu Alijanse. To pokazuje da NATO pažljivo prati situaciju u Ukrajini. Razmišljamo o dugoročnom prisustvu u istočnom delu, ali još uvek nije doneta odluka“, izjavio je Stoltenberg u Briselu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa poljskim predsednikom Andžejem Dudom.
On je ponovo naglasio da je
razlog zbog kojeg je NATO povećao gotovost snaga
rizik od „ruske invazije na Ukrajinu” i da spreman je da ih rasporedi u roku od nekoliko dana ako bude potrebno. NATO će učiniti sve što je moguće da zaštiti saveznike, dodao je on.
Pojasnio je da su najpre pojačane sadašnje misije u istočnom delu NATO-a, ali da se, pored toga, dodatno pojačava vojno prisustvo bloka. S tim u vezi, podsetio je da je Britanija saopštila o upućivanju svojih snaga i sredstava na istočno krilo, da su SAD već započele raspoređivanje i da upućuju svoju vojsku u Poljsku i Rumuniju, kao i dodatni kontingent u Nemačku. To je ukupno otprilike 3.000 vojnika, precizirao je Stoltenberg.
Pozdravljamo odluku Vašingtona da pošalje dodatne trupe u Poljsku, Rumuniju i Nemačku. Ovo je snažan signal posvećenosti SAD našoj Alijansi, istakao je generalni sekretar.
On je prokomentarisao i jačanje snaga za reagovanje NATO-a. Reč je o 40.000 vojnika koji mogu da budu brzo raspoređeni, dodao je šef NATO-a.
„Naš glavni cilj je da pronađemo političko rešenje. Uvereni smo da je neophodno i obuzdavanje i dijalog, kao i da, ukoliko smo ujedinjeni i snažni, možemo da razgovaramo sa Rusijom“, ocenio je Stoltenberg.
S tim u vezi, naveo je da je Moskvi predstavljen dokument sa aspektima oko kojih bi strane mogle da se dogovore.
Dijalog sa Moskvom važniji nego ikada pre
On je ponovo pozvao Rusiju na nove pregovore u okviru Saveta Rusija-NATO kako bi se, između ostalog, razgovaralo o bilateralnim odnosima i kontroli naoružanja.
„Dijalog sa Rusijom je sada važniji nego ikada pre u cilju pronalaženja političkog rešenja. Danas sam ponovo potvrdio poziv Moskvi na sastanak sa članicama Alijanse u okviru Saveta Rusija-NATO“, rekao je Stoltenberg.
Spremni smo da saslušamo pitanja koja brinu Rusiju, kaže šef NATO-a.
„Osim toga, spremni smo da razgovaramo o odnosima Rusije i NATO-a, smanjenju rizika od sukoba i transparentnosti, režimu kontrole naoružanja, razoružanja, kao i o svim pitanjima koje utiču na našu bezbednost“, napomenuo je on, ističući da ključni principi funkcionisanja NATO-a nisu predmet rasprave.
O pregovorima Putina i Sija
Istovremeno, generalni sekretar NATO-a smatra da
zajednička deklaracija Rusije i Kine, usvojena nakon sastanka dvojice lidera, Vladimira Putina i Sija Đinpinga, predstavlja
pokušaj uskraćivanja prava suverenim zemljama da naprave sopstveni izbor u pogledu odbrambenih saveza.
„Kina se prvi put pridružila Rusiji u pozivu NATO-u da ne prima nove zemlje u Alijansu. To je pokušaj negiranja prava suverenih država da načine samostalni izbor“, rekao je on.
S tim u vezi, Stoltenberg je istakao da je pravo zemalja da traže članstvo u Alijansi sadržano u ključnim međunarodnim dokumentima.
Varšava zabrinuta „ruskom vojnom pretnjom“
Sa svoje strane, poljski lider je zatražio dodatnu vojnu pomoć generalnom sekretaru Alijanse jer, kako kaže, ni najmanje ne sumnja da je na istočnom krilu potrebno jačanje NATO-a zbog „ruske vojne pretnje njegovoj zemlji“.
„Svi vide šta se zbiva. Moskva jača svoje vojno prisustvo u našem delu Evrope. Potrebno je ojačati istočno krilo u celini, ne samo Poljsku i baltičke zemlje. Mislim i na jug Evrope. Svuda je potrebno jačanje“, objasnio je Duda.
Kako je rekao, zabrinut je „mogućnošću da se
ruska vojska neće povući iz Belorusije“ nakon
vežbi koje se trenutno odvijaju. S tim u vezi, naveo je da neprestano stižu nove ruske jedinice i u područje rusko-ukrajinske granicu i u Belorusiju.
Svi mi sa strepnjom gledamo na mogućnost da će na kraju ovo rusko prisustvo suštinski promeniti bezbednosnu arhitekturu u našem delu Evrope u situaciji ako se te jedinice ne vrate u svoje garnizone nakon završetka vežbi, već ostanu u Belorusiji, zaključio je predsednik Poljske.
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog
navodnog povećanja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine.
Rusija je u više navrata negirala
optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da
nikome ne preti i nema nameru nikoga napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a rasporedi u blizini ruske granice.
