https://lat.sputnikportal.rs/20220206/ruske-ubice-dronova--kolosalno-dostignuce-strucnjaka-ministarstva-odbrane-1133867455.html
Ruske ubice dronova — kolosalno dostignuće stručnjaka Ministarstva odbrane
Ruske ubice dronova — kolosalno dostignuće stručnjaka Ministarstva odbrane
Sputnik Srbija
Novi ruski metod borbe protiv roja dronova efikasno će odbiti protivničke, pre svega terorističke napade i zaštititi kako vojne, tako i civilne objekte... 06.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-06T17:01+0100
2022-02-06T17:01+0100
2022-02-06T17:01+0100
rusija
analize i mišljenja
rusija
rusija – vojska i naoružanje
vojska i naoružanje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112057/44/1120574426_0:140:3145:1909_1920x0_80_0_0_4e44d482e07c9c1d845fc8104d2a2129.jpg
Knutov smatra da je novi način borbe protiv roja malih dronova koji predviđa raspršivanje malih fragmenata municije iznad zaštićenog objekta iz specijalnog kvadrokoptera veliko dostignuće stručnjaka Vojnog univerziteta Ministarstva odbrane Rusije.Reč je o minijaturnoj letelici opremljenoj kontrolnim blokom, višecevnim borbenim modulom i četiri teleskopska upravljača međusobno povezanih mrežom koja „raspršuje“ municiju u male fragmente koji lete u različitim pravcima.Ovaj sistem će moći da pokrije zaštićene objekte fragmentacionim poljem. U borbenom položaju, dron visi u vazduhu iznad objekta sa otvorenom mrežom. Mrežni senzori očitavaju kretanje napadačkog „roja“ i šalju signal električnim kapsulama za punjenje višecevnog borbenog modula. Nakon toga sve njegove cevi pucaju u isto vreme, a ovako stvoreno fragmentaciono polje uništava neprijateljske dronove.Knutov ističe da je danas borba protiv „roja“ bespilotnih letelica jedan od prioriteta protivvazdušne odbrane u uslovima savremenog ratovanja, zbog čega se razvijaju različite metode i sredstva, uključujući sisteme za elektronsko ratovanje, elektromagnetno, lasersko oružje i slično. Međutim, dodaje ekspert, oni nisu u stanju da se u potpunosti izbore sa ovim zadatkom. Osim toga, njihovo delovanje zahteva značajna sredstva.S druge strane, objašnjava Knutov, upotreba kvadrokoptera koji ispaljuju karteč je efikasan i istovremeno jeftiniji način za pouzdano odbijanje protivničkih dronova. Osim toga, ispaljivanjem karteča stvara se prilično široko polje, pa su šanse veće da fragmenti municije pogode dron, čak i više njih i tako ih onesposobe.„Danas veliku opasnost predstavljaju rojevi dronova, a pretnja od njihovih napada je sve veća. Efikasnih sredstava zaštite od ovoga praktično nema, osim sistema za elektronsko ratovanje, koji ne mogu uvek da pokažu željeni rezultat, pošto konstruktori dronova stalno unapređuju svoje sisteme, koriste satelitske veze i veštačku inteligenciju. Pre oko godinu dana Amerikanci su demonstrirali dejstvo roja dronova, koji su autonomno, bez ljudske intervencije, napali objekat i pomoću veštačke inteligencije ga uništili. Odupreti se takvom napadu bilo je praktično nemoguće. Činjenica da smo sada smislili metod koji omogućava zaštitu objekata od roja dronova je veoma veliko dostignuće“, rekao je Knutov, koji je i direktor Muzeja vojske PVO.Odbrana od terorističkih napadaBespilotne letelice su letelice sa navigacionim sistemom i vezom sa operaterom, ali bez posade i sposobne su da rešavaju kako izviđačke, špijunske zadatke, tako i borbene i da nanose razorne udare po ciljevima na zemlji, moru i vazduhu. Mogu biti i za jednokratnu upotrebu. To su tzv. „samoubice“, koje se koriste za uništavanje posebno važnih ciljeva. Upravo ove mogućnosti bespilotnih letelica sugerišu da savremeni dronovi predstavljaju prilično ozbiljnu pretnju aktivnim vojnim jedinicama i civilima.Knutov objašnjava svrsishodnost ovog novog pronalaska rastućom pretnjom napada rojeva dronova na važnu infrastrukturu.Stručnjaci Vojnog univerziteta Ministarstva odbrane Rusije objašnjavaju da inteligencija „roja“ predviđa koordinisane aktivnosti velikog broja „dronova-agenata“ koji sarađuju međusobno i sa okruženjem. Uprkos jednostavnosti takve tehnike, bespilotne letelice u celini demonstriraju „izuzetno složeno“ ponašanje, delujući kao jedan veliki organizam.Zahvaljujući svojoj slaboj primetnosti, roj može da ima veliki uticaj na tok borbenih dejstava pomoću izviđanja, nanoseći iz vazduha udare po borbenim vozilima, kontrolnim punktovima, trupama i vojnoj tehnici, čak i u uslovima suprotstavljanja sistema PVO i sredstava za radio-elektronsku borbu.Stručnjaci napominju da postojeća sredstva za odbijanje napada rojevima dronova nisu u stanju da se adekvatno izbore sa tim zadatkom.Ruske ubice dronovaKnutov navodi da ruski stručnjaci takođe rade na stvaranju sistema za borbu protiv izviđačkih i ofanzivnih bespilotnih letelica, kao što su američki MK-9 „Ripet“ i turski „Bajraktar“.Po mišljenju mnogih vojnih eksperata, najperspektivnije sredstvo za borbu protiv udarnih dronova je ruski samohodni protivvazudšni artiljerijski sistem „Derivacija PVO“, koji ima automatski top kalibra 57 milimetara i i višenamensko punjenje sa daljinskom detonacijom u blizini mete. To će omogućiti da se precizno pogađaju i obaraju dronovi raznih tipova.Takođe, ozbiljna pretnja dronovima su i čuveni „Panciri“, koje je i Srbija nabavila. Eksperti navode da su, recimo, turske bespilotne letelice laka meta za ruske sisteme protivvazdušne odbrane kao što su „Panciri“, a tome ide u prilog i činjenica da su krajem prošle godine ti sistemi oborili više od 40 dronova turske proizvodnje „Bajraktar“ i „Anka“ u Libiji i Siriji.Modernizovani sistem PVO „Pancir-S1M“ može da se bori protiv svih vrsta jurišnih dronova koji su u službi naoružanja u mnogim zemljama, a ovaj kompleks će, kako se očekuje, postati jedan od glavnih elemenata ruskog sistema namenjenog za dejstva protiv dronova.Najvažnija prednost ovog sistema je mogućnost da pogađa i dronove malih dimenzija i brzine, koji su teški ciljevi za druge sisteme PVO.Rusija već sada ima dovoljno vrsta oružja da se nosi sa prilično demonizovanim „Bajraktarom TB2“ i drugim dronovima, a među sredstvima za borbu protiv bespilotnih letelica efikasni su i sistemi „Tor“, „Buk-M2E“, „Sosna“ i drugi.U suštini, ruska industrija trenutno proizvodi dve vrste oružja protiv bespilotnih letelica — „soft-kill“, koje su namenjene za elektronsko potiskivanje i „hard-kill“ prilagođene za fizičko uništenje.Pogledajte i emisiju Ljubinke Milinčić „Moj pogled na Rusiju“ — „Ruske rakete pred američkim vratima“.
https://lat.sputnikportal.rs/20220131/novi-sistem-za-ohotnjik-ruski-teski-udarni-dron-bice-jos-nevidljiviji-1133581122.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220131/rusija-smislila-novi-nacin-borbe-protiv-roja-neprijateljskih-dronova-foto-1133818892.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
analize i mišljenja, rusija, rusija – vojska i naoružanje, vojska i naoružanje
analize i mišljenja, rusija, rusija – vojska i naoružanje, vojska i naoružanje
Ruske ubice dronova — kolosalno dostignuće stručnjaka Ministarstva odbrane
Novi ruski metod borbe protiv roja dronova efikasno će odbiti protivničke, pre svega terorističke napade i zaštititi kako vojne, tako i civilne objekte, ocenjuje ruski vojni ekspert Jurij Knutov.
Knutov smatra da je
novi način borbe protiv roja malih dronova koji predviđa raspršivanje malih fragmenata municije iznad zaštićenog objekta iz specijalnog kvadrokoptera veliko dostignuće stručnjaka Vojnog univerziteta Ministarstva odbrane Rusije.
Reč je o minijaturnoj letelici opremljenoj kontrolnim blokom, višecevnim borbenim modulom i četiri teleskopska upravljača međusobno povezanih mrežom koja „raspršuje“ municiju u male fragmente koji lete u različitim pravcima.
Ovaj sistem će moći da pokrije zaštićene objekte fragmentacionim poljem. U borbenom položaju, dron visi u vazduhu iznad objekta sa otvorenom mrežom. Mrežni senzori očitavaju kretanje napadačkog „roja“ i šalju signal električnim kapsulama za punjenje višecevnog borbenog modula. Nakon toga sve njegove cevi pucaju u isto vreme, a ovako stvoreno fragmentaciono polje uništava neprijateljske dronove.
Knutov ističe da je danas borba protiv „roja“ bespilotnih letelica jedan od prioriteta protivvazdušne odbrane u uslovima savremenog ratovanja, zbog čega se razvijaju različite metode i sredstva, uključujući sisteme za elektronsko ratovanje, elektromagnetno, lasersko oružje i slično. Međutim, dodaje ekspert, oni nisu u stanju da se u potpunosti izbore sa ovim zadatkom. Osim toga, njihovo delovanje zahteva značajna sredstva.
S druge strane, objašnjava Knutov, upotreba kvadrokoptera koji ispaljuju karteč je efikasan i istovremeno jeftiniji način za pouzdano odbijanje protivničkih dronova. Osim toga, ispaljivanjem karteča stvara se prilično široko polje, pa su šanse veće da fragmenti municije pogode dron, čak i više njih i tako ih onesposobe.
„Danas veliku opasnost predstavljaju rojevi dronova, a pretnja od njihovih napada je sve veća. Efikasnih sredstava zaštite od ovoga praktično nema, osim sistema za elektronsko ratovanje, koji ne mogu uvek da pokažu željeni rezultat, pošto konstruktori dronova stalno unapređuju svoje sisteme, koriste satelitske veze i veštačku inteligenciju. Pre oko godinu dana Amerikanci su demonstrirali dejstvo roja dronova, koji su autonomno, bez ljudske intervencije, napali objekat i pomoću veštačke inteligencije ga uništili. Odupreti se takvom napadu bilo je praktično nemoguće. Činjenica da smo sada smislili metod koji omogućava zaštitu objekata od roja dronova je veoma veliko dostignuće“, rekao je Knutov, koji je i direktor Muzeja vojske PVO.
Odbrana od terorističkih napada
Bespilotne letelice su letelice sa navigacionim sistemom i vezom sa operaterom, ali bez posade i sposobne su da rešavaju kako izviđačke, špijunske zadatke, tako i borbene i da nanose razorne udare po ciljevima na zemlji, moru i vazduhu. Mogu biti i za jednokratnu upotrebu. To su tzv.
„samoubice“, koje se koriste za uništavanje posebno važnih ciljeva. Upravo ove mogućnosti bespilotnih letelica sugerišu da savremeni dronovi predstavljaju prilično ozbiljnu pretnju aktivnim vojnim jedinicama i civilima.
Knutov objašnjava svrsishodnost ovog novog pronalaska rastućom pretnjom napada rojeva dronova na važnu infrastrukturu.
„Ovakvi sistemi treba da pokriju najvažnije objekte, kako vojne tako i civilne. Osim toga, mora se imati u vidu da dronove sve više koriste teroristi, pa će prilikom održavanja masovnih događaja takvi sistemi pomoći da se izbegnu žrtve u slučaju terorističkih napada“, smatra Knutov.
Stručnjaci Vojnog univerziteta Ministarstva odbrane Rusije objašnjavaju da inteligencija „roja“ predviđa koordinisane aktivnosti velikog broja „dronova-agenata“ koji sarađuju međusobno i sa okruženjem. Uprkos jednostavnosti takve tehnike, bespilotne letelice u celini demonstriraju „izuzetno složeno“ ponašanje, delujući kao jedan veliki organizam.
Zahvaljujući svojoj slaboj primetnosti, roj može da ima veliki uticaj na tok borbenih dejstava pomoću izviđanja, nanoseći iz vazduha udare po borbenim vozilima, kontrolnim punktovima, trupama i vojnoj tehnici, čak i u uslovima suprotstavljanja sistema PVO i sredstava za radio-elektronsku borbu.
Stručnjaci napominju da postojeća sredstva za odbijanje napada rojevima dronova nisu u stanju da se adekvatno izbore sa tim zadatkom.
Knutov navodi da ruski stručnjaci takođe rade na stvaranju sistema za borbu protiv izviđačkih i ofanzivnih bespilotnih letelica, kao što su američki MK-9 „Ripet“ i turski „Bajraktar“.
Po mišljenju mnogih vojnih eksperata, najperspektivnije sredstvo za borbu protiv udarnih dronova je
ruski samohodni protivvazudšni artiljerijski sistem „Derivacija PVO“, koji ima automatski top kalibra 57 milimetara i i višenamensko punjenje sa daljinskom detonacijom u blizini mete. To će omogućiti da se precizno pogađaju i obaraju dronovi raznih tipova.
Takođe, ozbiljna pretnja dronovima su i čuveni „Panciri“, koje je i Srbija nabavila. Eksperti navode da su, recimo, turske bespilotne letelice laka meta za ruske sisteme protivvazdušne odbrane kao što su „Panciri“, a tome ide u prilog i činjenica da su krajem prošle godine ti sistemi oborili više od 40 dronova turske proizvodnje „Bajraktar“ i „Anka“ u Libiji i Siriji.
Modernizovani sistem PVO „Pancir-S1M“ može da se bori protiv svih vrsta jurišnih dronova koji su u službi naoružanja u mnogim zemljama, a ovaj kompleks će, kako se očekuje, postati jedan od glavnih elemenata ruskog sistema namenjenog za dejstva protiv dronova.
Najvažnija prednost ovog sistema je mogućnost da pogađa i dronove malih dimenzija i brzine, koji su teški ciljevi za druge sisteme PVO.
Rusija već sada ima
dovoljno vrsta oružja da se nosi sa prilično demonizovanim „Bajraktarom TB2“ i drugim dronovima, a među sredstvima za borbu protiv bespilotnih letelica efikasni su i sistemi „Tor“, „Buk-M2E“, „Sosna“ i drugi.
U suštini, ruska industrija trenutno proizvodi dve vrste oružja protiv bespilotnih letelica — „soft-kill“, koje su namenjene za elektronsko potiskivanje i „hard-kill“ prilagođene za fizičko uništenje.
Pogledajte i emisiju Ljubinke Milinčić „Moj pogled na Rusiju“ — „Ruske rakete pred američkim vratima“.
