Cvet star 100 miliona godina bacio senku na Darvinovu „odvratnu misteriju“ /foto/
© Foto : Pixabay / manfredrichter
Pratite nas
Nedavno otkriven u Mjanmaru, cvet koji su mirisali dinosaurusi vegetirao je pre 100 miliona godina, i to pre nego što ga je ćilibar zamrznuo u vremenu. Iako su naučnici fascinirani činjenicom da je skoro identičan biljkama danas, oni takođe veruju da cvet može da objasni jednu od misterija teorije evolucije.
Međunarodni tim naučnika otkrio je u Mjanmaru dva ceta stara 100 miliona godina sačuvana u ćilibaru. Jedna od ovih biljaka koja je vegetirala početkom gornje krede, na jednom od blokova superkontinenta Gondvana, iznenađujuće podseća na žbunje iz roda Phylica, koje je danas deo afričke flore sa juga.
Studiju su vodili istraživači sa Univerziteta nauke i tehnologije Kingdao u Kini, a rad je ove nedelje objavljen u časopisu „Nejčer plants“.
An international research team led by Chinese scientists has discovered 100-million-year-old fossil flowers preserved in amber, providing evidence for the study of the evolution of flowering plants in Southeast Asia and tectonic plate movement.https://t.co/KJuYpVW5cD pic.twitter.com/6HtSAlJwS7
— Chinese Embassy in Switzerland (@ChinaEmbinCH) February 2, 2022
Ovo cveće priča priču o preživljavanju u teškim uslovima.
Kako se navodi u saopštenju Otvorenog univerziteta, neki od fosila su bili pogođeni vatrom, što ukazuje da su šumski požari bili uobičajeni u to vreme i da su bili deo važnog aspekta evolucije cveća.
Robert Spajser, specijalista paleobotanike i profesor emeritus na univerzitetu je koautor rada.
„Prvi cvetovi nisu bili primitivni kao što mnogi pretpostavljaju, već su bili odlično prilagođeni da prežive česte šumske požare koji su pustošili vreli svet krede“, kaže Spajser.
Istraživači rade na rekonstrukciji istorije ovog cveća. Pošti je teško pronaći dobre primerke iz doba krede, ovo lepo „uvošteno“ cveće čini još vrednijim. Tim je čak uspeo da zumira zrnca polena uhvaćena u ćilibaru.
Ka razrešenju „odvratne misterije“
Pored toga, ovo novo otkriće bi takođe moglo dovesti do razrešenja jedne od glavnih misterija teorije evolucije. Otvoreni univerzitet je istakao zanimljiv deo istorije u svojoj raspravi o cveću.
Godine 1879, u pismu svom najbližem prijatelju, botaničaru i istraživaču dr Džozefu Hukeru, Čarls Darvin je napisao: „Brzi razvoj, koliko možemo da procenimo, svih viših biljaka u novijim geološkim vremenima je odvratna misterija“.
Ova „odvratna misterija“ stoga leži u činjenici da su se cvetne biljke, ili kritosemenčice, pojavile iznenada pre 100 miliona godina i od tada su primećene u različitim bojama i oblicima.Ne zna se da li su ove biljke mogle postojati pre perioda krede.
Robert Spajser smatra da bi da je Darvin video biljke otkrivene u Mjanmaru, njegova „odvratna misterija“ ne bi toliko zbunila jer fosili ukazuju na to da je vatra bila ključni element u evoluciji cveća.
Prema njegovim rečima, ako je mnogo praistorijskog cveća raslo u polusušnim predelima, poput onih u Južnoj Africi, to objašnjava zašto su prve faze evolucije kritosemenjača tako slabo zastupljene u fosilnom zapisu, jer se fosili obično ne formiraju na terenima ovog tip zbog čestih požara.
