https://lat.sputnikportal.rs/20220114/geneticari-opovrgli-stavku-iz-darvinove-teorije-1133286387.html
Genetičari opovrgli stavku iz Darvinove teorije
Genetičari opovrgli stavku iz Darvinove teorije
Sputnik Srbija
Naučnici iz Nemačke i Sjedinjenih Država dokazali su da mutacije DNK, zbog kojih organizmi evoluiraju, nisu slučajne. Prema Darvinovoj evolucionoj teoriji... 14.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-14T20:35+0100
2022-01-14T20:35+0100
2022-01-15T07:44+0100
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
nauka i tehnologija
izumi i otkrića
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112103/76/1121037647_0:752:2048:1904_1920x0_80_0_0_7b46636c620fcd8c504e26916902745e.jpg
Mutacije nastaju kada se DNK nakon oštećenja ne obnovi u svom prethodnom obliku, već stvara novu varijaciju.Tokom tri godine istraživanja, autori su sekvencionirali DNK stotina biljaka Arabidopsis thaliana, malog cveta koji genetičari uzimaju za model biljnog organizma zbog njegovog relativno malog genoma od oko 120 miliona parova baza. Poređenja radi, ljudski genom sadrži približno tri milijarde baznih parova.Rad je obavljen na Institutu Maks Plank za razvojnu biologiju u Nemačkoj, gde su naučnici uzgajali uzorke u laboratorijskom okruženju koje je omogućilo biljkama sa defektima koji možda ne prežive u prirodi da prežive u kontrolisanim uslovima.Sekvenciranjem je otkriveno više od milion mutacija, među kojima su naučnici identifikovali obrazac koji je u suprotnosti sa tezom evolucione teorije o nasumičnosti mutacija. Otkrili su da se u regionima genoma odgovornim za rast ćelija i ekspresiju gena mutacije javljaju veoma retko.„Biološki najvažniji regioni genoma su zaštićeni od mutacija. U ovim regionima, popravka oštećenja DNK je posebno efikasna“, objašnjava Detlef Vegel, šef studije, naučni direktor Instituta Maks Plank.Autori su otkrili da način na koji je DNK lanac omotan oko proteina ukazuje na to da li će određeni gen mutirati ili ne.„To znači da možemo predvideti koji geni će verovatnije mutirati“, dodaje on.Istraživači se nadaju da će ovo saznanje pomoći uzgajivačima koji se oslanjaju na genetske modifikacije da bi proizveli bolje useve, kao i da će omogućiti buduće tretmane bolesti uzrokovanih mutacijama, uključujući rak.Rezultati studije objavljeni su u časopisu „Nejčer“.
https://lat.sputnikportal.rs/20220113/veliki-uspeh-naucnika-napravljena-dnk-antena-koja-otkriva-rane-bolesti-1133254888.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210727/tajanstveni-lanci-dnk-koji-se-uklapaju-sa-genima-iz-drugih-organizama-1127803313.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
živi svet i genetika, nauka i tehnologija, izumi i otkrića
živi svet i genetika, nauka i tehnologija, izumi i otkrića
Genetičari opovrgli stavku iz Darvinove teorije
20:35 14.01.2022 (Osveženo: 07:44 15.01.2022) Naučnici iz Nemačke i Sjedinjenih Država dokazali su da mutacije DNK, zbog kojih organizmi evoluiraju, nisu slučajne. Prema Darvinovoj evolucionoj teoriji, mutacije se javljaju nasumično, a zatim se fiksiraju one koje daju određene prednosti.
Mutacije nastaju kada se DNK nakon oštećenja ne obnovi u svom prethodnom obliku, već stvara novu varijaciju.
„Uvek smo smatrali da su mutacije u biljnom genomu nasumične“, rekao je autor članka, vanredni profesor nauke o biljkama Grej Monro sa Univerziteta Kalifornija. „Ispostavilo se da mutacije uopšte nisu nasumične u smislu da su korisne za biljke. To je potpuno novi način gledanja na mutaciju.“
Tokom tri godine istraživanja, autori su sekvencionirali DNK stotina biljaka Arabidopsis thaliana, malog cveta koji genetičari uzimaju za model biljnog organizma zbog njegovog relativno malog genoma od oko 120 miliona parova baza. Poređenja radi, ljudski genom sadrži približno tri milijarde baznih parova.
Rad je obavljen na Institutu Maks Plank za razvojnu biologiju u Nemačkoj, gde su naučnici uzgajali uzorke u laboratorijskom okruženju koje je omogućilo biljkama sa defektima koji možda ne prežive u prirodi da prežive u kontrolisanim uslovima.
Sekvenciranjem je otkriveno više od milion mutacija, među kojima su naučnici identifikovali obrazac koji je u suprotnosti sa tezom evolucione teorije o nasumičnosti mutacija. Otkrili su da se u regionima genoma odgovornim za rast ćelija i ekspresiju gena mutacije javljaju veoma retko.
„Biološki najvažniji regioni genoma su zaštićeni od mutacija. U ovim regionima, popravka oštećenja DNK je posebno efikasna“, objašnjava Detlef Vegel, šef studije, naučni direktor Instituta Maks Plank.
„Biljka se razvila tako da se njena najvažnija mesta zaštite od mutacija. Ovo je uzbudljivo jer bismo mogli da iskoristimo otkriće da osmislimo kako da zaštitimo ljudske gene od mutacija“, rekao je naučnik.
Autori su otkrili da način na koji je DNK lanac omotan oko proteina ukazuje na to da li će određeni gen mutirati ili ne.
„To znači da možemo predvideti koji geni će verovatnije mutirati“, dodaje on.
Istraživači se nadaju da će ovo saznanje pomoći uzgajivačima koji se oslanjaju na genetske modifikacije da bi proizveli bolje useve, kao i da će omogućiti buduće tretmane bolesti uzrokovanih mutacijama, uključujući rak.
Rezultati studije objavljeni su
u časopisu „Nejčer“.
