Veliki doprinos Rusa u razvoju grada: Otvorena izložba o ruskoj emigraciji u Beogradu /foto/
18:11 01.02.2022 (Osveženo: 19:08 01.02.2022)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić otvorio je danas izložbu Istorijskog arhiva Beograda "Ruska emigracija u Beogradu od 1920-ih do 1950-ih" u Ruskom domu, gde će trajati do 16. februara.
"Rusi su dali ogroman doprinos razvoju našeg grada. Zaslužuju da taj doprinos bude vrednovan, da se sećamo tog doprinosa, kao i da o njima bude isprična priča", rekao je Vesić na svečanosti pred brojnim novinarima i zvanicama, u društvu direktora Ruskog doma Jevgenija Baranova i direktora Istorijskog arhiva Beograda Dragana Gačića.
Vesić je ocenio kao "veliki događaj" izložbu na kojoj su autori Aleksej Timofejev, Milana Živanović i Slobodan Mandić prikupljene materijale predstavili na 32 izložbena panoa i u dve vitrine, koju prati bogato ilustrovani katalog, sa popisom dokumenata i dragocenom uvodnom studiju na preko 100 strana.
Otvaranje izložbe "Ruska emigracija u Beogradu od 1920-ih do 1950-ih" u Ruskom domu u Beogradu
© Sputnik / Lola Đorđević
Sistematskim istraživanjem fondova i zbirki u Istorijskom arhivu Beograda, autori su došli do brojnih svedočanstava o postojanju ruske emigrantske zajednice, koja je ostavila značajan trag u istoriji, arhitekturi, kulturi i razvoju glavnog grada.
Odabrana arhivska građa je dopunjena pojedinim dokumentima i delovima arhivskog blaga i iz Državnog arhiva Srbije, Narodne biblioteke Srbije, Muzeja grada Beograda, Arhiva Jugoslavije i Vojnog arhiva.
Vladimir Stavrov (Foto Katalog izložbe)
© Sputnik / Lola Đorđević
Govoreći o izložbi "Ruska emigracija u Beogradu od 1920-ih do 1950-ih", Vesić je podsetio da je lično baveći se istorijom Beograda napisao tri knjige, a jedna od njegovih tema su bili i "Beli Rusi u Belom gradu", kako je nazvao prvu svoju kolumnu pisanu za list Politika.
"Mi kao društvo nismo se dovoljno bavili onim što su nam ostavili naša braća Rusi, koji su posle 1918. došli silom prilika, i kakav su uticaj ostavili na razvoj našeg društva", upozorio je Vesić.
Nakon Oktobarske revolucije i građanskog rata koji je usledio, brojni Rusi su utočište našli u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, kako je Vesić istakao, zbog zahvalnosti koju je prestolonaslenik i kasnije kralj Aleksandar osećao prema caru Nikolaju II.
Na izložbi je bilo i onih koji su na izloženim fotografijama pronašli neke od svojih predaka
© Sputnik / Lola Đorđević
"Dali su veliki doprinos razvoju Beograda. Procena je da je stiglo oko 40.000 Rusa, najviše u Beograd - 28 profesora se našlo na Beogradskom univerzitetu, njih 12 su postali akademici, kao Georgije Ostrogorski možda najveći vizantolog sveta", podsetio je Vesić.
Prema njegovim rečima, "Beli Rusi" su dragoceno uticali na razvoj našeg baleta, stripa, vazduhoplovstva, glume i arhitekture, a dolazak "ruske inteligencije je pomogao da se oporavi naše društvo", nakon velikih gubitaka pretrpljenih u Prvom svetskom ratu.
Jedan broj ruskih emigranata je kao učesnik NOB dao svoj doprinos u borbi protiv okupatora(foto iz Kataloga izložbe)
© Sputnik / Lola Đorđević
"O ruskim arhitektama znamo puno, šta su sve izgradili i ostavili našem gradu. Beograd je postao i ruski grad, kao što je tokom svoje istorije bio i rimski, turski, vizantoijski, austrijski i srpski. Svako ko je živeo u Beogradu je ostavio neki trag", naglasio je Vesić.
Ocenivši da se o ruskoj emigraciji nije puno pričalo za vreme socijalizma iz ideoloških razloga", Vesić je naglasio da o toj temi treba razgovarati i da je "srećan što se otvara, što se sve više o njoj piše".
Fudbaler Učur Kuldinov koji je 1933. igrao za reprezentaciju Jugoslavije(foto iz kataloga izložbe)
© Sputnik / Lola Đorđević
"Zaistatreba da vrednujemo na pravi način trag koji su ti ljudi, stanovnici ovoga grada ostavili trag", dodao je zamenik gradonačelnika.
Vesić je podsetio da je najveći broj Rusa otišao iz naše zemlje posle Drugog svetskog rata pošto su neki bili u kolaboracionističkom Ruskom zaštitnom korpusu, posle oslobođenja posmatrani su uopšte kao protivnici komunizma, a nakon 1948. godine "kao produžena ruka Staljina, što oni nisu bili".
"Nastavićemo da čuvamo sećanje na naše sugrađane Ruse kao što čuvamo sećanje na Jevreje. Naš Istorijski arhiv je napravio rekonstrukciju života skoro 6.000 jevrejskih sugrađana koji su stradali na Starom sajamištu. Izvukli smo sve podatke iz policijskih arhiva i banaka i na taj način sačuvali uspomenu na njih i to poklonili Jad vašemu i Muzeju holokausta u Vašingtonu", rekao je Vesić.
Otvaranje izložbe "Ruska emigracija u Beogradu od 1920-ih do 1950-ih" u Ruskom domu u Beogradu
© Sputnik / Lola Đorđević
Pominjući "neke serije" koje govore o Rusima između dva rata u našoj zemlji, Vesić je ocenio da su romansirane i da "ono što smo mogli da vidimo u tim serijama ne predstavlja baš pravu istinu".
Baranov je rekao da se raduje što se otvara pričao o Rusima u Beogradu, koji "ne bi bio danas prekrasan kakav jeste da nije bilo ljudi kojima je posvećena ova izložba", i dodao da bi možda trebalo napraviti turističku kartu srpskog glavnog grada na kojoj bi bila označena sva ruska mesta na koja će stanovnici i turisti moći da obrate pažnju.
"Beli Rusi" su bili organizovani u brojna društva koja su čuvala njihov identitet ( Foto Katalog izložbe)
© Sputnik / Lola Đorđević
Gačić je rekao da će izložba "Ruska emigracija u Beogradu od 1920-ih do 1950-ih" verovatno ići i u Banja Luku i Vršac, a trebalo bi da bude prikazana "u zavisnosti od situacije tokom ove godine" i u Moskvi, u Domu "Aleksandar Solženjicin" sa kojim Istorijski arhiv Beograda ima sporazum o saradnji.
"Ova tematika i ovo istraživanje autora donelo je nešto novo što nije bilo poznato. Prateći katalog je urađen izvrsno i mali je elaborat koji baca novo svetlo na ovaj period", naglasio je Gačić.
