https://lat.sputnikportal.rs/20220130/ruski-i-kineski-naucnici-objasnili-pojavu-okeana-na-zemlji-1133638996.html
Ruski i kineski naučnici objasnili kako su nastali okeani na Zemlji
Ruski i kineski naučnici objasnili kako su nastali okeani na Zemlji
Sputnik Srbija
Ruski i kineski naučnici pretpostavljaju da je mineral - magnezijum hidrosilikat mogao teoretski postojati u ranim fazama razvoja Zemlje. Padom pritiska, ovaj... 30.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-30T22:23+0100
2022-01-30T22:23+0100
2022-08-07T18:05+0200
rusija
rusija
nauka
kina
naučnici
zemlja
okeani
voda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112293/37/1122933716_115:0:1804:950_1920x0_80_0_0_b8a3edd9f5d739efe0447bcf73519574.jpg
Poreklo vode na Zemlji je odavno zagonetka. Kao njen izvor, naučnici vide minerale u vodi. Moguće je da su u ranim etapama geološke istorije Zemlje, kada se materija podelila na jezgro i plašt, temperatura i pritisak bili mnogo viši.Kineski naučnici pod rukovodstvom Ksjao Donga sa univerziteta „Nanking“ i ArtjomOganov sa ruskog univerziteta „Skolkovo“ su pomoću kompjuterskog modeliranja pretpostavili da je na Zemlji postojalo jedinjenje Mg2SiO5H2 (magnezijum hidrosilikat) koje je stabilno prilikom visokog pritiska i temperatura. Teoretski takav mineral bio mogao da sadrži 11 odsto vode.U poslednje vreme sve veći broj podataka potvrđuje da su velike količine vode mogle da sadrže u svojoj kristalnoj strukturi prvobitne minerale Zemlje. Problem je odrediti koji su to minerali.Pritisak u unutrašnjosti planete dostiže i do nekoliko stotina giga paskala, milion puta više od atmosferskog pritiska i hiljade stepeni po Kelvinu. Stvaranje takvih uslova u laboratoriji je veoma teško, zato naučnici koriste tehnike digitalnog modeliranja. Autori studije su razvili algoritam koji skupom atomskih i molekularnih sastojaka omogućava predviđanje stabilnih kristalnih struktura.Uključivanjem četiri elementa u algoritam za izračunavanje kristalne strukture (magnezijum, silicijum, kiseonik i vodonik) naučnici su dobili mineral Mg2SiO5H2, koji postoji samo kada je pritisak 260 giga paskala, a prilikom nižih pritisaka se raspada i izdvaja se voda.
https://lat.sputnikportal.rs/20210511/otkrivene-najdublje-tacke-svetskih-okeana-1125318301.html
kina
zemlja
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, nauka, kina, naučnici, zemlja, okeani, voda
rusija, nauka, kina, naučnici, zemlja, okeani, voda
Ruski i kineski naučnici objasnili kako su nastali okeani na Zemlji
22:23 30.01.2022 (Osveženo: 18:05 07.08.2022) Ruski i kineski naučnici pretpostavljaju da je mineral - magnezijum hidrosilikat mogao teoretski postojati u ranim fazama razvoja Zemlje. Padom pritiska, ovaj mineral se raspao i oslobodio veliku količinu vode koja je dovela do stvaranja okeana, navodi se u istraživanju objavljenom u naučnom časopisu „Physical Review Letters“.
Poreklo vode na Zemlji je odavno zagonetka. Kao njen izvor, naučnici vide minerale u vodi. Moguće je da su u ranim etapama geološke istorije Zemlje, kada se materija podelila na jezgro i plašt, temperatura i pritisak bili mnogo viši.
Kineski naučnici pod rukovodstvom Ksjao Donga sa univerziteta „Nanking“ i ArtjomOganov sa ruskog univerziteta „Skolkovo“ su pomoću kompjuterskog modeliranja pretpostavili da je na Zemlji postojalo jedinjenje Mg2SiO5H2 (magnezijum hidrosilikat) koje je stabilno prilikom visokog pritiska i temperatura. Teoretski takav mineral bio mogao da sadrži 11 odsto vode.
„U ranim fazama na Zemlji nije bilo vode zbog visokih temperatura i neprekidnih udara asteroida. Kada je nastalo jezgro (oko 30 miliona godina posle formiranja Zemlje) silikatni minerali su bili potisnuti u pojas sa nižim pritiskom, gde je magnezijum hidrosilikat bio nestabilan i podelio se na vodu i rastvor MgSiO3+MgO“, ističe Oganov na svojoj Fejsbuk stranici.
U poslednje vreme sve veći broj podataka potvrđuje da su velike količine vode mogle da sadrže u svojoj kristalnoj strukturi prvobitne minerale Zemlje. Problem je odrediti koji su to minerali.
Pritisak u unutrašnjosti planete dostiže i do nekoliko stotina giga paskala, milion puta više od atmosferskog pritiska i hiljade stepeni po Kelvinu. Stvaranje takvih uslova u laboratoriji je veoma teško, zato naučnici koriste tehnike digitalnog modeliranja. Autori studije su razvili algoritam koji skupom atomskih i molekularnih sastojaka omogućava predviđanje stabilnih kristalnih struktura.
„Istraživanjem smo došli do zaključka da je u ranim fazama Zemlje sve bilo drugačije i da su silikati postojali sve do centra planete“, rekao je kineski naučnik Don.
Uključivanjem četiri elementa u algoritam za izračunavanje kristalne strukture (magnezijum, silicijum, kiseonik i vodonik) naučnici su dobili mineral Mg2SiO5H2, koji postoji samo kada je pritisak 260 giga paskala, a prilikom nižih pritisaka se raspada i izdvaja se voda.
