https://lat.sputnikportal.rs/20220130/najgora-godina-u-istoriji--kataklizma-iz-536-godine-1133756896.html
Najgora godina u istoriji – kataklizma iz 536. godine
Najgora godina u istoriji – kataklizma iz 536. godine
Sputnik Srbija
„Vek nakon 536. godine je bio prokleto, bedno vreme za život. To je bio početak najgoreg perioda za život, a 536. godina je možda i najgora godina“, kaže... 30.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-30T13:41+0100
2022-01-30T13:41+0100
2022-01-30T17:00+0100
nauka i tehnologija
čas istorije
nauka i tehnologija
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/02/1124259937_0:139:1920:1219_1920x0_80_0_0_274e0db65e586728019da56f006a3898.jpg
Tajanstvena magla gurnula je Evropu, Bliski istok i delove Azije u mrak, i tokom obdanice i tokom noći — čitavih 18 meseci. „Sunce i Mesec su davali svoju svetlost ali bez sjaja, tokom cele godine“, pisao je vizantijski istoričar Prokopije. Temperature u leto 536. pale su za 1,5 do 2,5 stepeni, čime je započela najhladnija decenija u poslednjih 2300 godina. Tog leta je u Kini pao sneg; nisu uspeli usevi, ljudi su gladovali. Irske hronike takođe beleže „neuspeh žita i nestašicu hleba od 536. do 539. godine“, piše portal „Sajens“. A onda je 541. godine bubonska kuga pogodila rimsku luku Pelusijum, u Egiptu. Ono što je kasnije postalo poznato kao Justinijanova kuga – brzo se širilo i zbrisalo jednu trećinu, ako ne i do jedne polovine stanovništva Istočnog rimskog carstva, što je ubrzalo njegovo propadanje, kaže Mekormik.Šta je izazvalo tajanstvenu maglu?Istoričari su odavno znali da je sredina 6. veka bila mračno vreme iz mnogo razloga, pa izraz mračni vek nije bio samo simboličan.Izvor tajanstvene magle bio je zagonetka sve do 21. veka kada je Mekormikov tim zajedno sa glaciologom Paulom Majevskim sa Instituta za klimatske promene Univerziteta Mejn uradio ultrapreciznu analizu leda sa švajcarskog glečera.Otkako su studije godova drveća ‘90-ih sugerisale da su leta oko 540. godine bila neobično hladna, istraživači su tragali za uzrokom. Pre nekoliko godina polarna ledena jezgra na Grenlandu i Antarktiku dala su trag, prenosi Nacionalna geografija.Kada vulkan eruptira, on izbacuje sumpor, bizmut i druge supstance visoko u atmosferu, gde formiraju aerosolni veo koji reflektuje sunčevu svetlost nazad u svemir, hladeći planetu. Upoređivanjem ledenog zapisa ovih hemijskih tragova sa nalazima koje je dalo drveće, tim predvođen Majklom Siglom sa Univerziteta u Bernu otkrio je da je skoro svakom neobično hladnom letu u poslednjih 2500 godina prethodila vulkanska erupcija.Oluje i vulkanske erupcije dovele do kataklizmeInspirisani ovim saznanjem, Majevski i njegov interdisciplinarni tim odlučili su da potraže iste tragove erupcija u ledenom jezgru izbušenom 2013. u glečeru Kol Gnifeti u švajcarskim Alpima. Jezgro dugačko 72 metra sadrži više od 2000 godina tragova erupcija vulkana, saharskih oluja i ljudskih aktivnosti. Tim je dešifrovao ove zapise koristeći metodu ultravisoke rezolucije. Svaki od uzoraka — nekih 50.000 sa svakog metra jezgra — testirali su na desetak elemenata. Ovom metodom tim je precizno odredio kada su se desile oluje i vulkanske erupcije koje su dovele do zagađenja.Najgora godina u istoriji – kataklizma iz 536. godine53zao još jedan trag u ledu — pojavilo više olova u vazduhu — što označava ponovni razvoj rudarstva.
https://lat.sputnikportal.rs/20211121/godina-kada-se-evropa-zaledila-bila-je-to-najveca-zima-u-500-godina-a-uzrok-je-do-danas-misterija-1131776998.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
čas istorije, nauka i tehnologija, magazin
čas istorije, nauka i tehnologija, magazin
Najgora godina u istoriji – kataklizma iz 536. godine
13:41 30.01.2022 (Osveženo: 17:00 30.01.2022) „Vek nakon 536. godine je bio prokleto, bedno vreme za život. To je bio početak najgoreg perioda za život, a 536. godina je možda i najgora godina“, kaže istoričar specijalizovan za srednji vek Majkl Mekormik sa Harvarda.
Tajanstvena magla gurnula je Evropu, Bliski istok i delove Azije u mrak, i tokom obdanice i tokom noći — čitavih 18 meseci. „Sunce i Mesec su davali svoju svetlost ali bez sjaja, tokom cele godine“, pisao je vizantijski istoričar Prokopije. Temperature u leto 536. pale su za 1,5 do 2,5 stepeni, čime je započela najhladnija decenija u poslednjih 2300 godina. Tog leta je u Kini pao sneg; nisu uspeli usevi, ljudi su gladovali. Irske hronike takođe beleže „neuspeh žita i nestašicu hleba od 536. do 539. godine“, piše portal „Sajens“. A onda je 541. godine bubonska kuga pogodila rimsku luku Pelusijum, u Egiptu. Ono što je kasnije postalo poznato kao Justinijanova kuga – brzo se širilo i zbrisalo jednu trećinu, ako ne i do jedne polovine stanovništva Istočnog rimskog carstva, što je ubrzalo njegovo propadanje, kaže Mekormik.
Šta je izazvalo tajanstvenu maglu?
Istoričari su odavno znali da je sredina 6. veka bila mračno vreme iz mnogo razloga, pa izraz mračni vek nije bio samo simboličan.
Izvor tajanstvene magle bio je zagonetka sve do 21. veka kada je Mekormikov tim zajedno sa glaciologom Paulom Majevskim sa Instituta za klimatske promene Univerziteta Mejn uradio ultrapreciznu analizu leda sa švajcarskog glečera.
Otkako su studije godova drveća ‘90-ih sugerisale da su leta oko 540. godine bila neobično hladna, istraživači su tragali za uzrokom. Pre nekoliko godina polarna ledena jezgra na Grenlandu i Antarktiku dala su trag,
prenosi Nacionalna geografija.
Kada vulkan eruptira, on izbacuje sumpor, bizmut i druge supstance visoko u atmosferu, gde formiraju aerosolni veo koji reflektuje sunčevu svetlost nazad u svemir, hladeći planetu. Upoređivanjem ledenog zapisa ovih hemijskih tragova sa nalazima koje je dalo drveće, tim predvođen Majklom Siglom sa Univerziteta u Bernu otkrio je da je skoro svakom neobično hladnom letu u poslednjih 2500 godina prethodila vulkanska erupcija.
Oluje i vulkanske erupcije dovele do kataklizme
Inspirisani ovim saznanjem, Majevski i njegov interdisciplinarni tim odlučili su da potraže iste tragove erupcija u ledenom jezgru izbušenom 2013. u glečeru Kol Gnifeti u švajcarskim Alpima. Jezgro dugačko 72 metra sadrži više od 2000 godina tragova erupcija vulkana, saharskih oluja i ljudskih aktivnosti. Tim je dešifrovao ove zapise koristeći metodu ultravisoke rezolucije. Svaki od uzoraka — nekih 50.000 sa svakog metra jezgra — testirali su na desetak elemenata. Ovom metodom tim je precizno odredio kada su se desile oluje i vulkanske erupcije koje su dovele do zagađenja.
Najgora godina u istoriji – kataklizma iz 536. godine53zao još jedan trag u ledu — pojavilo više olova u vazduhu — što označava ponovni razvoj rudarstva.
