https://lat.sputnikportal.rs/20220130/kad-zakuca-bankrot-ima-li-ko-da-savetuje-ljude-u-srbiji-kad-zapadnu-u-velike-dugove-1133711647.html

Kad zakuca bankrot: Ima li ko da savetuje ljude u Srbiji kad zapadnu u velike dugove

Kad zakuca bankrot: Ima li ko da savetuje ljude u Srbiji kad zapadnu u velike dugove

Sputnik Srbija

Kancelarije za savetovanje dužnika u Nemačkoj ovih nedelja su pune, jer su zbog pandemije kovida i mnoga domaćinstva na ivici bankrota. Ekonomski analitičari u... 30.01.2022, Sputnik Srbija

2022-01-30T15:50+0100

2022-01-30T15:50+0100

2022-08-26T13:10+0200

ekonomija

ekonomija

bankrot

zaduženost

srbija – ekonomija

srbija

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112001/71/1120017125_38:0:1318:720_1920x0_80_0_0_f1f8ae3ea2e320c3fe1b4c886ba387ab.jpg

Broj ljudi koji dolaze u savetovališta za dužnike u Nemačkoj povećan je za 35 odsto, pišu tamošnji mediji, navodeći da je uglavnom reč o ljudima koji zbog pandemije rade skraćeno radno vreme ili su izgubili posao. Najčešće je to slučaj sa onima koji su radili u uslužnim delatnostima poput ugostiteljstva ili hotelijerstva, koje je pandemija posebno pogodila.Mnogi, međutim uopšte ne koriste mogućnost pokretanja privatnog stečaja, već jednostavno žive s teretom dugova. Samo 20 do 30 odsto onih koji dođu po savet zaista i pokrenu postupak stečaja.Ko savetuje prezadužene ljude u SrbijiŠta je na raspolaganju ljudima u Srbiji koja ne poznaje institut ličnog bankrota i ličnog stečajnog upravnika? Ima li ko njih da savetuje kako da izađu iz problema kada padnu u dugove?Na kraju 2021. privreda i građani u Srbiji dugovali su bankama rekordnih 26,7 milijardi evra, od čega je, prema podacima Udruženja banaka Srbije, dug stanovništva bio oko 11,2 milijarde evra. U odnosu na godinu dana ranije, dug stanovništva je veći za 10,6 odsto.S pandemijom rasla i potražnja za keš kreditimaNajviše su se zajmili potrošački krediti, čiji je rast za godinu dana bio 26,3 procenta. Prema navodima banaka, nedostatak novca klijenti su najčešće pokušavali da nadomeste podizanjem gotovinskih pozajmica, a najčešće su bile tražene one od 200.000 do 500.000 dinara sa rokovima otplate ovih kredita od 12 do 36 meseci.Kome za pomoć i savet zaduženi koji nisu u mogućnosti da vraćaju dug mogu da se obrate?„U Srbiji ne postoji institut ličnog bankrota, niti institucija koja se bavi savetovanjem ljudi koji su prezaduženi i upali su u finansijske probleme kako da iz tih problema izađu“, ukazuje za Sputnjik Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“.Sam svoj majstorOn kaže da je kod nas sa višedecenijskim iskustvom suočavanja sa nedostatkom posla, novca i finansijskim problemima najveći broj građana, praktično, sam svoj savetnik.Mada je MMF predlagao uvođenje instituta ličnog bankrota i ličnog stečajnog upravnika u Srbiji još 2015, još to nemamo.Mnogo otvorenih pitanjaJedino što on vidi kao dobro u takvom zakonu je, kaže, ako bi proglašenjem ličnog bankrotstva obaveze dužnika bile stavljene pod moratorijum i nakon toga ako on ne stane na noge, dugovi su otpisani. Tu se, kako dodaje, postavlja pitanje uloge ličnog stečajnog upravnika, koji bi vodio računa o finansijama dužnika, ali i ko bi ga plaćao, da li onaj ko je već u bankrotu, što bi bila još jedna obaveza više.Mnogo je, smatra on, otvorenih pitanja, a u našem slučaju dodatno su tu, kako napominje, i ona koja se tiču samih dugovanja, koliko su ona realna, s obzirom na to da neki dugovi padaju na sudu, pa tako, na primer, banka nije imala pravo da uspostavi valutnu klauzulu u „švajcarcima“, ili da naplaćuje neke zatezne kamate mimo zakona.Teško je ovde savetovatiNa pitanje zašto se u Srbiji niko ne odlučuje da napravi organizaciju koja bi pomagala dužnicima da se pogotovo u ovako kriznim situacijama kakva je sada lakše orijentišu, on kaže da je to u Srbiji jako teško.„U Nemačkoj je mnogo lakše naći novi posao koji koliko-toliko mesečnim primanjem može da podmiri dugovanja. U Srbiji je to teško izvodljivo, često ni zbir plata supružnika i dalje nije dovoljan i za životne troškove i za otplatu nekih dugovanja koja postoje. Uostalom, da su finansijska primanja na mesečnom nivou bila dovoljna, dugovi ne bi ni postojali“, konstatuje naš sagovornik.On kaže da, polazeći od sebe, baveći se finansijama 11 godina u „Efektivi“ i pre toga sedam godina u banci, ne bi znao šta da posavetuje nekoga ko je ostao bez posla, a ima ratu kredita od 200 ili 300 evra. Gde da nađe posao dovoljno plaćen i za život i za ratu, kada banke ne žele ni reprogram duga, ni moratorijum. Sačekaju šest meseci neplaćanja rata i pokreću prodaju nekretnina, ističe on.Kako je u okruženju„Zakonom o ličnom bankrotstvu bi neke stvari mogle da budu definisane koje bi donekle išle na korist građana-dužnika, ali nisam siguran da poveriocima to odgovara i to je jedan od razloga što se takav zakon stopira“, smatra Gavrilović.U okruženju zakon o ličnom bankrotu ima Hrvatska od 2016. godine. On prezaduženim građanima omogućava svođenje dugova na razumnu meru, a poveriocima naplatu barem dela potraživanja. Sud s otvaranjem ličnog stečaja zadužuje ličnog stečajnog upravnika da u roku od pet godina upravlja finansijama dužnika koji se odriče svoje imovine i ako savesno ispunjava svoje dužnosti, sud ga nakon tog roka može osloboditi preostalih obaveza, čime dobija šansu za novi početak.Zakon ima i Slovenija, prema kome se prodaje sva imovina dužnika kome se u roku od dve do pet godina mesečno može oduzimati i 60 odsto prihoda za podmirenje duga.

srbija

2022

Vesti

sr_RS

u nemačkoj 35 odstio više ljudi u savetovalištima za dužnike, veća zaduženost zbog pandemije i ostanka bez posla, nemogućnost otplaćivanja dugova, u srbiji ne postoji institucija koja se bavi savetovanjem prezaduženih, srbija nema institut ličnog bankrota,