https://lat.sputnikportal.rs/20220129/plastika-proguta-zaradu-zasto-karticama-ne-moze-da-se-plati-u-svim-radnjama-1133771525.html
„Plastika“ proguta zaradu: Zašto karticama ne može da se plati u svim radnjama
„Plastika“ proguta zaradu: Zašto karticama ne može da se plati u svim radnjama
Sputnik Srbija
Dok je kupovina u kešu gotovo iskorenjena u velikom delu sveta, kod nas je i dalje na mnogim kasama jedini način trgovine. Plaćanje karticama na trafikama, kao i... 29.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-29T13:29+0100
2022-01-29T13:29+0100
2022-01-29T13:29+0100
ekonomija
ekonomija
srbija
narodna banka srbije
platne kartice
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/03/1125002309_0:200:1920:1280_1920x0_80_0_0_dceb04331e07fcaa4bd82fe512b3908b.jpg
Prema navodima Narodne banke Srbije, od stupanja na snagu Zakona o međubankarskim transakcijama 2018. godine, broj POS terminala za plaćanje karticama povećan je za 40 odsto. Umesto 79.486 POS terminala pre tri godine, na kraju trećeg tromesečja 2021. godine bilo ih je 111.444.Trafike ih, međutim, i dalje nemaju, a vlasnici poručuju da su provizije previsoke, a uvođenje POS terminala skupo i neisplativo.Kako objašnjavaju, marže za prodaju cigareta, dopuna za „bus-plus“ i mobilnih telefona, gotovo su iste ili čak manje od provizija za kartice, pa bi omogućavanje plaćanja „plastikom“ doprinelo da rade bez zarade. Često se dešava da i tamo gde ih ima, ako račun ne prelazi minimalnih 200 dinara, prodavac ne primi karticu.Trgovačku proviziju određuju troškovi međubankarske naknade i kartičnih sistema. Kako stručnjaci objašnjavaju, trgovac plaća proviziju banci čiji je POS terminal i to za svaku transakciju, kao i kartičnim sistemima, čiju „plastiku“ narod koristi. Vlasnici radnji mogu da pregovaraju sa bankama i dogovore provizije za kartice.„Za poslednje tri godine, od stupanja Zakona o međubankarskim transakcijama, provizije su snižene od prosečnog jednog procenta na 0,2 odsto, za transakcije debitnim karticama, kao i na 0,3 procenata za transakcije kreditnim karticama“, objašnjavaju u NBS. Kako dodaju, prosečna naknada za prihvatanje kartica na prodajnim mestima, sada je 1,06 umesto dva odsto.Kod trgovaca kod kojih preovlađuju transakcije male vrednosti, banke čiji je POS terminal ugovaraju procentualno višu trgovačku naknadu, kako bi nadoknadile visoke troškove po transakciji. U nekim slučajevima prihvataju se platne kartice, ali uz fiksni minimalni iznos trgovačke naknade, nezavisno od visine računa, pišu Novosti.Za prvih devet meseci prošle godine, obavljeno je 277,6 miliona transakcija platnim karticama na prodajnim mestima trgovaca, ukupne vrednosti 546,9 milijardi dinara. Prema podacima NVS, u poređenju sa istim periodom lane, broj plaćanja u radnjama veći je za 21,4 odsto.
https://lat.sputnikportal.rs/20211202/finansijski-trik-zasto-ne-treba-imati-tekuci-i-stedni-racun-u-istoj-banci-1132110897.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210822/kraj-jedne-ere-otisak-prsta-i-cip-umesto-magnetne-trake-na-platnim-karticama-1128656093.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210813/banke-uvode-nove-naknade-za-koriscenje-platnih-kartica-1128438517.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, srbija, narodna banka srbije, platne kartice, srbija – ekonomija
ekonomija, srbija, narodna banka srbije, platne kartice, srbija – ekonomija
„Plastika“ proguta zaradu: Zašto karticama ne može da se plati u svim radnjama
Dok je kupovina u kešu gotovo iskorenjena u velikom delu sveta, kod nas je i dalje na mnogim kasama jedini način trgovine. Plaćanje karticama na trafikama, kao i manjih iznosa u pojedinim trgovinama širom Srbije i dalje je nemoguće. Prodavci kažu da je razlog što bi im „plastika“ pojela zaradu.
Prema navodima Narodne banke Srbije, od stupanja na snagu Zakona o međubankarskim transakcijama 2018. godine, broj POS terminala za plaćanje karticama povećan je za 40 odsto. Umesto 79.486 POS terminala pre tri godine, na kraju trećeg tromesečja 2021. godine bilo ih je 111.444.
Trafike ih, međutim, i dalje nemaju, a vlasnici poručuju da su provizije previsoke, a uvođenje POS terminala skupo i neisplativo.
Kako objašnjavaju, marže za prodaju cigareta, dopuna za „bus-plus“ i mobilnih telefona, gotovo su iste ili čak manje od provizija za kartice, pa bi omogućavanje plaćanja „plastikom“ doprinelo da rade bez zarade. Često se dešava da i tamo gde ih ima, ako račun ne prelazi minimalnih 200 dinara, prodavac ne primi karticu.
„Razlog zašto ih mali trgovci u Srbiji često odbijaju su visoki troškovi, a koji su pre svega rezultat ogromnih naknada internacionalnih kartičnih sistema. Prema našim informacijama, te provizije nisu snizili u prethodnom periodu, već su ih naprotiv povećali“, kažu u NBS.
Trgovačku proviziju određuju troškovi međubankarske naknade i kartičnih sistema. Kako stručnjaci objašnjavaju, trgovac plaća proviziju banci čiji je POS terminal i to za svaku transakciju, kao i kartičnim sistemima, čiju „plastiku“ narod koristi. Vlasnici radnji mogu da pregovaraju sa bankama i dogovore provizije za kartice.
„Za poslednje tri godine, od stupanja Zakona o međubankarskim transakcijama, provizije su snižene od prosečnog jednog procenta na 0,2 odsto, za transakcije debitnim karticama, kao i na 0,3 procenata za transakcije kreditnim karticama“, objašnjavaju u NBS. Kako dodaju, prosečna naknada za prihvatanje kartica na prodajnim mestima, sada je 1,06 umesto dva odsto.
Kod trgovaca kod kojih preovlađuju transakcije
male vrednosti, banke čiji je POS terminal ugovaraju procentualno višu trgovačku naknadu, kako bi nadoknadile visoke troškove po transakciji. U nekim slučajevima prihvataju se platne kartice, ali uz fiksni minimalni iznos
trgovačke naknade, nezavisno od visine računa,
pišu Novosti.
Za prvih devet meseci prošle godine, obavljeno je 277,6 miliona transakcija platnim karticama na prodajnim mestima trgovaca, ukupne vrednosti 546,9 milijardi dinara. Prema podacima NVS, u poređenju sa istim periodom lane, broj plaćanja u radnjama veći je za 21,4 odsto.
