https://lat.sputnikportal.rs/20220129/kao-devedesetih-zapadni-srpski-kalup-za-demonizaciju-rusa-1133773469.html
Kao devedesetih: Zapadni „srpski kalup“ za demonizaciju Rusa
Kao devedesetih: Zapadni „srpski kalup“ za demonizaciju Rusa
Sputnik Srbija
Bombardovanje Jugoslavije svojevremeno je probudilo Rusiju iz prozapadnog sna i euforije zbog, kako je verovala, definitivnog kraja Hladnog rata. Otrežnjujuće... 29.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-29T21:23+0100
2022-01-29T21:23+0100
2022-02-01T12:24+0100
rusija
analiza dnk
svet
rusija – politika
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111079/48/1110794896_0:179:4185:2533_1920x0_80_0_0_f099c4b666993b60dd3800d5434e9c85.jpg
U jeku krize oko Ukrajine ta mašinerija sada danonoćno ispaljuje bezobalne spinove, fejkove i manipulacije po sistemu da nijedna laž, ako je protiv Rusije, nije dovoljno velika i nebulozna. A sve po receptu koji neodoljivo podseća na kuhinju američke konsalting kompanije „Ruder-Fin“ (Ruder Finn Global Public Affairs) koja je žarila i palila devedesetih protiv Srba.Demonizacija Srba devedesetihSetimo se, počelo je sa Hrvatskom, koja sa tom kompanijom sklapa ugovor 12.avgusta 1991. godine s ciljem da za nju lobira u američkom Kongresu i Senatu, za početak, za priznavanje nezavisnosti Hrvatske i pridobijanje medija. Rezultat je bio ne samo brzo priznanje Hrvatske od čitavog niza zemalja, već i stvaranje narativa o Srbima agresorima, koji su prvo „varvarski bombardovali“ Dubrovnik da bi na kraju izvršili masovni progon samih sebe, uz pokoju hiljadu ubijene srpske nejači. Reč je, dakako, o „oslobodilačkoj i herojskoj“ akciji „Oluja“ koju je, treba li reći, potpomogla američka vojno-konsultantska kompanija MPRI.Ugledajući se na hrvatsku braću, vlada Alije Izetbegovića 23. juna 1992. potpisuje ugovor sa istom agencijom i s istim odredbama. Pregalaštvo američke lobističke firme i ovde je palo na plodno tle: nastavlja se saga o „srpskoj agresiji“, o čemu svedoči čuvena anegdota kad tadašnji državni sekretar SAD Voren Kristofer pita britanskog pregovarača Dejvida Ovena zašto su Evropljani dozvolili da Srbi izvrše invaziju na Bosnu. Pa se iznenadi kad mu ovaj kaže da su Srbi tamo živeli i žive — oduvek.Bvši direktor te kompanije Džejms Harf je, naime, ispričao francuskom novinaru Žaku Merlinou kako je došao na tu ideju. „Reč ’logor‘ je bila dovoljna da digne na noge jevrejsku zajednicu, skoro trenutno smo uspeli da u javnom mnjenju izjednačimo Srbe sa nacistima i — pogodili pravo u metu“, svedoči Harf.Oktobra 1992. „Ruder- Fin“ postaje lobista kosovskih Albanaca. Ostalo je istorija. Njeni odjeci su se čuli i ove nedelje kad su se neki zvaničnici Prištine usudili da zloupotrebe Dan sećanja na žrtve Holokausta izjednačavajući albanske žrtve s jevrejskim — i odmah dobili odgovor. Apsurdno je Albance porediti s Jevrejima, poručio im je direktor Centra „Simon Viznetal“ Efraim Zurof.Ko je danas zadužen za demonizaciju RusaHoće li neko svedočenje jednoga dana otkriti koji to „Ruder-Fin“ danas demonizuje Ruse? Jer sad su Rusi ti koji će svakog časa izvršiti invaziju na miroljubivu i nezaštićenu Ukrajinu.Sjatili su se zato u Kijevu veterani vodećih zapadnih televizija i pisanih medija da svedoče patnje Ukrajinaca mučenih višegodišnjom neizvesnošću: hoće li i oni doživeti sudbinu „otetog Krima“ i „okupiranog Donbasa“. Kandidatima za Pulicera je pritom ispod časti da podsete kako je Krim poklonjen Ukrajini samovoljom Nikite Hruščova i bez papira, a kamoli na referendum sproveden po svim demokratskim pravilima 2014, na kom su se stanovnici poluostrva izjasnili za povratak u sastav Rusije. A ne dao Bog da pomenu da je pre pobune na istoku Ukrajine ruski jezik izbačen iz javne upotrebe, a onda i zabranjen, ili silne bombe ispaljene s ukrajinske strane linije razdvajanja koje su ubile ponekog civila u Donjecku i Lugansku, slično onim Srbima stradalim, valjda od srpskih granata, u koloni koja je bežala iz Krajine.Samo što sad NATO valjda nije što je tada bio, nego divni i odbrambeni savez koji, vidite li, ima misiju da štiti demokratske vrednosti (nije džabe Džozef Bajden sazivao virtuelni samit demokratije) i slobodarske narode. Stoga je prosto dužan da priskoči u pomoć svima na koje pada preteća senka ruskog medveda.Jedan zapadni medij se, u međuvremenu, dao u obilazak skloništa po Kijevu, upozoravajući da bi trebalo da se srede i pripreme za Armagedon koji im se uskoro bliži kad zagrme ruski bombarderi i krstareće rakete. Tu je i anketa sa zabrinutim građanima koji već prave zalihe namirnica za crne dane. Ima doduše i „umirujućih tonova“ u vidu scenarija lansiranog iz Britanije da će Rusi, umesto vojne invazije, izvršiti puč dovodeći svog čoveka, nekog bivšeg ukrajinskog a proruski nastrojenog poslanika Rade. Samo im je promakao sitan detalj da je od decembra 2018. dotični na spisku Ukrajinaca protiv kojih je ruska vlada uvela sankcije.Paralelu s Jugoslavijom dopunjuje opus zapadnih spinova o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Balkanski silnik Slobodan Milošević je za njega „malo dete“, jer ruski lider je, kako tamo tumače, ne samo diktator i agresivni autokrata koji megalomanski žudi da obnovi Sovjetski Savez, nego bi, o drskosti, još hteo da susedima oduzme pravo izbora da NATO projektile razmeste na pet minuta leta do Moskve. Da ne pominjemo kakva je tek pretnja za demokratiju i ljudska prava — zatvara političke protivnike koji su samo prekršili neki tamo ruski zakon, a još ne dozvoljava ni LGBT propagandu među maloletnicima.I tu za kreatore rusofobne histerije nastaje jedan mali problem: gle, Putin ipak nije Milošević. Jer za razliku od njega, pod A, dobro je naoružan; pod B, nije podložan ucenama; pod C, uživa većinsku podršku u zemlji. A na sve to — potpuno je nepredvidiv.
https://lat.sputnikportal.rs/20220126/svet-sa-sputnjikom-tanja-trikic-1133541006.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220128/totalni-rat-sad-protiv-rusije-prelio-se-i-na-americke-partnere-1133758325.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220126/raskol-medju-zapadnim-saveznicima-da-li-ce-nemacka-i-francuska-spreciti-angloamericki-rat-u-ukrajini-1133677907.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
analiza dnk, svet, rusija – politika, svet – politika
analiza dnk, svet, rusija – politika, svet – politika
Kao devedesetih: Zapadni „srpski kalup“ za demonizaciju Rusa
21:23 29.01.2022 (Osveženo: 12:24 01.02.2022) Bombardovanje Jugoslavije svojevremeno je probudilo Rusiju iz prozapadnog sna i euforije zbog, kako je verovala, definitivnog kraja Hladnog rata. Otrežnjujuće pouke izvukla je i iz tadašnje medijske demonizacije Srba. One će joj dobro doći sada, kad se kroz „srpski kalup“ zapadne propagandne mašinerije provlače — Rusi.
U jeku krize oko Ukrajine ta mašinerija sada danonoćno ispaljuje bezobalne spinove, fejkove i manipulacije po sistemu da nijedna laž, ako je protiv Rusije, nije dovoljno velika i nebulozna. A sve po receptu koji neodoljivo podseća na kuhinju američke konsalting kompanije „Ruder-Fin“ (Ruder Finn Global Public Affairs) koja je žarila i palila devedesetih protiv Srba.
Demonizacija Srba devedesetih
Setimo se, počelo je sa Hrvatskom, koja sa tom kompanijom sklapa ugovor 12.avgusta 1991. godine s ciljem da za nju lobira u američkom Kongresu i Senatu, za početak, za priznavanje nezavisnosti Hrvatske i pridobijanje medija. Rezultat je bio ne samo brzo priznanje Hrvatske od čitavog niza zemalja, već i stvaranje narativa o Srbima agresorima, koji su prvo „varvarski bombardovali“ Dubrovnik da bi na kraju izvršili masovni progon samih sebe, uz pokoju hiljadu ubijene srpske nejači. Reč je, dakako, o „oslobodilačkoj i herojskoj“ akciji „Oluja“ koju je, treba li reći, potpomogla američka vojno-konsultantska kompanija MPRI.
Ugledajući se na hrvatsku braću, vlada Alije Izetbegovića 23. juna 1992. potpisuje ugovor sa istom agencijom i s istim odredbama. Pregalaštvo američke lobističke firme i ovde je palo na plodno tle: nastavlja se saga o „srpskoj agresiji“, o čemu svedoči čuvena anegdota kad tadašnji državni sekretar SAD Voren Kristofer pita britanskog pregovarača Dejvida Ovena zašto su Evropljani dozvolili da Srbi izvrše invaziju na Bosnu. Pa se iznenadi kad mu ovaj kaže da su Srbi tamo živeli i žive — oduvek.
Nije poznato da li je pod stavkom „medijska podrška“ „Ruder-Fina“ obuhvaćeno i navijačko izveštavanje perjanice Si-En-Ena Kristijan Amanpur o događajima u BiH i priče poput onih o masovnim srpskim silovanjima Bošnjakinja, ispijenom Bošnjaku iza žice „srpskog logora Omarska“ ili scene rušenja Starog mosta u Mostaru, za koje su po difoltu optuženi Srbi (a srušili su ga Hrvati). Ali je zato dokumentovano kako je „Ruder-Fin“ smislio mit o „genocidnim Srbima“.
Bvši direktor te kompanije Džejms Harf je, naime, ispričao francuskom novinaru Žaku Merlinou kako je došao na tu ideju. „Reč ’logor‘ je bila dovoljna da digne na noge jevrejsku zajednicu, skoro trenutno smo uspeli da u javnom mnjenju izjednačimo Srbe sa nacistima i — pogodili pravo u metu“, svedoči Harf.
Oktobra 1992. „Ruder- Fin“ postaje lobista kosovskih Albanaca. Ostalo je istorija. Njeni odjeci su se čuli i ove nedelje kad su se neki zvaničnici Prištine usudili da zloupotrebe Dan sećanja na žrtve Holokausta izjednačavajući albanske žrtve s jevrejskim — i odmah dobili odgovor. Apsurdno je Albance porediti s Jevrejima, poručio im je direktor Centra „Simon Viznetal“ Efraim Zurof.
Ko je danas zadužen za demonizaciju Rusa
Hoće li neko svedočenje jednoga dana otkriti koji to „Ruder-Fin“ danas demonizuje Ruse? Jer sad su Rusi ti koji će svakog časa izvršiti invaziju na miroljubivu i nezaštićenu Ukrajinu.
Sjatili su se zato u Kijevu veterani vodećih zapadnih televizija i pisanih medija da svedoče patnje Ukrajinaca mučenih višegodišnjom neizvesnošću: hoće li i oni doživeti sudbinu „otetog Krima“ i „okupiranog Donbasa“. Kandidatima za Pulicera je pritom ispod časti da podsete kako je Krim poklonjen Ukrajini samovoljom Nikite Hruščova i bez papira, a kamoli na referendum sproveden po svim demokratskim pravilima 2014, na kom su se stanovnici poluostrva izjasnili za povratak u sastav Rusije. A ne dao Bog da pomenu da je pre pobune na istoku Ukrajine ruski jezik izbačen iz javne upotrebe, a onda i zabranjen, ili silne bombe ispaljene s ukrajinske strane linije razdvajanja koje su ubile ponekog civila u Donjecku i Lugansku, slično onim Srbima stradalim, valjda od srpskih granata, u koloni koja je bežala iz Krajine.
Uz alarmantne satelitske snimke ruske vojske koja se drznula da se stacionira na vlastitoj teritoriji, zapadni medijski vitezovi se vajkaju kako u Ukrajini vlada napeto iščekivanje, što kod nekih odmah budi sećanja na opsadu Sarajeva i strah od „srpskih granata“ sa okolnih brda. Pridružuju se, međutim, i neki mediji iz Srbije koji trenutnu atmosferu u Ukrajini porede sa Jugoslavijom 1999, kad su Srbi gledali u nebo strepeći od NATO bombi.
Samo što sad NATO valjda nije što je tada bio, nego divni i odbrambeni savez koji, vidite li, ima misiju da štiti demokratske vrednosti (nije džabe Džozef Bajden sazivao virtuelni samit demokratije) i slobodarske narode. Stoga je prosto dužan da priskoči u pomoć svima na koje pada preteća senka ruskog medveda.
Jedan zapadni medij se, u međuvremenu, dao u obilazak skloništa po Kijevu, upozoravajući da bi trebalo da se srede i pripreme za Armagedon koji im se uskoro bliži kad zagrme ruski bombarderi i krstareće rakete. Tu je i anketa sa zabrinutim građanima koji već prave zalihe namirnica za crne dane. Ima doduše i „umirujućih tonova“ u vidu scenarija lansiranog iz Britanije da će Rusi, umesto vojne invazije, izvršiti puč dovodeći svog čoveka, nekog bivšeg ukrajinskog a proruski nastrojenog poslanika Rade. Samo im je promakao sitan detalj da je od decembra 2018. dotični na spisku Ukrajinaca protiv kojih je ruska vlada uvela sankcije.
Paralelu s Jugoslavijom dopunjuje opus zapadnih spinova o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Balkanski silnik Slobodan Milošević je za njega „malo dete“, jer ruski lider je, kako tamo tumače, ne samo diktator i agresivni autokrata koji megalomanski žudi da obnovi Sovjetski Savez, nego bi, o drskosti, još hteo da susedima oduzme pravo izbora da NATO projektile razmeste na pet minuta leta do Moskve. Da ne pominjemo kakva je tek pretnja za demokratiju i ljudska prava — zatvara političke protivnike koji su samo prekršili neki tamo ruski zakon, a još ne dozvoljava ni LGBT propagandu među maloletnicima.
I tu za kreatore rusofobne histerije nastaje jedan mali problem: gle, Putin ipak nije Milošević. Jer za razliku od njega, pod A, dobro je naoružan; pod B, nije podložan ucenama; pod C, uživa većinsku podršku u zemlji. A na sve to — potpuno je nepredvidiv.
