Dan sećanja na žrtve Holokausta: Da se bezumlje ne ponovi
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležen je danas u Beogradu prigodnim programom i polaganjem venaca kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu.
Ceremoniju odavanja počasti, koja je počela molitvom rabina Isaka Asiela, predvodila je izaslanik predsednika Republike, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, koja je rekla da je na današnji dan pre 77 godina vraćena silom oduzeta sloboda, nada i život.
Ona je navela da se danas sećamo svih žrtava Drugog svetskog rata, nasilja, užasa, stradanja i bezumlja koje, istakla je, ne sme da se zaboravi i ponovi, nikada više i nikome.
Kisić Tepavčević je rekla da brutalni zločin nad Jevrejima predstavlja najveći poraz čovečanstva u čitavoj njegovoj istoriji.
„Teško je shvatiti da su nedužni ljudi izgubili živote samo zato što su bili pripadnici druge nacije, vere i rase. Milioni nevinih ljudi bili su žrtve sumanutne nacističke ideologije. Gologota Jevreja u getima i koncentracionim logorima opisana je na desetinama hiljada stranica istorije, a svedočanstva preživelih trepere kao žive slike pred našim očima i danas“, rekla je Kisić Tepavčević.
Kako je navela, monstruiozni plan takozvanog konačnog rešenja podrazumevao je uklanjanje Jevreja iz zemalja u kojima su vekovima živeli zajedno sa drugim narodima u prijateljstvu, prenosi Tanjug.
„Želeli su njihovu fizičku eksploataciju, oduzimanje imovine, deportaciju i na kraju njihovu smrt. Pamteći sistemsko iskorenjivanje jevrejskog naroda, kojem je prethodio najteži oblik diskriminacije, obavezujemo sve nas, kao i sve buduće generacije da se još više i odlučnije borimo da se zločini ne zaborave i da se više nikada ne ponove, nikada i nikome“, naglasila je Kisić Tepavčević.
Kako je poručila, ta sećanja su dužnost i obaveza svih nas da našoj deci osiguramo budućnost u kojoj vladaju mir, toelrancija i razumevanje, a ne mržnja, nasilje i zlo.
„Da ih naučimo da su sloboda, zajedništvo i mir ideali koji pokreću čoveka da se suprotstavi svakom sukobu i nesreći. To su jedini idealni koji vode ka napretku“, dodala je Kisić Tepavčević.
Istakla je da je naša zemlja uvek bila na strani slobode i pravde i da se uvek suprostavljala svakom obliku fašizma i antisemitizma.
„I danas, sa ovog stradalnog mesta, još jednom poručujemo da zaborav i ćutanje nikada nisu bili naša opcija“, poručila je Kisić Tepavčević.
Kako je naglasila, Srbija je zemlja koja odlučno ide napred, ponosna na sopstvenu tradiciju i identitet i koja svojim ponašanjem danas, kao i u Drugom svetskom ratu, svedoči da su njene osnovne vrednosti sloboda i pravda, kao jedini održivi temelji istinskog patriotizma.
„Srbija je uvek bila na strani slobode i pravde i uvek se suprostavljala svakom obliku fašizma i antisemitizma“.
© Sputnik / Lola Đorđević
Ministarki Kisić Tepavčević je, nakon što je završila obraćanje, prišla Estera Albahari Bajer koja je rođena u logoru na Starom sajmištu.
Vidno potresena, zamolila je da se sredi Staro sajmište, na šta joj je ministarka odgovorila da će to biti urađeno.
Ceremoniji odavanja počasti prisustvovali su potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić, predstavnici Grada Beograda, diplomatskog kora, Saveza jevrejskih opština Srbije, Nacionalnog saveta Romske Nacionalne manjine, preživeli u Holokaustu, potomci žrtava...
Ceremoniji odavanja počasti prisustvovali su predstavnici Narodne skupštine, Grada Beograda, diplomatskog kora, Saveza jevrejskih opština Srbije, Nacionalnog saveta Romske Nacionalne manjine, preživeli u Holokaustu, potomci žrtava...
© Sputnik / Lola Đorđević
Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta u znak sećanja na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.Taj dan je ustanovljen 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a u znak sećanja na dan kada su vojnici sovjetske Crvene armije oslobodili Aušvic.
Tog dana 1945. godine, jedinice sovjetske armije oslobodile su najveći nacistički koncentracioni logor, sa 7.500 zatvorenika. U borbama, život je izgubio 231 sovjetski vojnik, piše RTS.
Drugi svetski rat odneo je živote više od šest miliona nedužnih pripadnika jevrejskog naroda, a Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor „Crveni Krst“ u Nišu, neka su od masovnih stratišta nevinih žrtava.
