https://lat.sputnikportal.rs/20220126/ko-ce-zameniti-orsona-velsa-mika-dzegera-i-dalija-u-novoj-verziji-dine-alehandra-hodorovskog-1133693089.html
Ko će zameniti Orsona Velsa, Mika Džegera i Dalija u novoj verziji „Dine“ Alehandra Hodorovskog
Ko će zameniti Orsona Velsa, Mika Džegera i Dalija u novoj verziji „Dine“ Alehandra Hodorovskog
Sputnik Srbija
Remek-delo naučno-fantastične književnosti „Dina“ inspirisala je mnoge umetnike, pa i reditelja Alehandra Hodorovskog koji je sredinom sedamdesetih radio na... 26.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-26T20:22+0100
2022-01-26T20:22+0100
2022-01-26T20:22+0100
kultura
kultura
naučna fantastika
goran skrobonja
film i serije
kultura – intervjui i analitika
dina
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/1a/1133689583_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_03cc5e4523a2a8eec0ff5b45ccc51d3f.jpg
„Užasavajuće je ono što čoveka čini nadljudskim“ napisao je Frenk Herbert u čuvenoj knjizi „Dina“ koja je nedavno doživela treću ekranizaciju u verziji Denisa Vilneva. Pre toga „Dinu“ je na filmu predstavio Dejvid Linč 1984. godine, a 2000. urađena je i mini serija. Ove godine kgrupa Spajs DAO najavila je rad na animiranoj seriji „Dina“ prema zamisli Alehandra Hodorovskog koja nikada nije realizovana. „Dina“ koja će „promeniti svet“ Posle filmova „El Topo“ i „Sveta planina“ koji su kritičari ocenili kao smela i psihodelična ostvarenja, Alehandro Hodorovski zadobio je status „kuma ponoćnog filma“. Godine 1974. ovaj umetnik došao je na ideju da ekranizuje roman Frenka Herberta, ali ne u cilju da snimi SF film, već da pokaže „proroka“ koji bi „promenio svet“. U glumačkoj postavci „Dine“ rame uz rame trebalo je da se nađu Orson Vels u ulozi barona Vladimira Harkonena, Mik Džeger, Dejvid Karadin i Salvador Dali u ulozi cara, dok su tim okupljenih talenata činili najprovokativniji umetnici tog doba. Radili su na „Dini“ i Žan Žiro-Mebijus, Kris Fos, britanski ilustrator poznat po naslovnicama naučno-fantastičnih romana i švajcarski umetnik HR Giger koji se potom proslavio dizajnom za „Osmog putnika“. Revolucionarni specijalni efekti bili su pod kontrolom Dena O’Banona kreatora filma „Osmi putnik“, dok je muzika bila poverena sastavu „Pink Flojd“. Inspirisani knjigom u kojoj je Hodorovski sa svojim timom prezentovao projekat, grupa Spajs DAO krenula je u realizaciju originalne animirane serije.„Tokom istraživanja u protekla dva meseca naše poštovanje prema njihovom projektu sve je više raslo“, dodaje se u saopštenju grupe Spajs DAO koja je u novembru kupila kopiju ove knjige za tri miliona dolara. Ova objava izazvala je veliku polemiku na društvenim mrežama. Pisac i prevodilac Goran Skrobonja pozdravlja napore ove grupe da od projekta na kojem je radio Alehandro Hodorovski načini animiranu seriju.„Kada je Hodorovski radio na ’Dini’, on je iza sebe već imao filmove kao što su ’El Topo’ i ’Sveta planina’, tako da je i ’Dina’ trebalo da bude fantazmagoričan projekat, dosta ambiciozan za to vreme. Međutim, ono što je davalo posebnu draž verziji Hodorovskog jeste učešće Žana Žiroa, čuvenog Mebijusa, autora svima dobro znanih stripova o Poručniku Bluberiju, Inkalu i drugima“, kaže za Sputnjik Goran Skrobonja. On otkriva da je 2000. godine za vreme sajma stripa u Angulemu na kojem je sa Draženom Kovačevićem dobio nagradu za strip „Točak“, bio u prilici da poseti izložbu posvećenu Mebijusu. „Među tematskim celinama bili su izloženi crteži i skice koje je Mebijus radio za ’Dinu’. Zaista je bilo fascinantno pogledati kako je autor kakav je Mebijus zamislio svet ’Dine’. Šteta je što taj film nije realizovan, a opet je dobro što će ipak biti urađen, makar kao animirana verzija. Treba je očekivati s velikim uzbuđenjem“, navodi Skrobonja.„Dina“ Linča ili VilnevaIako je Hodorovski značajno promenio priču Herberta, nova verzija „Dine“ Denisa Vilneva pokrenula je seriju rasprava koje se tiču vernosti literarnom predlošku, upoređivanja Linčove i Vilnevove verzije, čak i muzike koju je za potonji film komponovao oskarovac Hans Zimer. „Moram priznati da sam ’Dinu’ Frenka Herberta čitao još kao mladić, kada je knjiga objavljena na srpskom jeziku u čuvenom izdanju tadašnjeg ’Kentaura’. Tačno pamtim trenutak kada sam prvi put video Linčovu verziju, jer to je bilo sredinom osamdesetih kada sam radio na prevođenju filmova. Bila mi je fascinantna ta verzija. Naravno, ona se dosta razlikuje od svega onoga što prosečan čitalac zamišlja kada čita ’Dinu’, ali je bila osobena i zaista je bilo vrlo interesantno gledati je“, priznaje naš sagovornik. On kaže da se poređenja s novom verzijom prirodno nameću. „Gledao sam prvi deo nove verzije ’Dine’ u bioskopu i to je takođe bilo vrlo uzbudljiv doživljaj, iako manje intenzivan u odnosu na Linčov film. Imao sam pomalo utisak da je sve to’već viđeno’“, priznaje Skrobonja. Plašili su se njegovog uma U rasprave na internetu prirodno se umešala i verzija „Dine“ na kojoj su Hodorovski i njegovi „duhovni ratnici“ dve godine danononoćno radili. Da bi obezbedili neophodna holivudska sredstva, oni su napravili kompletan stori-bord, nacrt neverovatnih kostima, dizajn svemirskih brodova i palata, nečuveno i dirljivo. „Mislim da se nisu poklopile težnje onih koji bi finansirali taj projekat i onih koji bi ga realizovali. Sada su stvari drugačije i ja se nadam će ta verzija bar sadržinski biti verna literarnom predlošku nego što je to poslednja ’Dina’ koja je po mom mišljenju politički korektna i unela je neke izmene koje ne bi trebalo, kao na primer da ne pominje džihad. Osim toga, film Vilneva definitivno je urađen s dosta elana i naravno superiorno je tehnički izveden u odnosu na Linčov“, ističe Skrobonja. On napominje da bi rad na animiranoj seriji, prema Mebijusovim crtežima mogao da nastavi umetnik sa naših prostora. „Po mom mišljenju, Zoran Janjetov, čovek koji je menjao Mebijusa u ’Inkalu’ mogao bi to lako da izvede“. Knjigu koja je služila kao prezentacija „Dine“ Alehandra Hodorovskog čini 11 strana u boji na kojima su crteži Fosa, Žiroa i Gigera, 268 strana stori-borda sa dijalozima i nekoliko studija likova. Prema rečima producenta filma Mišela Sejdua to je trebalo da bude dovoljno, ali nije bilo. Pošto nije uspeo da dobije finansijsku podršku, projekat je zaboravljen a njegovo nasleđe bile su serije stripova koje je Hodorovski radio zajedno sa Mebijusom. Kako je rekao reditelj i poštovalac rada Hodorovskog Nikolas Vinding Refn: „Verujem da ljudi nisu radili ovaj film u Americi jer su ga se plašili. Plašili su se njegove mašte, plašili su se njegovog uma i plašili su se šta će im to učiniti."
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, naučna fantastika, goran skrobonja, film i serije, kultura – intervjui i analitika, dina, magazin
kultura, naučna fantastika, goran skrobonja, film i serije, kultura – intervjui i analitika, dina, magazin
Ko će zameniti Orsona Velsa, Mika Džegera i Dalija u novoj verziji „Dine“ Alehandra Hodorovskog
Remek-delo naučno-fantastične književnosti „Dina“ inspirisala je mnoge umetnike, pa i reditelja Alehandra Hodorovskog koji je sredinom sedamdesetih radio na njenoj ekranizaciji. Zamisao ovog francusko-čileanskog reditelja više od četiri decenije kasnije biće sprovedena u delo i to u vidu animirane serije.
„Užasavajuće je ono što čoveka čini nadljudskim“ napisao je Frenk Herbert u čuvenoj knjizi „Dina“ koja je nedavno doživela treću ekranizaciju u verziji Denisa Vilneva. Pre toga „Dinu“ je na filmu predstavio Dejvid Linč 1984. godine, a 2000. urađena je i mini serija. Ove godine kgrupa Spajs DAO najavila je rad na animiranoj seriji „Dina“ prema zamisli Alehandra Hodorovskog koja nikada nije realizovana.
„Dina“ koja će „promeniti svet“
Posle filmova „El Topo“ i „Sveta planina“ koji su kritičari ocenili kao smela i psihodelična ostvarenja, Alehandro Hodorovski zadobio je status „kuma ponoćnog filma“. Godine 1974. ovaj umetnik došao je na ideju da ekranizuje roman Frenka Herberta, ali ne u cilju da snimi SF film, već da pokaže „proroka“ koji bi „promenio svet“.
U glumačkoj postavci „Dine“ rame uz rame trebalo je da se nađu Orson Vels u ulozi barona Vladimira Harkonena, Mik Džeger, Dejvid Karadin i Salvador Dali u ulozi cara, dok su tim okupljenih talenata činili najprovokativniji umetnici tog doba. Radili su na „Dini“ i Žan Žiro-Mebijus, Kris Fos, britanski ilustrator poznat po naslovnicama naučno-fantastičnih romana i švajcarski umetnik HR Giger koji se potom proslavio dizajnom za „Osmog putnika“. Revolucionarni specijalni efekti bili su pod kontrolom Dena O’Banona kreatora filma „Osmi putnik“, dok je muzika bila poverena sastavu „Pink Flojd“.
Inspirisani knjigom u kojoj je Hodorovski sa svojim timom prezentovao projekat, grupa Spajs DAO krenula je u realizaciju originalne animirane serije.
„Tokom istraživanja u protekla dva meseca naše poštovanje prema njihovom projektu sve je više raslo“, dodaje se u saopštenju grupe Spajs DAO koja je u novembru kupila kopiju ove knjige za tri miliona dolara.
Ova objava izazvala je veliku polemiku na društvenim mrežama.
Pisac i prevodilac Goran Skrobonja pozdravlja napore ove grupe da od projekta na kojem je radio Alehandro Hodorovski načini animiranu seriju.
„Kada je Hodorovski radio na ’Dini’, on je iza sebe već imao filmove kao što su ’El Topo’ i ’Sveta planina’, tako da je i ’Dina’ trebalo da bude fantazmagoričan projekat, dosta ambiciozan za to vreme. Međutim, ono što je davalo posebnu draž verziji Hodorovskog jeste učešće Žana Žiroa, čuvenog Mebijusa, autora svima dobro znanih stripova o Poručniku Bluberiju, Inkalu i drugima“, kaže za Sputnjik Goran Skrobonja.
On otkriva da je 2000. godine za vreme sajma stripa u Angulemu na kojem je sa Draženom Kovačevićem dobio nagradu za strip „Točak“, bio u prilici da poseti izložbu posvećenu Mebijusu.
„Među tematskim celinama bili su izloženi crteži i skice koje je Mebijus radio za ’Dinu’. Zaista je bilo fascinantno pogledati kako je autor kakav je Mebijus zamislio svet ’Dine’. Šteta je što taj film nije realizovan, a opet je dobro što će ipak biti urađen, makar kao animirana verzija. Treba je očekivati s velikim uzbuđenjem“, navodi Skrobonja.
Iako je Hodorovski značajno promenio priču Herberta, nova verzija „Dine“ Denisa Vilneva pokrenula je seriju rasprava koje se tiču vernosti literarnom predlošku, upoređivanja Linčove i Vilnevove verzije, čak i muzike koju je za potonji film komponovao oskarovac Hans Zimer.
„Moram priznati da sam ’Dinu’ Frenka Herberta čitao još kao mladić, kada je knjiga objavljena na srpskom jeziku u čuvenom izdanju tadašnjeg ’Kentaura’. Tačno pamtim trenutak kada sam prvi put video Linčovu verziju, jer to je bilo sredinom osamdesetih kada sam radio na prevođenju filmova. Bila mi je fascinantna ta verzija. Naravno, ona se dosta razlikuje od svega onoga što prosečan čitalac zamišlja kada čita ’Dinu’, ali je bila osobena i zaista je bilo vrlo interesantno gledati je“, priznaje naš sagovornik.
On kaže da se poređenja s novom verzijom prirodno nameću.
„Gledao sam prvi deo nove verzije ’Dine’ u bioskopu i to je takođe bilo vrlo uzbudljiv doživljaj, iako manje intenzivan u odnosu na Linčov film. Imao sam pomalo utisak da je sve to’već viđeno’“, priznaje Skrobonja.
Plašili su se njegovog uma
U rasprave na internetu prirodno se umešala i verzija „Dine“ na kojoj su Hodorovski i njegovi „duhovni ratnici“ dve godine danononoćno radili. Da bi obezbedili neophodna holivudska sredstva, oni su napravili kompletan stori-bord, nacrt neverovatnih kostima, dizajn svemirskih brodova i palata, nečuveno i dirljivo.
„Mislim da se nisu poklopile težnje onih koji bi finansirali taj projekat i onih koji bi ga realizovali. Sada su stvari drugačije i ja se nadam će ta verzija bar sadržinski biti verna literarnom predlošku nego što je to poslednja ’Dina’ koja je po mom mišljenju politički korektna i unela je neke izmene koje ne bi trebalo, kao na primer da ne pominje džihad. Osim toga, film Vilneva definitivno je urađen s dosta elana i naravno superiorno je tehnički izveden u odnosu na Linčov“, ističe Skrobonja.
On napominje da bi rad na animiranoj seriji, prema Mebijusovim crtežima mogao da nastavi umetnik sa naših prostora.
„Po mom mišljenju, Zoran Janjetov, čovek koji je menjao Mebijusa u ’Inkalu’ mogao bi to lako da izvede“.
Knjigu koja je služila kao prezentacija „Dine“ Alehandra Hodorovskog čini 11 strana u boji na kojima su crteži Fosa, Žiroa i Gigera, 268 strana stori-borda sa dijalozima i nekoliko studija likova. Prema rečima producenta filma Mišela Sejdua to je trebalo da bude dovoljno, ali nije bilo.
Pošto nije uspeo da dobije finansijsku podršku, projekat je zaboravljen a njegovo nasleđe bile su serije stripova koje je Hodorovski radio zajedno sa Mebijusom.
Kako je rekao reditelj i poštovalac rada Hodorovskog Nikolas Vinding Refn:
„Verujem da ljudi nisu radili ovaj film u Americi jer su ga se plašili. Plašili su se njegove mašte, plašili su se njegovog uma i plašili su se šta će im to učiniti."
