Sukob dva koncepta unutar Evrope: London skida maske, u Briselu totalni haos
19:47 24.01.2022 (Osveženo: 20:13 24.01.2022)
© AFP 2023 / HATIM KAGHAT
Pratite nas
Demonstracije koje su tokom vikenda održane u Briselu protiv kovid mera pokazuju da je u Evropi na delu sukob dva koncepta borbe protiv epidemije – onaj koji podrazumeva sticanje kolektivnog imuniteta i onaj koji podrazumeva stroge mere. S druge strane, ove demonstracije pokazuju da se pitanje borbe protiv kovida premešta sa nacionalnog na viši nivo.
Oko 50.000 ljudi okupilo se u Briselu na panevropskim demonstracijama protiv mera koje vlasti država članica Evropske unije uvode u cilju suzbijanja kovida-19. Na protestima su viđene rumunske, poljske i holandske zastave, a demonstranti su u prestonicu Belgije pristigli iz okolnih zemalja – Nemačke, Francuske i Holandije.
20 Novembar 2021, 15:49
Iako su okupljeni pozivali na poštovanje slobode, demokratije, ljudskih prava i ustava, a demonstracije najavljivali kao mirne, zapalili su zastavu Evropske unije i demolirali, između ostalih i zgradu u kojoj je sedište Evropske službe za spoljne poslove. Na kraju, policija je intervenisala, upotrebivši suzavac i vodene topove.
Demonstracije u Briselu, u Londonu sve slabije mere
Panevropske demonstracije protiv kovid mera pokazuju da se ovo pitanje izdiže sa nivoa nacionalnih država na internacionalni nivo, odnosno nivo institucija EU, koje su postale meta besnih demonstranata. Ali, da li se radi o međunarodnom nivou, zavisi kako se gleda na EU, objašnjava Slobodan Zečević iz beogradskog Instituta za evropske studije – ako se sadašnja EU smatra embrionom buduće evropske federalne države, radi se o demonstracijama državljana EU.
Sa druge strane, u srcima i glavama mnogih evropskih građana, Evropska unija predstavlja ekspozituru svetskog finansijskog kapitala. Deo te finansijske oligarhije, prema mišljenju tog dela evropskih građana, čine i farmaceutske kompanije koje proizvode vakcine protiv kovida, objašnjava naš sagovornik.
„U glavama ljudi, reč je o jednoj otuđenoj strukturi – institucije EU nisu narodne institucije. Nisu izvorne institucije, iako se Evropski parlament bira neposredno na izborima; iako su članovi Evropske komisije i Saveta ministara zastupnici država članica. Kod komisije je malo komplikovanije, reč je o tehnokratama koji zastupaju interese Unije, dok je u Savetu ministara jasno – reč je o zastupnicima interesa država članica. Ali u svesti ljudi postoji stav da te institucije nemaju izvorni narodni legitimitet i da ne zastupaju interese naroda, već interese određenih finansijskih krugova“, kaže Zečević.
Sukob dva koncepta borbe protiv kovida
Jačanje kolektivnog imuniteta bila je mera koju je Švedska primenjivala još početkom pandemije. Nakon što je ova država uvela mere koje se nisu mnogo razlikovale od ostatka Evrope, sve evropske zemlje vodile su borbu protiv pandemije zaključavanjem i vakcinacijom. Kako je vakcinacija postajala sve masovnija, mere su slabile, međutim, sa pojavom omikron soja, one su opet pooštrene u mnogim zemljama.
Međutim, Velika Britanija odlučila se na ukidanje svih mera, pa skidaju čak i maske, a usledila je ista takva odluka i u Irskoj.
Sa druge strane, Austrija je postala prva država koja je uvela obaveznu vakcinaciju, a ostale države pooštravaju mere.
„Ono što je jasno je da je u nekim članicama već uvedena, odnosno da se uvodi obavezna vakcinacija. U drugima ona je uvedena de fakto, jer ne možete normalno da funkcionišete – ne možete da posećujete restorane, kafee, bioskope, utakmice – bez vakcinalne propusnice“, ističe Zečević.
Podela prema konceptu borbe protiv kovida još jedna je u nizu podela na evropskom kontinentu, dodaje on. Britanski sistem ukidanja svih mera zastupaju, prema njegovim rečima, nacionalne i suverenističke stranke širom EU. One zastupaju tezu o masovnom zaražavanju stanovništva, kako bi ljudi stekli imunitet na virus.
„To je nešto što je Boris Džonson pokušavao da uradi još na samom početku epidemije. To mu tada nije uspelo, pa je morao da pribegne zaključavanju, a sada, s obzirom da je omikron soj nešto blaži, verovatno se vraća na tu strategiju. Takve stavove imate i kod desničarskih stranaka – recimo kod Francuza, Erik Zamur se zalaže za liberalniju politiku kada je reč o vakcinaciji i kretanju stanovništva, jer smatra da svi moramo da prođemo pored virusa kako bismo stekli kolektivni imunitet“, navodi Zečević.
Levičarske i globalističke stranke, pak, više veruju vakcini i vakcinaciji kao glavnoj meri koja sprečava širenje kovida, dodaje on.
